Rusi pokušali da ubiju svog obaveštajca koji je prebegao u SAD? Ovako je izgledala tajna misija

Rusi su, javlja "New York Times", pokušali nešto što se do sada nisu usuđivali da urade - da ubiju prebega iz svoje obaveštajne službe u SAD.

Tajna operacija, kojom je pokušano ubistvo doušnika CIA-e u Majamiju, koji je više od decenije ranije bio visoki zvaničnik ruske obaveštajne službe, predstavljala je drsko širenje Putinove kampanje ciljanih atentata, navodi američki list. To je takođe signaliziralo opasno nisku tačku čak i između obaveštajnih službi koje već dugo imaju napetu istoriju.

Preporučujemo

"Crvene linije su odavno nestale za Putina", rekao je Mark Polimeropulos, bivši oficir CIA koji je nadgledao operacije u Evropi i Rusiji. "On želi da svi ovi momci budu mrtvi."

Ubistvo je propalo, ali su posledice delimično prerasle u odmazdu od strane Sjedinjenih Država i Rusije, prema trojici bivših visokih američkih zvaničnika.

Usledile su sankcije i proterivanja, uključujući i visoke obaveštajne zvaničnike u Moskvi i Vašingtonu.

Meta je bio Aleksandar Potejev, bivši ruski obaveštajac koji je obelodanio informacije koje su dovele do višegodišnje istrage FBI-ja nakon koje je 2010. u zamku uhvaćeno 11 špijuna koji su živeli u dubokoj ilegali u predgrađima i gradovima duž istočne obale SAD. Uzeli su lažna imena i radili obične poslove kao deo ambicioznog pokušaja SVR, ruske spoljne obaveštajne službe, da prikupi informacije i regrutuje još agenata.

U skladu s naporima Obamine administracije da resetuje odnose, postignut je dogovor koji je nastojao da ublaži tenzije: deset od 11 špijuna je uhapšeno i proterano u Rusiju. Zauzvrat, Moskva je oslobodila četvoricu zatvorenika, uključujući Sergeja Skripalja, bivšeg pukovnika vojne obaveštajne službe koji je 2006. osuđen zbog prodaje tajni Velikoj Britaniji.

Pokušaj ubistva Potejeva otkriven je u britanskom izdanju knjige "Špijuni: Epski obaveštajni rat između istoka i zapada", koja će biti objavljena 29. juna. Knjigu je napisao Kalder Volton, naučnik nacionalne bezbednosti i obaveštajnih službi na Harvardu. "NYT" je nezavisno potvrdio njegov rad i prvi put izveštava o gorkim posledicama operacije, uključujući mere odmazde koje su usledile kada je ona izašla na videlo.

Prema Voltonovoj knjizi, zvaničnik Kremlja je tvrdio da bi ubica, odnosno savremeni Merkader, skoro sigurno ulovio Potejeva.

Ramon Merkader, agent Josifa Visarionoviča Staljina, ušao je u radnu sobu Lava Trockog u Meksiko Sitiju 1940. i zabio mu sekiru u glavu. Na osnovu intervjua sa dvojicom američkih obaveštajnih zvaničnika, Volton je zaključio da je operacija bila početak "savremenog Merkadera" poslatog da ubije Potejeva.

Rusi su dugo koristili ubice da ućutkaju navodne neprijatelje, tvrdi "NYT". Jedan od najslavnijih u sedištu SVR u Moskvi je pukovnik Grigorij Majanovski, biohemičar koji je eksperimentisao sa smrtonosnim otrovima, kaže bivši obaveštajni zvaničnik.

Putin, bivši oficir KGB-a, nije krio duboki prezir prema prebezima među obaveštajnim redovima, posebno onima koji pomažu Zapadu. Trovanje Skripalja od strane ruskih operativaca u Solsberiju, u Velikoj Britaniji, 2018. godine je signaliziralo eskalaciju taktike Moskve i pojačalo strahove da neće oklevati da to isto učini i u SAD.

Napad,u kom je korišćen nervni agens na Skripalju i njegovoj ćerki, izazvao je talas diplomatskih proterivanja širom sveta, pošto je Britanija prikupila podršku saveznika u pokušaju da snažno odgovori Moskvi.

Incident je izazvao uzbunu u CIA, gde su zvaničnici bili zabrinuti da će bivši špijuni koji su se preselili u Sjedinjene Države, poput Potejeva, uskoro biti mete.

Putin je odavno obećao da će kazniti Potejeva. Ali pre nego što je mogao da bude uhapšen, Potejev je pobegao u SAD, gde ga je CIA preselila u okviru veoma tajnog programa namenjenog zaštiti bivših špijuna. Godine 2011. moskovski sud je Potejeva u odsustvu osudio na deceniju zatvora.

