Jeziv slučaj lažnog smanjivanja broja mrtvih u bolnicama radi profita: Pacijente terali da umiru u hospisu

Dok se Marisol Perez borila za život u bolnici u Teksasu u jesen 2021. godine, njena majka Alma Salas sedela je sa njom svaki dan moleći se.

Perez, koja je tada imala 42 godine, imala je toliko jak slučaj kovida i upale pluća da su lekari u Medicinskom centru Svetog Davida u Severnom Ostinu, koji je zdravstvena ustanova iz lanca HCA, odlučili da je stave na respirator i u komu da bi pokušali da je spasu, piše "NBC News".

Salas je rekla da veruje da će njena ćerka izdržati, ali su joj doktori i medicinske sestre u bolnici govorili suprotno. Više od 10 dana u oktobru, manje od mesec dana nakon što je Perez ušla u bolnicu, njenu majku je više puta posećivala medicinska sestra za palijativno zbrinjavanje, pokazuje njen bolnički karton. Svakog drugog dana, rekla je ona, medicinska sestra ju je nagovarala da za svoju ćerku pokrene poslednju negu, odnosno da je premeste u hospis, gde obitavaju pacijenti koji su na kraju života. Nekoliko lekara je takođe vršilo pritisak na majku da skinu njenu ćerku sa respiratora, rekla je ona, tokom poseta koje potvrđuju detalji iz bolničkog kartona njene ćerke.

Jednom prilikom oko kreveta Perezove okupilo se šest ili sedam lekara i medicinskih sestara, rekla je Salasova.

"Zaista smatramo da je u najboljem interesu vaše ćerke da je pustite", priseća se kako joj je jedan doktor rekao.

Salasova je bila odlučna: "Nemam ovlašćenja da oduzimam bilo čiji život", rekla im je.

Mesec dana kasnije, Perezova je otpuštena oz bolnice, pokazuje njen bolnički karton. Na kraju se potpuno oporavila.

Medicinski centar Sveti David je jedna od 182 bolnice u SAD i Velikoj Britaniji kojima upravlja "HCA Healthcare", najveći bolnički lanac u SAD. HCA je veoma profitabilan – prošle godine je zaradio 5,6 milijardi dolara – a njegove akcije su omiljene na Volstritu.

Kao lider u industriji, konkurenti pomno prate praksu HCA. Ali profit HCA ima cenu za pacijente i radnike, tvrde neki od njenih lekara i zaposlenih. Oni su naveli ozbiljan nedostatak osoblja i nedovoljna ulaganja u ustanove, što je nanelo štetu pacijentima.

Sada se pojavljuju nove kritike vezane za palijativnu negu pacijenata i negu pacijenata na kraju života, prema nekim lekarima i medicinskim sestrama koji su radili u ustanovama HCA.

Kažu da zvaničnici HCA pritiskaju osoblje da ubede porodice bolesnih pacijenata da započnu takvu negu, kao što je Salasova rekla da je iskusila sa svojom ćerkom.

Iako ovo može štetiti pacijentima povlačenjem spasonosnih tretmana, pritisak može imati koristi za HCA na dva načina, rekli su lekari i medicinske sestre, a interni bolnički dokument potvrđuje. Smanjuje stope bolničke smrtnosti, što je mera kvaliteta koja se pažljivo prati, i može brže da oslobodi bolnički krevet za HCA, potencijalno generišući više nadoknada osiguranja od novog pacijenta.

Ovaj članak je, tvrdi "NBC News", zasnovan na intervjuima sa šest medicinskih sestara i 27 lekara koji trenutno rade u 16 ​​bolnica HCA u sedam američkih saveznih država ili su tamo radili ranije. Svi su rekli da su njihove bolnice HCA gurale palijativnu negu i negu na kraju života u potrazi za boljim pokazateljima učinka. Interni bolnički dokumenti HCA i tekstovi između bolničkog osoblja dostavljeni "NBC News"-u podržavaju stavove ovih zdravstvenih radnika.

Ed Fišbou, portparol HCA, negirao je te tvrdnje. "Izjave da se medicinska nega u bolnicama HCA zasniva na bilo čemu drugom osim na nezavisnoj medicinskoj proceni lekara o tome šta je u najboljem interesu pacijenta su netačne i pogrešne", rekao je on.

Dve nedelje nakon što je "NBC News" počeo da postavlja pitanja HCA-u u vezi s ovom temom, jedan lekar u bolnici kompanije je javio da veruje da je došlo do naglom pada broja takvih preporuka.

