Šta pridruživanje Švedske Alijansi znači za NATO i rat u Ukrajini?

Iznenađujućim potezom, Turska je ukinula veto na ulazak Švedske u NATO, čime je uklonila sve barijere za članstvo te skandinavske zemlje u Alijansi. Mađarska je brzo sledila njihov primer i, kao rezultat podrške dve zemlje, postignut je konsenzus na samitu NATO-a u Viljnusu u Litvaniji.

Pristanak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je pristao da podrži kandidaturu Švedske za pridruživanje, predstavljeno je kao jedno od ključnih dostignuća samita, navodi se u analizi portala "The Conversation".

Preporučujemo

Švedska je podnela formalni zahtev za članstvo u maju 2022. zajedno sa Finskom, koja je primljena u Alijansu u aprilu 2023.

Švedska, iako nije formalna članica, ima veoma bliske odnose sa NATO-om gotovo 30 godina, otkako se pridružila programu Partnerstvo za mir 1994. Ona je doprinela misijama NATO-a, a i kao članica Evropske unije daje doprinos zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici bloka, te je takođe blisko sarađivala sa velikom većinom evropskih saveznika u NATO-u, navodi se u analizi.

Zbog želje za članstvom u NATO-u, i Švedska i Finska su dramatično promenile svoju tradicionalnu politiku vojnog nesvrstavanja. Kritični pokretač ovog poteza je, očigledno, bila ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. To je takođe dokaz više da ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo da postigne svoja dva strateška cilja: slabljenje solidarnosti u Alijansi i sprečavanje daljeg proširenja NATO-a ka ruskim granicama.

Pristupanje Finske i Švedske je od značajnog operativnog značaja za način na koji će NATO braniti savezničku teritoriju od ruske agresije, navodi se u ovoj analizi. Integracija ove dve nacije na njenom severnom krilu (Atlantski i evropski Arktik) će pomoći da se učvrste planovi za odbranu njenog centra koji se nalazi u blizini Ukrajine (od Baltičkog mora do Alpa). Ovo će osigurati da se Rusija mora boriti sa moćnim i interoperabilnim vojnim snagama preko cele svoje zapadne granice.

Zašto je Turska ukinula veto?

Već nekoliko godina, odnosi Turske sa NATO-om su zategnuti. Prigovori Turske na pristupanje Švedske navodno su povezani sa njenom zabrinutošću zbog politike te skandinavske zemlje prema Radničkoj partiji Kurdistana (PKK).

Turska je optužila Švedsku da je domaćin kurdskim militantima. NATO je to priznao kao legitimnu bezbednosnu zabrinutost, a Švedska je napravila ustupke kao deo svog puta ka NATO-u.

Međutim, glavni materijalni pokretač sporazuma je možda uvek bila šargarepa koju su SAD koristile. Čini se da američki predsednik Džo Bajden sada kreće napred s planovima za prebacivanje borbenih aviona F-16 u Tursku – dogovor koji je, čini se, "otključao" Erdoganovu promenu stava prema Švedskoj. Ali, čest je slučaj da mnoštvo okolnih dogovora i predloga sporazuma može pomoći da se olakša kretanje u NATO-u. Čini se da su svi, uključujući Tursku, sada u stanju da plasiraju svojim biračima kod kuće ovakav razvoj događaja kao pobedu.

"Nordijski krug"

Pristupanje Švedske znači da su sve nordijske nacije sada deo NATO-a. Osim što je značajno u operativnom i vojnom smislu, ovo proširenje ima velike političke, strateške i odbrambene implikacije. Iako su Finska i Švedska godinama "virtuelni saveznici", njihovo formalno pristupanje znači neke promene u praksi.

Strateški gledano, te dve zemlje su sada slobodne da neometano rade s ostatkom NATO saveznika na planiranju kolektivne odbrane. Integrisanje strateških planova je izuzetno vredno, posebno imajući u vidu ogromnu granicu Finske sa Rusijom i to što Švedska poseduje kritičan teren kao što je ostrvo Gotland u Baltičkom moru. Ovo će povećati stratešku interoperabilnost i koordinaciju.

NATO saveznici takođe otvaraju svoje planove odbrane jedni drugima na način bez presedana. Finska i Švedska će sada biti podvrgnute bilateralnim (sa međunarodnim sekretarijatom NATO-a) i multilateralnim (sa svim saveznicima) ispitivanjima kao deo procesa NATO-ovog odbrambenog planiranja. To će takođe doprineti strateškim odlukama koje su u osnovi tog procesa.

Ulaganja Finske i Švedske u odbranu će takođe biti ispitana (a i one će ispitati potrošnju drugih saveznika). Početna analiza sugeriše da, iako su Finska i Švedska zaostajale za povećanjem investicija u odbranu svojih nordijskih suseda, od 2014. Finska ulaganja u odbranu su značajno skočila do i nakon njenog pristupanja NATO-u. Iako ne znamo da li isto važi i za Švedsku, možemo očekivati slična povećanja s njene strane. Norme i pritisak saveza su moćni.

Širenje NATO-a na Švedsku je veliki korak iz svih ovih razloga. Ali, dok će se svako ko prati samit u Vilnjusu sada zapitati da li promena menja situaciju za aspiracije Ukrajine za članstvo, malo je verovatno da će odgovor biti na vidiku. Svaka konačna odluka o tome da se Ukrajini ponudi akcioni plan za članstvo za sada je predaleko, posebno u sadašnjem kontekstu tekućeg rata s ishodom koji je i dalje nepredvidiv.

(Telegraf.rs)