Ukrajinci vratili selo kod Zaporožja, granatirali naselja u Donjecku i uništili rusko skladište municije

Zvaničnik Rusije u Zaporoškoj oblasti i lider pokreta ''Mi smo uz Rusiju'' Vladimir Rogov priznao je danas da je Ukrajina ponovo zauzela jedno selo na jugu Zaporoške oblasti u okviru svoje kontraofanzive.

Rogov je rekao da su ukrajinske snage zauzele naselje Pjatihatki i ukopale se na osvojenoj lokaciji pod atriljerisjkom vatrom ruskih snaga, prenosi Rojters.

Preporučujemo

"Neprijateljski napadi u talasima dali su rezultate, uprkos ogromnim gubicima. Nastavljaju se teške borbe u toj oblasti", poručio je Rogov na Telegramu.

Ukrajinska strana nije komentarisala ove navode, a Rojters nije mogao samostalno da potvrdi tačnost izjave Rogova.

Iz ruskog Ministarstva odbrane saopšteno je danas da su ruske snage odbile seriju ukrajinskih napada na tri tačke na liniji fronta, gde Ukrajina najaktivnije vrši pritisak u Zaporoške oblasti. Kako prenosi Rojters, u saopštenju se ne pominje naselje Pjatihatki, za koje je zvaničnik Rusije Vladimir Rogov naveo da ga je zauzela Ukrajine.

Ukrajinske snage tvrde da su uništile značajno rusko skladište municije u blizini luke koju su okupirale ruske snage nadomak grada Heničesk u Hersonskoj oblasti, na jugu, izjavio je danas Sergej Bračuk, portparol vojne uprave Odese.

Foto: Tanjug/AP

"Naše oružane snage su jutros zadale snažan, i gromoglasan udarac neprijatelju u selu Rikove, okrug Heničesk, na privremeno okupiranoj teritoriji Hersonske oblasti", rekao je Bračuk u svojoj jutarnjoj video poruci, prenosi Rojters.

On je objavio da je pogođeno i uništeno "veoma značajno skladište municije", ali Rojters nije mogao da proveri ovu informaciju iz nezavisnih izvora.

Granatirana dva naselja u DNR

Ukrajinski vojnici grnatirali su dva naselja u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), saopšteno je iz rukovodstva DNR za TASS.

''Prijavljeno je granatiranje od strane ukrajinskih trupa u Ozerjanovki. Deset raketa je ispaljeno iz višecevnog raketnog sistema. Još deset raketa ispaljeno je na Mihajlovku'', navodi se u saopštenju, piše Tanjug.

Bbroj žrtava u poplavama nakon uništenja brane Kahovka na ukrajinskoj, levoj obali Dnjepra, porastao je na 16, saopštili su ukrajinski zvaničnici. U međuvremenu oglasili su se i ruski zvaničnici koji su saopštili da je na teritoriji sa desne obale Dnjepra koju kontroliše zvanična Moskva, od posledica poplava stradalo 29 ljudi, prenosi Rojters.

U poplavnom talasu posle rušenja brane Kahovka uništeno je obradivo zemljište i prekinuto snabdevanje civilnog stanovništva, a više od 3.600 ljudi je evakuisano iz Hersonske i Mikolajevske oblasti, dok se 31 osoba i dalje vodi kao nestala.

Foto: Tanjug/AP

Rusija i Ukrajina se međusobno optužuju za rušenje brane Kahovka, izgrađene u vreme Sovjetskog Saveza na akumulacionom jezeru veličine Velikog slanog jezera u SAD.

Tokom razgovora sa novinarima ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ne isključuje mogućnost da bi glavnokomandujući ukrajinske vojske, načelnik generalštaba Valerij Zalužnji mogao da bude u inostranstvu.

"Znam. Mislim da znam da je u inostranstvu. Ali mogao bih da grešim", rekao je ruski predsednik.

Mediji su prvi put u maju preneli da je Zalužni ozbiljno ranjen, ali ministarstvo odbrane Ukrajine demantovalo je tu informaciju. Ipak, Zalužni dugo nije viđen u javnosti i nije prisustvovao sastanku načelnika generalštabova zemalja NATO.

Afrički lideri o sukobu u Ukrajini

Lideri afričkih zemalja razgovarali su sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o različitim pitanjima u vezi sukoba u Ukrajini i dogovorili se da nastave diskusije na samitu Rusija - Afrika u julu, izjavio je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa. Predsednik Južnoafričke Republike je rekao i da će tokom bilateralnog sastanka sa Putinom biti razmotrena pitanja predstojećeg samita BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), koji će biti održan u avgustu u Johanesburgu.

Ranije u subotu, ruski predsednik Vladimir Putin sastao se sa delegatima iz sedam afričkih zemalja i razgovarao sa njima o situaciji u Ukrajini istakavši da je Rusija spremna da razmotri sve predloge afričkih država o rešenju sukoba sa Ukrajinom.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da ne treba požurivati mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije, ukoliko bi to značilo da Moskva diktira uslove mira. Nakon što je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa ove nedelje u Kijevu rekao da "mir treba postići diplomatijom, što pre je moguće", Stoltenberg se složio, ali, kako je rekao, do nejga ne treba doći ne po svaku cenu.

Foto: Tanjug/AP

"Svi želimo da se ovaj rat okonča. Ali da bi mir bio održiv, mora biti pravde. Mir ne znači zamrznuti konflikt i prihvatanje dogovora koji diktira Rusija", rekao je Stoltenberg za nemački list "Velt am zontag".

On je rekao da "samo Ukrajina" može da određuje koji su uslovi prihvatljivi.

Peskov: Putin spreman za razgovor

Ruska specijalna vojna operacija počela je odbranom regiona Donbasa, a sada se praktično pretvorila u rat Rusije sa kolektivnim Zapadom, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov u intervjuu za RT komentarišući isporuke zapadnog oružja Ukrajini.

Prema njegovim rečima, Kremlj zna da su predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc ukazali na važnosti održavanja kontakata sa Ruskom Federacijom, ali nisu obelodanjeni konkretni predlozi za kontakte sa ruskim predsednikom Putinom, predočio je Peskov.

"Predsednik Putin je spreman na sve relevantne kontakte za rešavanje naših problema. Predsednik Putin je spreman za razgovor", poručio je Peskov.

Ruski zahtevi u okviru dogovora o izvozu žitarica iz crnomorskih luka nisu sprovedeni tako da de fakto nema perspektive niti osnova za produženje sporazuma, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Foto: Tanjug/AP

"Može se konstatovati da, de fakto, sudeći prema postojećem stanju, ovaj posao nema šanse jer se podrazumeva postizanje dogovora između država ili udruženja. Jedan deo u ovom poslu je urađen, dok drugi deo, vezan za zahteve Rusije, nije, iako je Rusija u više navrata pokazivala dobru volju, pristajala na ustupke i više puta produžavala dogovor", poručio je Peskov.

Ukrajinci traže od Velike Britanije da uvede nove sankcije Ruskoj Federaciji, ciljajući na proizvođače raketnog naoružanja. Savetnik u kabinetu predsednika Ukrajine Vladislav Vlasjuk rekao je intervjuu nedeljniku Obzerver da je britanskoj vladi predat spisak šest ruskih kompanija i istraživačkih instituta, koji bi mogli da se nađu na listi zapadnih sankcija.

On je naglasio da bi Velika Britanija trebalo da sledi primer Kanade i uvode nove propise koji dozvoljavaju vlastima da zaplene i preraspodele imovinu sankcionisanih pojedinaca i entiteta.

(Telegraf.rs)