Što se tiče nege Perezove, Fišbou je rekao: "Teške, po život opasne bolesti su iskustva koja paraju dušu, a lekari, medicinske sestre i osoblje Medicinskog centra Sveti David posvećeni su vođenju pacijenata i njihovih porodica kroz proces lečenja teške bolesti."

Rekao je da ne može da razgovara o detaljima iskustva Perezove zbog zakona o privatnosti.

"NBC News" je HCA dostavio odricanje koje je potpisala Perezova kojim se toj bolnici dozvoljava da pruži informacije o njenoj medicinskoj nezi i da o tome razgovara sa "NBC News"-om. HCA je rekla da će govoriti o njenoj brizi samo ako Perezova potpiše dva HCA odricanja. Jedno je bila "ovlašćenje za korišćenje i obelodanjivanje zaštićenih zdravstvenih informacija u marketinške i/ili promotivne svrhe", a drugo "saglasnost za korišćenje i obelodanjivanje slike, glasa i/ili pisanih izjava", dajući HCA pravo da snimi Perezovu. Ona je to odbila.

Iako malo pacijenata to verovatno shvata, transferi u hospise smanjuju stopu bolničke smrtnosti. Evo zašto: ako pacijent premine u bolnici, ta smrt doprinosi brojkama bolničke smrtnosti u ustanovi. Ali ako ta osoba umre nakon prelaska na bolničku negu - čak i ako pacijent ostane u istoj bolnici u istom krevetu - smrt se ne računa u stopu bolničke smrtnosti u ustanovi jer je pacijent tehnički otpušten iz bolnice.

Smanjenje dužih boravaka pacijenata je druga korist od guranja ka palijativnoj, a zatim nezi na kraju života, pokazuje bolnički dokument HCA. Pod negom na kraju života pacijenti obično ne žive dugo, tako da praksa može da dozvoli HCA da zameni pacijente koji bi mogli da koštaju ustanovu jer je njihovo osiguranje prestalo kod onih koji ostvaruju nove prihode.

Pružanje palijativnog zbrinjavanja teško bolesnim pacijentima je poslednjih godina postalo popularno širom industrije, naovi "NBC News".

Palijativno zbrinjavanje se razlikuje od nege u hospisu. Prema američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, pacijenti na palijativnom zbrinjavanju mogu da primaju tretmane za simptome zajedno s onima koji su namenjeni za izlečenje njihovih bolesti, dok se bolnička nega fokusira na udobnost i kvalitet života za pacijenta koji se približava smrti. Pacijenti u hospisu obično primaju samo lekove protiv bolova, zbog čega je, kažu mnogi lekari, ključno da budu oprezni kada predlažu hospis članovima porodice. U zavisnosti od situacije, "Medicare", "Medicaid" i privatni osiguravači pokrivaju neke troškove palijativne, kao i hospis nege.

Dok se palijativno zbrinjavanje i hospis nega razlikuju, portparol HCA je potvrdio da dva tretmana rade u tandemu u njenim ustanovama. Palijativno zbrinjavanje deluje kao kapija ka hospicijskoj nezi za neke pacijente; ako se preporučuje palijativno zbrinjavanje, obično se održavaju konsultacije kako bi se osiguralo da se pacijent i porodica slažu. Preporuka da se odatle pređe na hospicijsku negu takođe zahteva odjavu lekara i pacijenta ili porodice.

Na primer, jedan interni dokument HCA opisuje konsultacije o palijativnom zbrinjavanju kao prvi korak ka hospicijskoj nezi, a drugi objašnjava kako koordinator za palijativno zbrinjavanje preporučuje opcije hospisa članovima porodice. Ako se slože, "pacijent će biti otpušten iz stacionarnog statusa i prebačen" u ono što je poznato kao Opšta bolnica ili GIP, kaže se u dokumentu.

Interna analiza bolnice HCA od pre oko tri godine pokazuje da je skoro jedna trećina njenih konsultacija o palijativnom zbrinjavanju rezultirala prijemom u bolnicu ili planom otpuštanja iz hospisa. Smrtni slučajevi u tim planovima isključeni su iz stope bolničke smrtnosti.

Drugi dokument preporučuje da se palijativno zbrinjavanje razmotri za "pacijente sa produženim boravkom", što ukazuje da se usluge mogu posmatrati kao način da se smanji boravak pacijenata.

