SAD uništile poslednje zalihe hemijskog naoružanja: Deo posla morali su da odrade roboti

Poslednja deklarisana zaliha hemijskog oružja Sjedinjenih Država uništena je u velikoj vojnoj instalaciji u istočnom Kentakiju, saopštila je u petak Bela kuća, što je prekretnica kojom se zatvara poglavlje ratovanja koje datira iz Prvog svetskog rata, javlja AP.

Radnici u vojnom depou "Blue Grass" u Kentakiju uništili su rakete napunjene GB nervnim agensom, dovršavajući decenijsku kampanju eliminisanja zaliha koje su do kraja Hladnog rata iznosile više od 30.000 tona.

"Više od 30 godina Sjedinjene Države su neumorno radile na eliminaciji naših zaliha hemijskog oružja", rekao je predsednik Džo Bajden u saopštenju koje je objavila Bela kuća. "Danas sa ponosom objavljujem da su Sjedinjene Države bezbedno uništile poslednju zalihu te municije — što nas dovodi korak bliže svetu oslobođenom užasa hemijskog oružja."

Uništenje oružja je glavna prekretnica za Ričmond, Kentaki i Pueblo u Koloradu, gde je vojno skladište uništilo poslednje hemijske agense prošlog meseca. To je takođe odlučujući trenutak za napore u kontroli naoružanja širom sveta.

SAD su se suočile sa rokom do 30. septembra da eliminišu preostalo hemijsko oružje prema međunarodnoj konvenciji o hemijskom oružju, koja je stupila na snagu 1997. godine i kojoj su se pridružile 193 zemlje. Municija koja je uništena u Kentakiju je poslednji deo od 51.000 raketa M55 sa GB nervnim agensom - smrtonosnim toksinom takođe poznatim kao sarin - koje su uskladištene u depou od 1940-ih.

Uništavanjem municije, SAD zvanično naglašavaju da ova vrsta oružja više nije prihvatljiva na bojnom polju i šalje poruku nekolicini zemalja koje se nisu pridružile sporazumu, kažu vojni stručnjaci.

"Hemijsko oružje je odgovorno za neke od najstrašnijih epizoda ljudskih gubitaka", rekao je u saopštenju lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel iz Kentakija. "Iako će upotreba ovih smrtonosnih agenasa uvek biti mrlja u istoriji, danas je naša nacija konačno ispunila naše obećanje da će osloboditi svoj arsenal od ovog zla."

Saopštenje u petak usledilo je pošto je Bajdenova administracija odlučila da Ukrajini obezbedi kasetnu municiju, oružje koje je dve trećine zemalja NATO-a zabranilo jer može da izazove mnogo civilnih žrtava. Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je Ukrajina obećala da će pažljivo koristiti municiju — bombe koje se otvaraju u vazduhu i ispuštaju mnoštvo manjih bombi.

Prvi put korišćeno u Prvom svetskom ratu

Hemijsko oružje je prvi put korišćeno u modernom ratovanju u Prvom svetskom ratu, gde se procenjuje da je ubilo najmanje 100.000 ljudi. Uprkos tome što je korišćenje tog oružja kasnije zabranjeno Ženevskom konvencijom, zemlje su nastavile da gomilaju zalihe sve do sporazuma koji je zahtevao njegovo uništenje.

U južnom Koloradu, radnici "Army Pueblo Chemical Depo" počeli su da uništavaju oružje 2016. godine, a 22. juna završili su misiju neutralisanja zaliha od oko 2.600 tona

Skoro 800.000 hemijske municije koja je sadržala iperit je od 1950-ih uskladišteno unutar strogo čuvanih betonskih i zemljanih bunkera u blizini poljoprivrednog zemljišta istočno od Puebla.

Uništavanje tog naoružanja ublažava zabrinutost za koju građanski lideri u Koloradu i Kentakiju priznaju da im je uvek bila u pozadini.

"Ono oružje koje je tamo bilo nije pretnja", rekao je gradonačelnik Puebla Nik Gradisar. Ali, dodao je, "uvek ste se pitali šta bi se moglo desiti s njim."

Civili brinuli zbog vojnih planova

Osamdesetih godina prošlog veka, zajednica oko vojnog skladišta "Blue Grass" u Kentakiju ustala je protiv prvobitnog plana vojske da spali 520 tona hemijskog oružja u fabrici, što je dovelo do višedecenijske bitke oko toga kako će se ono uništiti. Uspeli su da zaustave planiranu fabriku za spaljivanje, a zatim su, uz pomoć zakonodavaca, naterali vojsku da pronađe alternativne metode za spaljivanje hemijskog naoružanja.

