U SAD oboren crni rekord po broju žrtava u masovnim pucnjavama: Više mrtvih nego ikada pre

Ubijeni od strane nepoznatih ili ubijeni od strane voljenih. Masakrirani u malim gradovima, u velikim gradovima, u svojim domovima ili napolju usred bela dana. Ovogodišnje nemilosrdno krvoproliće širom SAD dovelo je do najmračnije prekretnice: najsmrtonosnijih šest meseci masovnih ubistava zabeleženih od 2006, javlja AP.

Od 1. januara do 30. juna, nacija je pretrpela 28 masovnih ubistava, od kojih su sva osim jednog uključivala oružje. Broj umrlih je rastao skoro svake nedelje, u konstantnom ciklusu nasilja i tuge.

Preporučujemo

Šest meseci. 181 dan. 28 masovnih ubistava. 140 žrtava. Jedna zemlja.

"Kakva užasna prekretnica", rekao je Brent Ledervud, čije je troje dece bilo na času u privatnoj hrišćanskoj školi u Nešvilu 27. marta kada je bivša učenica ubila troje dece i troje odraslih. "Nikad ne mislite da bi vaša porodica mogla biti deo takve statistike."

Ledervud, istaknuti republikanac u državi koja nije ojačala zakone o oružju, veruje da se nešto mora učiniti da se oružje izvuče iz ruku ljudi koji bi mogli da postanu nasilni. Šok što je video krvoproliće tako blizu svoj kuće naterao ga je da progovori.

"Možete reći da su Marsovci sleteli, zar ne? Teško je misliti o tome", rekao je on.

Masovno ubistvo se definiše kao događaj kada su četiri ili više osoba ubijene, ne uključujući napadača, u periodu od 24 sata. Baza podataka koju održavaju The Associated Press i USA Today u partnerstvu sa Univerzitetom Northeastern prati ovo nasilje velikih razmera koje datira iz 2006. godine.

Prekretnica iz 2023. potukla je prethodni rekord od 27 masovnih ubistava, koji je postavljen tek u drugoj polovini 2022. Džejms Alan Foks, profesor kriminologije na Univerzitetu Northeastern, nikada nije zamišljao ovakve rekorde kada je počeo da nadgleda bazu podataka pre oko pet godina.

"Rekli smo da ih ima dve do tri desetine godišnje", rekao je Foks. "Činjenica da ih ima 28 za pola godine je zapanjujuća statistika."

Ali, haos u prvih šest meseci 2023. ne može automatski da da sud o poslednjih šest meseci. Ostatak godine mogao bi biti mirniji, uprkos većem nasilju tokom vikenda 4. jula.

"Nadajmo se da je to bila samo odjava2, rekla je dr Ejmi Barnhorst, psihijatar koja je pomoćnik direktora Programa za istraživanje prevencije nasilja na Univerzitetu Kalifornije.

"Moglo bi biti manje ubistava kasnije nego u 2023. ili bi ovo moglo biti deo trenda. Ali nećemo znati još neko vreme", dodala je ona.

Stručnjaci kao što su Barnhorst i Foks pripisuju sve veće krvoproliće rastućoj populaciji sa povećanim brojem oružja u SAD. Ipak, masovna ubistva su statistički retka i predstavljaju delić ukupnog nasilja oružjem u zemlji.

"Moramo da ga držimo u perspektivi", rekao je Foks.

Ali masovno nasilje najčešće podstiče pokušaje da se reformišu zakoni o oružju, čak i ako ti napori nisu uvek uspešni.

Guverner Tenesija Bil Li, republikanac, pozvao je Generalnu skupštinu nakon pucnjave u školi u Nešvilu da donese zakon kojim se vatreno oružje držalo podalje od ljudi koji bi mogli da povrede sebe ili druge, takozvane "zakone o crvenoj zastavi", iako Li kaže da je taj termin "politički toksičan".

Dobijanje takve mere u Tenesiju je uspon uzbrdo. Zakonodavna skupština koju predvode republikanci prekinula je rad ranije ove godine bez preuzimanja kontrole nad oružjem, što je navelo Lija da zakaže posebnu sednicu za avgust.

Ledervud, bivši izvršni direktor Republikanske partije Tenesija, a sada šef ogranka javne politike uticajne Južne baptističke konvencije, napisao je pismo poslanicima tražeći od njih da usvoje predlog guvernera.

Ledervud je rekao da ne želi da bilo koja druga porodica prolazi kroz ono što su njegova deca doživela u vreme pucnjave kada su bila u vrtiću, drugom i četvrtom razredu. Jedno od njegove dece, pripremajući se za nedavni kamp, pitalo je da li će tamo biti bezbedni.

"Naše dete je pitalo: 'Misliš li da će u ovaj kamp doći revolveraš? Da li treba da se brinem zbog toga?'", rekao je Ledervud.

Ubica iz Nešvila upotrebio je tri pištolja u napadu, uključujući i pušku u stilu AR-15. Prema bazi podataka, to je bilo jedno od najmanje četiri masovna ubistva u prvoj polovini 2023. koja su uključivala takvo oružje.

Skoro sva masovna ubistva u prvoj polovini ove godine, 27 od 28, uključivala su oružje. Jedno je bio požar u kojem su poginule četiri osobe u kući u Monrou, Luizijana. Muškarac star 37 godina uhapšen je zbog optužbi za palež i ubistvo u vezi sa smrću 31. marta.

Uprkos pokolju bez presedana, Nacionalna streljačka asocijacija se oštro protivi regulisanju vatrenog oružja, uključujući puške u stilu AR-15 i slično oružje.

"Stalni napori Džoa Bajdena i Kamale Haris da unište Drugi amandman neće uvesti sigurnost za Amerikance; umesto toga, samo će ohrabriti kriminalce", rekao je portparol NRA Bili Meklaflin u saopštenju. "Zato NRA nastavlja borbu za zakone o samoodbrani. Budite sigurni, nikada nećemo pokleknuti, nikada se nećemo povući i nikada se nećemo izviniti što zastupamo prava na samoodbranu Amerikanaca koji poštuju zakon."

Andre Ančondo, brat Tita Ančonda, bio je među 23 osobe ubijene u masovnoj pucnjavi 2019. u Volmartu u El Pasu u Teksasu. Naoružani napadač je prošle nedelje osuđen na 90 uzastopnih doživotnih kazni, ali bi mogao da se suoči sa još jednom, uključujući i smrtnu. Procesuiranje rasističkog napada na španske kupce u pograničnom gradu bio je jedan od najvećih slučajeva zločina iz mržnje.

Andre Ančondo i njegova supruga Džordan poginuli su štiteći svog dvomesečnog sina od metaka. Pol, koji je pobegao sa samo slomljenim kostima, sada ima četiri godine.

Tito Ančondo je rekao da se oseća kao da je zemlja zaboravila na žrtve El Pasa u godinama nakon toga i da nije urađeno ni približno dovoljno da se zaustavi krvoproliće. Brine se za budućnost deteta.

"Nadam se da se stvari mogu drastično promeniti jer ova zemlja ide niz veoma, veoma klizav niz; ovo je silazna spirala", rekao je on. "Uznemirujuće je znati da će na kraju ići u školu sa decom koja takođe mogu doneti pištolj u školu."

(Telegraf.rs)