Severnokorejci umiru od gladi: Raste nezadovoljstvo prema Kim Džong Unu

Ljudi u Severnoj Koreji rekli su za BBC da je hrana toliko oskudna da su njihovi susedi umrli od gladi.

Ekskluzivni intervjui prikupljeni u najizolovanijoj državi na svetu sugerišu da je situacija najgora od 1990-ih, kažu stručnjaci.

Preporučujemo

Vlada je zatvorila granice 2020. godine, prekinuvši dostavu vitalnih zaliha. Takođe je pooštrila kontrolu nad životima ljudi, kažu sagovornici BBC-a.

Pjongjang je za BBBC odgovorio da je oduvek davao prioritet interesima svojih građana.

BBC je tajno intervjuisao troje običnih ljudi u Severnoj Koreji, uz pomoć organizacije "Daily NK" koja upravlja mrežom izvora u toj zemlji. Rekli su da se od zatvaranja granice plaše da će ili umreti od gladi ili će biti pogubljeni zbog kršenja pravila. Izuzetno je retko čuti nešto od ljudi koji žive u Severnoj Koreji.

Intervjui otkrivaju da se "razorna tragedija odvija" u zemlji, rekao je Sokil Park iz organizaciej "Sloboda u Severnoj Koreji" (LiNK), koji podržava begunce iz Severne Koreje.

Jedna žena koja živi u glavnom gradu Pjongjangu rekla je da poznaje tročlanu porodicu koja je umrla od gladi kod kuće. "Kucali smo im na vrata da im damo vodu, ali niko nije odgovorio", rekla je Dži Jeon. Kada su vlasti ušle unutra, našle su ih mrtve, rekla je ona. Dži Jeonino ime je promenjeno radi zaštite, zajedno sa drugima koji su intervjuisani.

Građevinski radnik koji živi blizu kineske granice, Čan Ho, rekao je da su zalihe hrane bile toliko male da je pet ljudi u njegovom selu već umrlo od gladi.

"U početku sam se plašio da ću umreti od kovida, ali sam onda počeo da brinem da ću umreti od gladi", rekao je.

Severna Koreja nikada nije bila u stanju da proizvede dovoljno hrane za svojih 26 miliona ljudi. Kada je u januaru 2020. zatvorila granice, vlasti su prestale da uvoze žito iz Kine, kao i đubriva i mašine potrebne za uzgoj hrane.

U međuvremenu, oni su ogradili granicu, dok su navodno naređivali stražarima da pucaju u svakoga ko pokuša da je pređe. Ovo je učinilo gotovo nemogućim ljudima da krijumčare hranu za prodaju na nezvaničnim pijacama, gde većina Severnokorejaca kupuje.

Trgovac na pijaci sa severa zemlje, Mjong Suk, rekla je da je skoro tri četvrtine proizvoda na njenom lokalnom tržištu nekada dolazilo iz Kine, ali da je ono "sada prazno".

To je, kao i kod drugih koji zarađuju za život prodajom robe prokrijumčarene preko granice, dovelo do nestanka većine njenih prihoda. Rekla je da njena porodica nikada nije imala tako malo hrane i da su joj nedavno ljudi kucali na vrata tražeći hranu jer su bili jako gladni.

Iz Pjongjanga, Dži Jeon je rekla da je čula za ljude koji su se ubili kod kuće ili nestali u planinama da umru, jer više nisu mogli da zarađuju za život.

Ona se borila da prehrani svoju decu, rekla je. Jednom je ostala dva dana bez hrane i mislila je da će umreti u snu.

Krajem 1990-ih, Severna Koreja je doživela razornu glad koja je ubila čak tri miliona ljudi. Nedavne glasine o gladovanju, koje potvrđuju ovi intervjui, izazvale su strahove da bi zemlja mogla biti na ivici još jedne katastrofe.

"Vrlo je zabrinjavajuće da normalni ljudi iz srednje klase umiru od gladi u svojim susedstvima", rekao je ekonomista Piter Vord. "Još ne govorimo o potpunom društvenom kolapsu i masovnoj gladi, ali ovo ne izgleda dobro."

Hana Song, direktorka NKDB, koja dokumentuje kršenje ljudskih prava u Severnoj Koreji, se slaže. "U poslednjih 10-15 godina retko smo čuli za slučajeve gladovanja. Ovo nas vraća u najteže vreme u istoriji Severne Koreje."