U HCA, pritisak na palijativno zbrinjavanje, a zatim na hospis je konstantan, kažu lekari i medicinske sestre koji su razgovarali za "NBC News". U dve bolnice HCA čini se da je praksa mehanizovana, a osoblje navodi algoritam koji se koristi za identifikaciju pacijenata za koje je najverovatnije da će uskoro umreti. Ovo je takođe poznato kao indeks ranjivosti, pokazuju tekstovi podeljeni sa "NBC News".

Pacijenti koji su visoko rangirani na indeksu ugroženosti postaju kandidati za palijativno zbrinjavanje, pokazuju tekstovi. U jednom, član tima za palijativno zbrinjavanje u bolnici HCA identifikovao je takvog pacijenta; "Algoritam = 97 odstgo rizika od smrtnosti danas", navodi se.

Portparol HCA je odbio da komentariše algoritam.

Jedan od dokumenata HCA bolnica dokumentuje sedam načina na koje palijativno zbrinjavanje pomaže ustanovi; na vrhu liste je "smanjenje ponovnih prijema i bolničkih mortaliteta koji se negativno odražavaju na našu bolnicu". Još jedna pogodnost, u dokumentu piše: "smanjenje dužine boravka u bolnici".

Entiteti koji ocenjuju kvalitet nege u bolnicama prate stope smrtnosti u stacionarima — primer je popularno rangiranje najboljih bolnica kompanije "IBM Watson Health". Stopa bolničke smrtnosti HCA je važna na drugi način — to je jedna od 10 metrika "kvaliteta nege" koja se koristi od 2021. za izračunavanje stimulativnih plata koje primaju vrhunski rukovodioci kompanije, pokazuju njeni finansijski podaci. Drugim rečima, bolji rezultati mortaliteta u HCA doprineli su boljem učinku kompanije za potrebe plata rukovodilaca.

Nema direktnih dokaza da je nastojanje HCA za palijativnu i hospicijsku negu imalo za cilj da poveća plate svojih rukovodilaca, navodi "NBC News".

HCA u svojim podnescima kaže da svoju stopu mortaliteta za potrebe plaćanja "interno" izračunava koristeći model koji je osmislio "IBM Watson Health" koji isključuje pacijente koji umru nakon otpuštanja, kao što su oni u hospiciju. HCA koristi model "zato što uključuje sve pacijente umesto da bude ograničen na pacijente 'Medicare', uključuje više stanja i ima kraće vreme kašnjenja u podacima", rekao je portparol.

Tokom dve godine koliko je odbor HCA koristio stope mortaliteta za izračunavanje stimulativne plate, Semjuel N. Hejzen, izvršni direktor HCA, dobio je 35,3 miliona dolara ukupne naknade. Od toga je oko 305.400 dolara bila stimulativna plata generisana izračunavanjem stope mortaliteta, rekao je HCA. Preko portparola, Hejzen je odbio intervju.

Tri velike bolničke kompanije kojima se javno trguje, a koje HCA smatra konkurentima, ne navode upotrebu stope mortaliteta u svojim obračunima plata, pokazuju podaci o hartijama od vrednosti. To su "Community Health Sistems Inc.", "Tenet Healthcare Corp." i "Universal Health Services Inc.".

Administratori HCA koji nadgledaju pojedinačne bolnice takođe dobijaju nadoknadu na osnovu stopa smrtnosti, saopštila je kompanija. "Smatramo da svi rukovodioci bolnica treba da imaju kvalitetne metrike — uključujući mortalitet — kao deo svoje naknade za podsticaj", rekao je portparol.

Gasan Tejbel, doktor koji radi u bolnici "Riverside Community Hospital", ustanovi HCA u Riversajdu, Kalifornija, zabrinut je zbog palijativnog zbrinjavanja HCA i hospisa. On je rekao da je video mnoge situacije u kojima je osoblje vršilo pritisak na porodice pacijenata i rekao je za "NBC News" da se tim za palijativno zbrinjavanje ne konsultuje uvek sa lekarom kada ohrabruje porodicu pacijenta da odabere program.

"Ponekad je razumno govoriti o udobnosti, ali obično se to radi prerano", rekao je Tejbel, koji je učestvovao u tužbi protiv Riversajda koju je bolnica rešila. "Ono što je za mene veoma alarmantno je da obmanu porodicu pacijenta o prognozi, oslikaju najgori scenario, ponekad i grafički, da ubede porodicu da ide na palijativno zbrinjavanje i povlačenje nege."

