Šta je kasetna municija i da li je njena upotreba ratni zločin?

 
Čitanje: oko 2 min.
  • 5

Sjedinjene Države najavile su slanje kasetne municije u Ukrajinu koja već dugo traži ovu vrstu naoružanja od svojih saveznika.

Američki zakon zabranjuje izvoz kasetne municije sa stopom neuspeha bombi većom od jedan odsto, što pokriva praktično sve zalihe američke vojske, ali predsednik Džo Bajden je u mogućnosti da se odrekne ovog pravila.

Kasetna municija koju je zabranilo više od 120 zemalja, sadrži više eksplozivnih bombi. SAD imaju zalihe ovih kasetnih bombi, koje su prvi put razvijene tokom Drugog svetskog rata.

Municija je kontroverzna zbog visoke stope štetnosti, što znači da neeksplodirane bombe mogu dugo da se zadržavaju na zemlji i da kasnije mogu da eksplodiraju, piše BBC.

Sam NATO navodi da nema stav o kasetnoj municiji. "Neki saveznici su potpisali zabranu njihove upotrebe, a neki nisu. O tome će odlučivati vlade, a ne NATO", rekao je Stoltenberg podsećajući da se u Ukrajini odvija brutalni rat.

"I moramo zapamtiti da se ta brutalnost odražava, da svaki dan vidimo žrtve i da kasetnu municiju koriste obe strane. Rusija je koristila kasetnu municiju za invaziju na drugu zemlju. Ukrajina koristi kasetnu municiju da bi se odbranila", rekao je Stoltenberg.

Šta je kasetna municija

Kasetna municija je bomba koja se otvara u vazduhu i ispušta manje “bombe” na širokom području. Bombe su dizajnirane za uništavanje tenkova i opreme, kao i trupa, a mogu da pogađaju više ciljeva u isto vreme.

Ispaljuju se istim artiljerijskim oružjem koje su SAD i saveznici već isporučili Ukrajini, poput haubica, a vrsta kasetne municije koju SAD planira ju da pošalju Kijevu zasniva se na granati od 155 mm koja se već koristi na ratištu.

U ranijim sukobima kasetna municija je imala visoku stopu nanošenja štete, što je značilo da su hiljade manjih neeksplodiranih bombica ostajale i ubijale i osakaćivale ljude decenijama kasnije.

SAD su poslednji put upotrebile svoju kasetnu municiju u Iraku 2003. godine.

Brigadni general Pat Rajder rekao je juče da Pentagon ima “više vrsta” municije i one čije slanje se razmatra, "ne bi uključivale starije varijante sa stopama višim od 2,35 posto”.

Granata od 155 mm može pogoditi mete udaljene od 24 do 32 kilometra, što ih čini dobrim izborom za ukrajinske kopnene trupe koje pokušavaju pogoditi neprijateljske mete iz daljine, piše Al Jazeera.

Kasetna bomba je atraktivna opcija jer bi pomogla Ukrajini da uništi više ciljeva s manje projektila, a budući da ih SAD nisu koristile u sukobu od 2003. godine, imaju ih u velikim količinama u skladištima te im mogu brzo pristupiti, rekao je Rajan Brobst, istraživački analitičar Fondacije za odbranu demokratije.

Da li je upotreba kasetne municije ratni zločin

Sama upotreba kasetnih bombi ne krši međunarodno pravo, ali njihova upotreba protiv civila može predstavljati kršenje. Kao i u svakom ratu, utvrđivanje ratnog zločina zahteva razmatranje pitanja da li je meta bila legitimna i jesu li preduzete mere opreza da se izbegnu civilne žrtve.

Konvenciji o zabrani upotrebe kasetnih bombi pristupilo je više od 120 zemalja, koje su se složile da neće koristiti, proizvoditi, prenositi ili skladištiti takvu municiju. SAD, Rusija i Ukrajina nisu potpisale sporazum.

(Telegraf.rs)

Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nikolas

    7. jul 2023 | 23:29

    DA TO JE RATNI ZLOCIN JER STRADAJU CIVILI !!! BLIZIMO SE APOKALIPSI !!!

  • Glupost

    7. jul 2023 | 23:33

    Ako baš svi toliko brinu o civilnim žrtvama zašto uopšte postoje ratovi. A u stvari sve se svodi na to da se ubije što veći broj civila

  • Nikolas

    7. jul 2023 | 23:40

    SVE SMO BLIZI NUKLEARNOM RATU -APOKALIPSI !!! BICE OVO PLANETA PACOVA!!!

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA