Čak trećina istočnih Nemaca priželjkuje "čvrstu ruku" na čelu zemlje: Alarmantni rezultati ankete

Na istoku Nemačke rašireni su netrpeljivost prema muslimanima i strancima, šovinizam, ali i antisemitizam, pokazuje istraživanje Lajpciškog univerziteta u istočnonemačkim pokrajinama.

"Uočili smo izraženo otuđivanje od demokratije“, kažu autori studije okupljeni oko socijalnog psihologa i sociologa Olivera Dekera. Prema tim rezultatima, ni polovina ispitanika nije zadovoljna svakodnevnim životom u demokratiji.

Preporučujemo

U istraživanje je uključeno 3.500 ispitanika iz pet pokrajina na istoku Nemačke. Saksonija, Saksonija-Anhalt, Tiringija, Brandenburg i Meklenburg – Prednja Pomeranija su nekada bile deo komunističke Nemačke Demokratske Republike (DDR). U tom području živi petina od ukupnog broja Nemaca.

Rezultati imaju političku težinu: oko polovina ispitanika zahteva zaustavljanje doseljavanja muslimana. Skoro 70 odsto smatra da stranci dolaze u Nemačku kako bi iskoristili socijalnu državu. A skoro svaki treći ispitanik smatra da je uticaj Jevreja u zemlji preveliki.

Die deutliche Mehrheit der #Ostdeutschen kann sich mit der #Demokratie als Idee identifizieren, allerdings ist weniger als die Hälfte zufrieden mit ihrem Alltagserleben in der Demokratie. Das ergab eine repräsentative Befragung der #Universität Leipzig. https://t.co/vsMOI5zYIR— UNIVERSITÄT LEIPZIG (@UniLeipzig) June 28, 2023

Takvi politički stavovi imaju uticaja i na ponašanje na izborima, prenosi Deutsche Welle.

"Rezultati pokazuju da ekstremno desne partije sa svojim ideološkim ponudama imaju tačke povezivanja sa širokim slojevima stanovništva. Među pristalicama Alternative za Nemačku (AfD) nalazi se najviše ljudi sa ekstremnim desničarskim stavovima", ocenjuju autori studije.

Čežnja za autoritarnom državom

Istraživanje ne vidi komunističku prošlost kao glavni uzrok. Više je to "mentalitet zavere“, kao i želja da se uspostavi "autoritarna državnost“.

Većina ispitanika čezne za "čvrstom rukom“ nekog vođe ili "jakom partijom“. U skladu s tim raširene su "neonacističke ideologije“ koje se pozivaju na nacističku diktaturu i Adolfa Hitlera.

Čak 33 odsto ispitanika odobrava stav: "Treba nam vođa koji bi čvrstom rukom vladao Nemačkom na dobrobit svih“. A čak četvrtina ljudi koji su učestvovali u istraživanju kaže da je nacional-socijalizam imao i dobrih strana.

Istraživači su ispitivali i to do koje su se mere stavovi menjali tokom decenija. Naime, posle rasističkih ubistava u Nemačkoj su se vodile žustre debate. U brojnim mestima i na istoku Nemačke pokrenute su građanske inicijative za pomoć izbeglicama koje su zagovarale društvenu raznolikost. Rezultati su otrežnjujući: na istoku Nemačke su politički stavovi izgleda ostali relativno nepromenjeni. Ekstremno desni stavovi nisu se proširili, ali ostaju na konstantno visokom nivou. To je jedno od objašnjenja za uspehe Alternative za Nemačku u tom području.

Za autore studije sa Lajpciškog univerziteta alarmantno je to što se desničarski stavovi tako uporno zadržavaju među ljudima, pošto broj krivičnih dela ekstremnih desničara, kao što je podmetanje vatre u azilantskim domovima, pokazuje da antidemokratski stavovi u svakodnevnom životu dovode do konkretnih nasilnih postupaka.

(Telegraf.rs)