Portparol HCA je rekao: "Odluka da se započne palijativno zbrinjavanje pacijenta zasniva se na diskusijama između pacijenta, porodice i lekara. Briga o pacijentima u bolnici Riversajd zasniva se isključivo na nezavisnoj medicinskoj proceni lekara. Svaka tvrdnja o suprotnom je neodgovorna i neistinita."

Što se tiče Marisol Perez, ona veruje da bi, da nije bilo njene majke, umrla, a njena devetogodišnja ćerka Analiz ostala siroče. O svom iskustvu sa HCA rekla je: "Ljudi su se koristili kao znakovi dolara i gurali negde drugde da umru – to nije u redu."

"Ti nisi Bog"

Tejbel je redak doktor u bolnici HCA koji izražava zabrinutost javnosti u vezi sa praksama palijativnog zbrinjavanja kompanije. Drugih 26 doktora koje je "NBC News" intervjuisao govorilo je pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde kompanije.

Svi su, međutim, rekli da je pritisak na palijativnu i hospicijsku negu u njihovim ustanovama HCA uporno usmeren na poboljšanje mera učinka. Lekarima koji ne promovišu programe rečeno je da se pridržavaju granica, rekli su Tejbel i neki drugi lekari za "NBC News".

Jedan doktor se prisetio da je prisustvovao sastancima na kojima su bolnički administratori razgovarali o važnosti transfera u bolničku negu pre nego što pacijent umre. "Primarno područje diskusije bilo je: 'Zašto ovaj pacijent nije prebačen u bolnicu 12 sati ranije?'", priseća se doktor. "'Koje je bilo kašnjenje da ih dovedemo u bolnicu?'"

Neuspeh u pravovremenom transferu, rekao je doktor, bolnica je smatrala "propuštenom šansom u hospisu".

HCA je odbio da komentariše ovu tvrdnju. Kompanija "nema program palijativnog zbrinjavanja za celo preduzeće", rekao je portparol. "Ovi programi se razvijaju lokalno u nadležnosti nezavisnih organizacija medicinskog osoblja."

Iako se programi mogu razvijati lokalno, učinak svake bolnice koja ih primenjuje pažljivo prati HCA, kompanija poznata po tome što primenjuje metriku učinka na sve svoje objekte i stavlja ih u konkurenciju. Govoreći na konferenciji o zdravstvenoj zaštiti prošlog meseca, Majkl A. Marks, viši potpredsednik za finansije u HCA, detaljno je opisao kompanijski "interni benčmarking alat koji uzima 166 mera troškova i operativne efikasnosti" u svakoj ustanovi. "Svaka bolnica će tačno znati kako se ponašaju protiv ostatka HCA", rekao je Marks. "To pomaže našim bolnicama da zaista pronađu gde je njihova varijabilnost."

Iako HCA nema program palijativnog zbrinjavanja u celom preduzeću, transferi na hospicijsku negu su porasli u većini bolnica poslednjih godina, pokazuju podaci "Medicare"-a. Istraživači iz Međunarodne unije zaposlenih u uslugama (SEIU), koja ima ugovore o radu sa nekim ustanovama HCA, otkrili su da je od 2017. do 2021. prosečna stopa transfera iz hospisa među otpuštenima iz HCA bolnica porasla za više od polovine — sa 3,4 na 5,2 odsto.

Nacionalni prosek transfera u hospis takođe je porastao tokom tog perioda, ali stopa rasta HCA bila je otprilike dvostruko veća od nacionalnog proseka, pokazuje istraživanje.

Istraživanje je obuhvatilo 140 bolnica, naveli su iz SEIU, isključujući ustanove za akutnu negu, dečije bolnice i one sa premalo zahteva u datoj godini. Više od polovine tih bolnica rangiralo se iznad 80. odstotka na nacionalnom nivou po stopi transfera u hospis 2021. godine, pokazuje analiza.

Istovremeno, smrtni slučajevi u bolnicama u ustanovama HCA rasli su mnogo sporije od nacionalnog proseka, pokazuju podaci "Medicare"-a. Smrtnost u hospisima u bolnicama HCA porasla je za 17 odsto od 2017. do 2021. godine, dok je prosek porastao za 45 procenata.

Fišbou, portparol HCA, rekao je da se kompanija u potpunosti ne slaže sa izveštajem, nazivajući ga netačnim i obmanjujućim. U svojim kritikama nije osporio nalaze "Medicare" podataka.