Činilo se da je Potejev nestao, ali je u jednom trenutku ruska obaveštajna služba poslala je operativce u Sjedinjene Države da ga pronađu. Ruski mediji su 2016. izvestili da je mrtav, za šta su neki obaveštajni stručnjaci verovali da bi mogao da bude trik kako bi ga izvukli iz ilegale.

I zaista, Potejev je bio živ. Živeo je u oblasti Majamija.

Te godine je dobio dozvolu za ribolov i registrovao se kao republikanac da bi mogao da glasa, sve pod svojim pravim imenom, prema državnim evidencijama. Godine 2018. jedna novinska kuća je objavila gde se Potejev nalazi.

Zabrinutost CIA nije bila neopravdana. Rusi su 2019. preduzeli složenu operaciju da pronađu Potejeva, primoravši naučnika iz Oaksake u Meksiku da im pomogne.

Naučnik, Hektor Alehandro Kabrera Fuentes, bio je malo verovatan špijun. Studirao je mikrobiologiju u Kazanju u Rusiji, a kasnije je doktorirao iz te oblasti na Univerzitetu Gisen u Nemačkoj. Bio je izvor ponosa za svoju porodicu, s istorijom dobrotvornog rada i bez kriminalne prošlosti.

Ali, Rusi su koristili Fuentesovog partnera kao polugu. Imao je dve žene: Ruskinju koja je živela u Nemačkoj i drugu u Meksiku. U 2019. supruzi Ruskinji i njenim dvema ćerkama nije bilo dozvoljeno da napuste Rusiju pošto su pokušavale da se vrate u Nemačku, navodi se u sudskim dokumentima.

Tog maja, kada je Fuentes otputovao da ih poseti, ruski zvaničnik ga je kontaktirao i zatražio da ga vidi u Moskvi. Na jednom sastanku, zvaničnik je podsetio Fuentesa da je njegova porodica zaglavljena u Rusiji i da možda, prema sudskim dokumentima, "možemo da pomognemo jedni drugima".

Nekoliko meseci kasnije, ruski zvaničnik je zatražio od Fuentesa da obezbedi stan severno od Majami Biča, gde je Potejev živeo. Naloženo mu je da ne iznajmljuje stan na svoje ime, pa je Fuentes dao saradniku 20.000 dolara da to uradi.

U februaru 2020, Fuentes je otputovao u Moskvu, gde se ponovo sastao sa ruskim zvaničnikom, koji je dao opis vozila Potejeva. Fuentes, rekao je Rus, treba da pronađe automobil, dobije registarske tablice i zabeleži njegovu fizičku lokaciju. On je savetovao Fuentesa da se uzdrži od fotografisanja, verovatno da bi eliminisao sve inkriminišuće dokaze.

Ali, Fuentes je pokvario operaciju. Vozeći se u kompleks, pokušao je da zaobiđe njegovu ulaznu kapiju, pa se zabio u drugo vozilo, privlačeći pažnju obezbeđenja. Kada je ispitan, njegova supruga je otišla da fotografiše Potejevu registarsku tablicu.

Fuentesu i njegovoj supruzi je rečeno da odu, ali su sigurnosne kamere snimile incident. Dva dana kasnije, pokušao je da odleti u Meksiko, ali je Službenici carine i granične zaštite SAD su ga zaustavili i pretražili njegov telefon, otkrivši sliku Potejevljevog vozila.

Nakon što je uhapšen, Fuentes je američkim istražiteljima izneo detalje o planu. Verovao je da ruski zvaničnik sa kojim se sastajao radi za FSB, rusku službu unutrašnje bezbednosti. Ali tajne operacije u inostranstvu obično vodi SVR, koji je nasledio KGB, ili GRU, ruska vojna obaveštajna agencija.

Jedan od bivših zvaničnika rekao je da je Fuentes, nesvestan značaja mete, samo prikupljao informacije koje bi Rusi kasnije koristili.

Fuentesov advokat Ronald Gainor odbio je da komentariše slučaj.

Zaplet, zajedno sa drugim ruskim aktivnostima, izazvao je oštar odgovor u SAD. U aprilu 2021, Sjedinjene Države su uvele sankcije i proterale 10 ruskih diplomata, uključujući šefa stanice SVR, koji je bio sa sedištem u Vašingtonu i preostalo mu je još dve godine mandata. Izbacivanje šefa stanice SVR može da bude neverovatno ometajuće za obaveštajne operacije, a zvaničnici agencije sumnjaju da će Rusija verovatno tražiti odmazdu protiv svog američkog kolege u Moskvi, kome su ostale samo nedelje u toj ulozi, rekli su zvaničnici.

"Ne možemo dozvoliti da se neka strana sila nekažnjeno meša u naš demokratski proces", rekao je predsednik Džo Bajden u Beloj kući najavljujući kazne. Nije pominjao zaveru koja uključuje Fuentesa.

Naravno, Rusija je proterala 10 američkih diplomata, uključujući i šefa CIA-ine stanice u Moskvi.

(Telegraf.rs)