Od miljenika Rusa, do izdajice: Zašto je Prigožinova kratkotrajna pobuna propala?

Vođa Vagner grupe Jevgenij Prigožin započeo je u subotu pobunu, koja je prekinuta nakon što je on sklopio dogovor s Kremljom.

Njegova pobuna, koja je kako smatraju stručnjaci, bila podstaknuta ohološću, propala je zbog njegove ambicije i nesposobnosti da na pravi način "pročita" ljude koji se nalaze u najužem krugu saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina.

Preporučujemo

"Sistem nije bio spreman za jednu takvu radikalnu promenu kakvu je on želeo", rekao je dobroobavešteni izvor.

Kada je u subotu uveče povukao oklopna vozila i vratio svoje plaćenike nazad u kampove, mnogi su mu se zahvalili. Nakon odlaska iz Rostova u Belorusiju, Prigožin je nasmejano mahao svojim pristalicama koji su mu aplaudirali.

Da li je sve ovo bila samo predstava, verovatno nikada nećemo saznati, međutim, činjenica da se Prigožin u petak osmelio na ovako rizičan potez dovoljno govori o situaciji u Rusiji, smatraju stručnjaci.

Nedeljama, čak i mesecima, on je govorio protiv najviših ruskih vojnih zvaničnika, ali i protiv elita koju, prema njegovim rečima, briga za ljudske živote. Uptravo zbog tih poruka, Prigožin je i stekao simpatije javnosti.

Kako je došlo do sukoba?

Već mesecima, posebno tokom borbi za Bahmut, Prigožin je svojim kratkim video porukama govorio o ratnim naporima njegove grupe, a mnogi smatraju da je upravo zbog bliske prisutnosti na frontu stekao simpatije vojnika i javnosti, za razliku od drugih ruskih generala.

Ono što je takođe očigledno, bila je njegova netrpeljivost prema ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu, koga je krivio za mnoge situacije na frontu.

Analitičari koji od početka sukoba u Ukrajini prate dešavanja u Rusiji smatraju da je ruski predsednik morao mnogo ranije da okonča sukob između Prigožina i Šojgua. Sve ono što je vođa Vagnerovaca pričao u video porukama bilo je vrlo štetno po Putina.

Redovne kritike vođe plaćenika o lažljivom vojnom rukovodstvu bile su seme neslaganja koje je palo na plodno tlo. Čak je i sam Prigožin pogrešio u proceni koliko je to tlo plodno, ili još približnije, koji delovi nisu.

Njegova poruka nije samo stigla do običnih građana, već je počeo da dobija i podršku iz najviših vojnih redova u Rusiji. Krajem aprila je iz Kremlja direktno regrutovao zamenika ministra odbrane Mihaila Mizinceva.

Za razliku od Šojgua, Prigožin je reči hvale imao za bivšeg glavnog komandanta ruskih snaga u Ukrajini Sergeja Surovikina.

"Ovo je jedina osoba sa činom generala koja zna da se bori", rekao je nedavno Prigožin tokom prepirke sa Šojguom.

Otprilike u isto vreme, Putinov moćan saveznik čečenski lider Ramzan Kadirov hvalio je Prigožinove trupe.

"Vagner ima veoma dobre, hrabre, neophodne ljude", rekao je nedavno Kadirov.

Međutim, dok je Prigožin pretio da će povući svoje snage sa linija fronta, Kadirov je pokušavao da posreduje.

"Ako ostanete sa nama obećavam vam da ćemo vam dati više, stvoriti bolje uslove nego što imate danas. Trudićemo se da za vas sve bude na vrhunskom nivou", rekao je Kadirov.

U petak uveče u 21 sat, Prigožin je tvrdio da se navodno sastao sa Šojguom. O čemu su razgovarali još uvek nije poznato. Šojgu je naglo otišao, a nekoliko sati kasnije, Prigožin je rekao da ne popušta sve dok se Šojgu ne vrati da razgovara, a u međuvremenu je rekao da je poslao borbene snage u Moskvu.

"Izdajica" Prigožin

U subotu ujutru, dok je Prigožin još uvek bio skriven u ruskom vojnom štabu u Rostovu na Donu, Kadirov je okrenuo priču.

"Ono što se dešava nije ultimatum Ministarstvu odbrane. Ovo je izdaja države, a protiv tog izdaja potrebno je okupiti se oko nacionalnog lidera", rekao je on.

On je Prigožina nazvao "izdajnicom" i rekao da šalje svoje specijalne snage da razbiju šefa plaćenika.

Svaka pomisao da bi Prigožin mogao da okupi generale ruske vojske za svoj cilj takođe je isparila.

Nekoliko sati ranije, Surovkin, jedini general koga je cenio, objavio je video poruku u kojoj mu je rekao da stane i da se pokori volji predsednika Vladimira Putina.

Suočen sa problemom, izgledalo je daPrigožin pregovara o svom izlasku, ili je barem mislio da jeste.

Prigožin je tvrdio da je prekinuo marš na Moskvu da bi spasio prolivanje ruske krvi, ali je realnost bila da mu je život bio na kocki.

Putin, poznat po tome što nagrađuje lojalnost i kažnjava nelojalne, samo nekoliko sati ranije je optužio Prigožina za izdaju i oružanu pobunu. Sada se sakrio iza diplomatskog smokvinog lista, dozvoljavajući svom slabijem beloruskom kolegi i molitelju, predsedniku Aleksandru Lukašenku, da objavi amnestiju i utočište za Prigožina.

Ako je šefu Vagnera preostala bilo kakva moć, ona je povezana sa njegovim sumnjivim dijamantima, zlatom i drugim poslovima sa klijentima Kremlja koje je pomogao u regrutovanju u Maliju, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu i Libiji.

Takva valuta, kažu stručnjaci, retko zadržava svoju vrednost dugo.

Prigožinov svet je sada mnogo manje i opasnije mesto, ali za Putina može biti malo satisfakcije u tome jer je njegova imperija najkrhkija od kada je pre dve decenije konsolidovao svoju moć od sasvim druge grupe oligarha.

(Telegraf.rs)