Marica Tamarit je rekla da se osećala pod pritiskom da svog supruga sa invaliditetom Pedra smesti u hospis nakon što je proveo mesece u bolnici "HCA Florida Mercy", ustanovi za akutnu negu u Majamiju sa 488 kreveta, u leto 2021.

Pedro Tamarit (60) ušao je u bolnicu u maju, sa problemom cirkulacije u nozi, rekla je njegova supruga. Posle operacije, njegovo stanje se pogoršalo.

U septembru je počeo pritisak na palijativno zbrinjavanje, rekla je ona. "Jedan doktor mi je rekao: 'Mislim da bi tvom mužu bilo bolje da se smesti u hospiciju'", prisetila se ona. "Rekla sam: 'Zašto?', a on je rekao: 'Vaš muž neće biti živ više od šest meseci'."

Ona je odbila, rekla je, rekavši doktoru: "Nisi Bog da kažeš koliko dugo ta osoba može da živi."

Nakon što je Tamarit odbila hospicijsku brigu za svog muža, odvela ga je kući, rekla je. Ubrzo je Pedra preselila u drugu bolnicu koja nije u vlasništvu HCA. Živeo je još godinu dana.

"Samo sam želela da moj muž ima još jednu šansu", rekla je ona i dodala da priča svoju priču kako bi drugi ljudi mogli da izbegnu ovo iskustvo.

Portparol HCA je rekao da bolnica "Mercy" "pruža multidisciplinarnu negu pacijenata, uključujući palijativne usluge, kako bi pomogla pacijentima da kontrolišu bol i simptome. Kao takve, ciljeve nege postavljaju nezavisno lekari koji leče i timovi za negu u najboljem interesu pacijenta."

Zavaravajuće promene u izveštavanju o smrtnosti

Akademici su počeli da primećuju da premeštanje kritično bolesnih pacijenata u bolničku negu može omogućiti bolnicama da poboljšaju svoju stopu smrtnosti. Studija objavljena u "Journal of Healthcare Management" 2020. zaključila je: "Iako je prikladno da se dozvoli pozitivan uticaj hospisne nege", transferi "mogu da izazovu obmanjujuće promene u izveštavanju o smrtnosti u nekoliko bolničkih dijagnoza velikog obima".

Krista Šor, profesor medicine na "Cooper Medical School" Univerzitet Rovan, u Camdenu, Nju Džersi, koautor je studije. "Ako imate mogućnost da pružite ove usluge, da li ste realni u vezi sa svojom stopom smrtnosti?", pitala je u intervjuu. Izračunavanje stimulativne plate za rukovodioce bolnica korišćenjem stope mortaliteta koja se može smanjiti transferima iz hospicija "ne izgleda prikladno", dodala je ona.

Tejbel je rekao da je pritisak na palijativnu i hospicijsku negu u njegovoj bolnici HCA počeo 2019. godine, što je vremenski okvir podržan dokumentima dostavljenim "NBC News"-u i intervjuima sa lekarima u drugim ustanovama. Od 1. januara te godine, Hejzen je postao izvršni direktor HCA nakon godina u njenim rukovodećim redovima. Portparol HCA je odbio da kaže da li je Hejzen igrao ulogu u pojačanom fokusu.

Noviji interni dokumenti do kojih je došao "NBC News" pokazuju da je ustanova HCA pomno pratila smrtne slučajeve unutar i izvan programa palijativnog zbrinjavanja i hospicija i postavljala ciljeve da smrtni slučajevi u hospisu dostignu određeni nivo. Kada je bolnica premašila ciljeve - sa više smrtnih slučajeva u hospiciju - stopa smrtnosti u ustanovi je opala.

"Zdravstveni radnici treba da predstave hospis kao opciju svim pacijentima i porodicama kada smrt u roku od godinu dana ne bi bila iznenađujuća i trebalo bi da ponovo uvedu opciju hospisa kako pacijent propada", navodi se u drugom bolničkom dokumentu HCA. Napominje da je program predstavljen osoblju bolnice 2019. godine i da je sedmična analiza pratila njegov napredak. Ubuduće, navodi se u dokumentu, bolnica planira da "ponudi ciljeve za povećanu usklađenost s ovim standardom".