Čak je i severnokorejski lider Kim Džong Un nagovestio ozbiljnost situacije – u jednom trenutku otvoreno govoreći o "krizi hrane", dok je pokušavao da podstakne poljoprivrednu proizvodnju. Uprkos tome, on je dao prioritet finansiranju svog programa nuklearnog oružja, testirajući rekordne 63 balističke rakete 2022. Prema jednoj proceni ukupni troškovi ovih testova iznose više od 500 miliona dolara - više od iznosa potrebnog da se nadoknadi severnokorejski godišnji manjak žitarica.

Sagovornici su otkrili i kako je vlast iskoristila protekle tri godine da pojača kontrolu nad životima ljudi, pojačavanjem kazni i donošenjem novih zakona.

Pre pandemije, više od 1.000 ljudi bi svake godine napuštalo zemlju, prelazeći reku Jalu u Kinu, prema brojevima koje je objavila južnokorejska vlada. Trgovac Mjong Suk rekla je da je postalo nemoguće pobeći. "Ako se sada i približite reci, biće vam izrečena oštra kazna, tako da skoro niko ne prelazi", rekla je ona.

Građevinski radnik Čan Ho rekao je da je sin njegovog prijatelja nedavno bio svedok nekoliko pogubljenja iza zatvorenih vrata. U svakom od njih, tri do četiri osobe su ubijene zbog pokušaja bekstva. "Svakim danom je sve teže živeti", rekao je. "Jedan pogrešan potez i pred vama je pogubljenje."

"Zaglavljeni smo ovde i čekamo da umremo."

Pre više od tri godine, Severna Koreja je zatvorila svoje granice. Ljudima je zabranjen izlazak ili ulazak u zemlju. Skoro svaki stranac koji je bio u toj zemlji spakovao se i otišao. Najtajnovitija i najdespotskija država na svetu sada je informativna crna rupa. Mesecima su tri osobe u Severnoj Koreji rizikovale svoje živote da bi ispričale za BBC šta se dešava.

Ove nalaze je BBC izneo severnokorejskoj vladi, koja je rekla da je "uvek davala prioritet interesima ljudi, čak i u teškim vremenima".

"Blagostanje ljudi je naš najvažniji prioritet, čak i pred suočenjem sa iskušenjima i izazovima", rekao je predstavnik severnokorejske ambasade u Londonu.

Takođe su rekli da informacije "nisu u potpunosti činjenične", tvrdeći da su "proistekle iz izmišljenih svedočenja snaga koje su protiv DNRK (Demokratske Narodne Republike Koreje)".

Ali Sokil Park, iz LiNK-a, kaže da ovi intervjui otkrivaju "trostruki udar" teškoća. "Situacija s hranom je postala teža, ljudi imaju manje slobode da se sami brinu o tome i postalo je prilično nemoguće pobeći. Oni podržavaju teoriju da je Severna Koreja sada represivnija nego ikada ranije".

U Pjongjangu, Dži Jeon je rekao da su nadzor i obračuni sada toliko nemilosrdni da ljudi nisu verovali jedni drugima. Ona je privedena na ispitivanje prema novom zakonu, usvojenom u decembru 2020, koji zabranjuje ljudima da dele i konzumiraju strane filmove, TV emisije i pesme. Prema ovom Zakonu o odbijanju reakcionarne ideologije i kulture, čiji je cilj iskorenjivanje stranih informacija, oni koji su uhvaćeni da distribuiraju južnokorejski sadržaj mogu biti pogubljeni.

Bivši severnokorejski diplomata, koji je prebegao 2019. godine, rekao je da je šokiran koliko je ekstremno razbijanje stranog uticaja postalo jako. "Kim Džong Un se plaši da će ljudi, ako shvate situaciju u kojoj se nalaze i koliko je Južna Koreja bogata, početi da ga mrze i da se dižu protiv njega", objasnio je Rju Hjun Vu.

Ovi intervjui sugerišu da je lojalnost nekih ljudi oslabila u poslednje tri godine.

"Pre kovida, ljudi su Kim Džong Una gledali pozitivno", rekla je Mjong Suk. "Sada su skoro svi puni nezadovoljstva."

(Telegraf.rs)