Krejg Vilijams, koji je postao vodeći glas opozicije u zajednici, a kasnije i partner političkog rukovodstva i vojske, rekao je da su stanovnici zabrinuti zbog potencijalnog toksičnog zagađenja od spaljivanja smrtonosnih hemijskih agenasa.

Vilijams je primetio da je vojska eliminisala većinu svojih postojećih zaliha spaljivanjem oružja na drugim, udaljenijim lokacijama kao što je atol Džonston u Tihom okeanu ili u hemijskom skladištu usred pustinje Juta. Ali lokacija u Kentakiju bila je u blizini Ričmonda i samo nekoliko desetina kilometara udaljena od Leksingtona, drugog po veličini grada u državi.

"Imali smo srednju školu sa više 600 dece udaljenu manje od dva kilometra od dimnjaka planirane fabrike", rekao je Vilijams.

U skladištu u Kentakiju se od 1940-ih nalazi plikavci i nervni agensi VKS i sarin, veći deo u raketama i drugim projektilima. Državno postrojenje za odlaganje je završeno 2015. i počelo je uništavanje oružja 2019. Koristi proces koji se zove neutralizacija da razblaži smrtonosne agense kako bi se mogli bezbedno ukloniti.

Pomoć robota u uništavanju zaliha

Radnici na lokaciji Pueblo koristili su tešku mašineriju da pažljivo — i polako — utovare zastarelo oružje na transportne sisteme koji su ulazili u bezbedne prostorije gde su daljinski kontrolisani roboti radili prljav i opasan posao uklanjanja toksičnog agensa plikavca, koji je dizajniran da stvori plikove na koži i izaziva upalu očiju, nosa, grla i pluća.

Robotska oprema je uklonila osigurače i raspršivače oružja pre nego što je agens neutralizovan vrelom vodom i pomešan sa kaustičnim rastvorom kako bi se sprečilo da se reakcija preokrene. Nusproizvod je dalje razložen u velikim rezervoarima sa mikrobima, a minobacački i drugi projektili su dekontaminirani na 538 stepeni Celzijusa i reciklirani kao staro gvožđe.

Problematična municija koja je curila ili je bila prenatrpana poslata je u oklopljenu detonacionu komoru od nerđajućeg čelika da bi se uništila na oko 593 stepena Celzijusa.

Lokacije u Koloradu i Kentakiju bile su poslednje među nekoliko, uključujući Jutu i ​​atol Džonston, gde je skladišteno i uništeno hemijsko oružje SAD. Ostale lokacije uključivale su objekte u Alabami, Arkanzasu i Oregonu.

Samo tri zemlje nisu potpisale sporazum

Zvaničnici kažu da je eliminacija američkih zaliha veliki korak napred za Konvenciju o hemijskom oružju. Samo tri zemlje — Egipat, Severna Koreja i Južni Sudan — nisu potpisale sporazum. Četvrti, Izrael, je potpisao, ali nije ratifikovao sporazum.

I dalje postoji zabrinutost da neke članice konvencije, posebno Rusija i Sirija, poseduju neprijavljene zalihe hemijskog oružja. Bajden je u petak pozvao Rusiju i Siriju da se u potpunosti pridržavaju sporazuma i pozvao preostale zemlje da mu se pridruže.

Međunarodni nadzornik za hemijsko oružje pozdravio je potez SAD kao "istorijski uspeh multilateralizma", ali je rekao da izazovi i dalje ostaju kao što su podsticanje onih koji još nisu da se pridruže sporazumu i uništavanje i vraćanje starog hemijskog oružja.

"Nedavne upotrebe i pretnje upotrebe toksičnih hemikalija kao oružja ilustruju da će sprečavanje ponovnog izbijanja ostati prioritet za organizaciju", rekao je Fernando Arias, generalni direktor Organizacije za zabranu hemijskog oružja.

Zagovornici kontrole naoružanja nadaju se da bi ovaj poslednji korak SAD mogao da se iskoristi kao model za eliminaciju drugih vrsta oružja.

"To pokazuje da zemlje zaista mogu zabraniti oružje za masovno uništenje", rekao je Pol F. Voker, potpredsednik Udruženja za kontrolu naoružanja i koordinator Koalicije za konvenciju o hemijskom oružju. "Ako to žele da urade, potrebna je samo politička volja i dobar sistem verifikacije."

(Telegraf.rs)