Pored toga što je podstaknut da promoviše hospicijsku negu u bolnici "Riverside Community", Tejbel kaže da je pod pritiskom da smanji koliko dugo njegovi pacijenti ostaju u ustanovi. HCA pažljivo prati metriku poznatu kao dužina boravka, pokazuju interni dokumenti, a Tejbel je rekao da je pod pritiskom da otpusti pacijente za koje veruje da nisu spremni da odu.

Ograničavanje dužine boravka u bilo kojoj bolnici smanjuje šanse pacijenata za infekciju i predstavlja meru efikasnosti zdravstvene zaštite koja se koristi u celoj industriji. Tejbel se slaže u konceptu, ali kaže da mnogi stariji i nemoćni pacijenti koje leči zahtevaju duži boravak nego što bolnica preferira i često nemaju gde da odu da dobiju negu koja im je potrebna. On kaže da kraći boravak može koristiti bolnici uklanjanjem skupog pacijenta i oslobađanjem kreveta za veće nadoknade.

Tejbel je rekao da su mu bolnički zvaničnici rekli da su bili pod pritiskom viših službenika HCA i da je morao da smanji dužinu svog boravka. Tejbel je izjavio da im je rekao da neće izbacivati ljude iz bolnice kako bi poboljšao brojke.

Godine 2015. Tejbel je tužio bolnicu, navodeći odmazdu zbog odbijanja da ispuni metriku dužine boravka u bolnici. Kako je naveo, bolnica je za kaznu smanjila upućivanje pacijenata na njega. Bolnica je osporila njegovu tvrdnju, ali je Tejbel dobio neobjavljenu nagodbu od bolnice 2019.

Sada, kaže Tejbel, bolnica ponovo vrši pritisak da smanji boravak svojih pacijenata, zahtevajući da pristane da se pridržava novih pravila u zamenu za zadržavanje svojih privilegija u bolnici. On je to odbio i njegov status u bolnici je predmet internog saslušanja.

Portparol HCA je odbio da komentariše, pozivajući se na spor sa Tejbelom, ali je rekao da "držimo naše nezavisne lekare prema visokim standardima o kliničkim ishodima koje je postavilo medicinsko osoblje".

Proširivanje usluga hospisa

Prema pravilima "Medicare"-a, kada bolnica prebacuje pacijenta na hospicijsku negu u istoj ustanovi, pacijent ulazi u ono što se zove Opšta bolnička nega, ili GIP.

Ali utvrđivanje da li je pacijent prikladan za GIP zahteva "pažljivu procenu bola i drugih simptoma" kojima se ne može upravljati u drugom okruženju, kažu pravila. "GIP nije 'automatski' nivo nege kada pacijent neposredno umire", navodi Nacionalna organizacija za hospis i palijativnu negu.

Jedan doktor je opisao proceduru u ustanovi HCA u kojoj je osoblje ciljalo pacijente na odeljenju za premeštanje u hospis iako su bili veoma blizu smrti. Lekar je rekao da ti potezi nisu koristili pacijentima i da izgleda da imaju za cilj smanjenje stope bolničke smrtnosti. Iskustvo lekara je podržano prethodno citiranim bolničkim dokumentom HCA koji detaljno opisuje prednosti palijativnog zbrinjavanja u ustanovi. Na listi: "Smanjenje uzaludne i visoke iskorišćenosti Hitne pomoći i intenzivne nege".

Portparol HCA odbio je da komentariše navode lekara. Ali podaci "Medicare"-a iz izveštaja SEIU potkrepljuju zabrinutost doktora.

Istraživači su pratili koliko je bolničkih pacijenata umrlo istog dana kada su prebačeni u bolnicu, što je mera vrste neposredne smrti koju je citirala Nacionalna grupa za hospis i palijativnu negu. U bolnicama HCA, stope smrtnosti istog dana u hospiciju su se više nego udvostručile od 2017. do 2021. — porasle sa 7 na 18 odsto. Istodnevne stope smrtnosti HCA bile su gotovo dvostruko veće od nacionalnog proseka 2021. godine, pokazuje istraživanje.

U međuvremenu, HCA proširuje svoje usluge hospicija; u 2021. platio je 400 miliona dolara za sticanje većinskog udela u pružaocu zdravlja i hospicija u kući "Brookdale Healthcare Services". Kupovinom je dodato 80 lokacija i 4.000 zaposlenih.

"Verujemo da će ovo zajedničko ulaganje dovesti do poboljšane koordinacije nege", rekao je Hejzen u izjavi u kojoj je najavljen dogovor.

(Telegraf.rs)