Vrhovni sud SAD ukinuo pozitivnu diskriminaciju na fakultetu! Bajden: Ovo nije normalan sud

Vrhovni sud SAD ukinuo je programe za prijem studenata na Univerzitetima Harvard i Severna Karolina, koji su koristili takozvanu "afirmativnu akciju" prilikom upisa na američke univerzitete, koja uzima u obzir rasu studenata, ne bi li se na taj način povećao broj afroameričkih i lationameričkih akademaca u kampusima.

Sudije su presudile u korist grupe pod nazivom Studenti za fer prijem, koji je osnovao aktivista anti-afirmativne prakse Edvard Blum, preneo je Rojters. Vrhovni sud je odluke doneo glasanjem sa 6:3 protiv takve prakse na Univerzitetu Severne Karoline i 6:2 protiv prakse na Harvardu.

Preporučujemo

Liberalni sudija Ketandži Braun Džekson nije učestvovao u glasanju o Univerzitetu Harvard. Glavni sudija Džon Roberts rekao je da se programi prijema na Univerzitetu Harvard i Univerzitetu Severne Karoline ne mogu uskladiti sa garancijama klauzule o jednakoj zaštiti, pozivajući se na obećanje američkog Ustava o jednakoj zaštiti pred zakonom.

"Istovremeno", rekao je Roberts, "kako se sve strane slažu, ništa u ovom mišljenju ne treba tumačiti kao zabranu univerzitetima da razmatraju prijave kandidata o tome kako je rasa uticala na njihov život, bilo kroz diskriminaciju, inspiraciju, ili na neki drugi način."

Tužbe su podnete 2014. godine, odvojeno protiv oba univerziteta. Harvard je optužen za kršenje Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu rase, boje kože ili nacionalnog porekla, u okviru bilo kog programa ili aktivnosti kojima se primaju federalne finansijske pomoći.

Univerzitet Severna Karolina optužen je za kršenje 14. amandmana.

Blumova grupa je navela da on diskriminiše bele i azijsko-američke kandidate, a da Harvard diskriminiše kandidate iz Amerike.

Predsednik SAD Džozef Bajden danas je pozvao fakultete da uzmu u obzir izazove sa kojima se kandidati suočavaju, uključujući rasnu diskriminaciju, tokom procesa prijema, nakon što je Vrhovni sud SAD ukinuo afirmativnu akciju prilikom prijema.

"Sud je efektivno okončao afirmativnu akciju, a ja se uopšte ne slažem sa odlukom suda", rekao je Bajden, preneo je Rojters. Ne možemo dozvoliti da ova odluka bude poslednja reč, naglasio je Bajden.

Foto: Tanjug/AP

Na pitanje da li je to bio odmetnički sud koji ne obraća pažnju na postignute standarde, Bajden je odgovorio: „Ovo nije normalan sud“, piše Gardijan.

Donald Tramp i drugi najviši američki republikanski lideri pozdravili su danas to što je Vrhovni sud ukinuo programe za prijem studenata na dva univerziteta koji su zasnovani na rasnoj svesti, pri čemu je bivši predsednik rekao da ta presuda označava "veliki dan za Ameriku".

Sudska odluka, koju su oštro kritikovale demokrate, uključujući predsednika Džozefa Bajdena, efektivno zabranjuje politiku afirmativne akcije, koja se dugo koristi za povećanje broja studenata crnaca, latinoamerikanaca i drugih nedovoljno zastupljenih manjinskih zajednica u američkim kampusima.

Tramp, koji učestvuje u trci za republikansku nominaciju na predsedničkim izborima 2024. godine, rekao je da će ta presuda vratiti zemlju "svim priznanjima zasnovanim na zaslugama".

Foto: Tanjug/AP

"Ljudi sa izuzetnim sposobnostima i svim ostalim neophodnim za uspeh, konačno su nagrađeni", naveo je bivši predsednik.

Reagovali su i drugi republikanski predsednički kandidati, pa je Trampov glavni izborni rival, guverner Floride Ron Desantis, rekao da će se tom presudom okončati, kako je opisao, "diskriminacija" u prijavama na univerzitet zasnovana na rasi.

"Prijem na koledž treba da se zasniva na zaslugama, a kandidate ne treba suditi na osnovu njihove rase ili etničke pripadnosti“, naveo je Desantis.

Trampov bivši potpredsednik Majk Pens, koji takođe želi nominaciju republikanaca za 2024. godinu, rekao je na Tviteru da je "počastvovan što je igrao ulogu u imenovanju trojice

sudije koje su obezbedile današnju pozitivnu odluku".

Predsedavajući sudija Džon Roberts naveo je da studenti "treba da budu rangirani na osnovu njihovih iskustava kao pojedinci, a ne na osnovu rase. Prema njegovim rečima, mnogi univerziteti su dugo radili suprotno, a dok su tako postupali, pogrešno su zaključili da osnova identiteta osobe nije u stremljenju ka najboljem, ka naučenim veštinama ili lekcijama, već u boji kože.

(Telegraf.rs)