Erupcija filipinskog vulkana, koja je raselila hiljade ljudi, može trajati mesecima

Erupcija najaktivnijeg vulkana na Filipinima koja je primorala skoro 18.000 ljudi da pobegne sa svojih ognjišta mogla bi da potraje mesecima i da stvori dugotrajnu krizu, rekli su zvaničnici u sredu.

Predsednik Ferdinand Markos Mlađi odleteo je u severoistočnu provinciju Albaj da bi uverio seljane koji su bili primorani da se evakuišu iz uglavnom siromašnih poljoprivrednih zajednica u krugu od 6 kilometara od kratera vulkana Majon otkako je vulkanska aktivnost pojačana prošle nedelje.

Preporučujemo

Markos je podelio pakete sa hranom i drugu pomoć raseljenim seljanima, a očekivalo se da će se kasnije u sredu sastati sa gradonačelnicima grada Albeja kako bi razgovarali o krizi koja se odvija.

Erupcija je najnovija prirodna katastrofa koja je testirala administraciju Markosa, koji je preuzeo dužnost u junu 2022. godine u zemlji jugoistočne Azije koja se smatra jednom od najsklonijih katastrofama na svetu. Oko 20 tajfuna i oluja godišnje pogodi Filipine, a siromašni arhipelag sa 23 aktivna vulkana bori se sa čestim zemljotresima.

"Nažalost, Filipini su žrtve ne samo eksplozija vulkana, već, naravno, i tajfuna i zemljotresa. Mi smo u onom delu sveta gde smo ranjivi", rekao je Markos ambasadoru Ujedinjenih Arapskih Emirata u Manili u utorak nakon što je nacija Arapskog poluostrva obezbedila 50 tona hrane i druge pomoći. "Nadamo se da će aktivnost vulkana početi da se smiruje, ali to ne možemo sa sigurnošću da kažemo."

Aktivnost vulkana je 8. juna podignuta na nivo tri u sistemu upozorenja od pet koraka, što znači da se opasna erupcija smatra mogućom za nekoliko nedelja ili dana.

Nakon nekoliko dana pokazivanja znakova obnovljene aktivnosti, uključujući odrone kamenja i jarko narandžasti sjaj kratera vidljiv noću, Mejon je u nedelju uveče počeo da izbacuje lavu. Lava je polako tekla niz jugoistočnu padinu, rekli su vladini stručnjaci.

Vlasti su sprovele obaveznu evakuaciju desetina hiljada seljana koji žive u stalnoj opasnoj zoni oko vulkana. Zona bi trebalo da bude zabranjena za ljude, ali je postala lokacija poljoprivrednih sela uglavnom osiromašenih stanovnika.

Guverner Albeja proširio je opasnu zonu za kilometar u ponedeljak nakon što je Mejon počeo da izbacuje usijanu lavu. Zamolio je više stanovnika da budu spremni da se presele trenutku ako se vulkanska aktivnost pojača.

"To je veoma blaga erupcija i nadamo se da će tako i ostati", rekla je za Asošijeted pres Teresito Bakolkol, direktorka filipinskog instituta za vulkanologiju i seizmologiju.

Vulkan bi mogao lagano da izbacuje lavu čak tri meseca ili više, kao što je to činio u prošlosti, a da ne izazove nasilnu i po život opasnu eksploziju, rekla je Bakolkol, upozoravajući ljude da ne spuštaju gard.

Mirna, ali produžena erupcija značila bi da bi veliki broj raseljenih seljana morao da se drži dalje od svojih domova iu skloništima za hitne slučajeve gde dobijaju pakete sa hranom, pijaću vodu i druge osnovne potrepštine koje obezbeđuje vlada.

"Ovo je veoma teška situacija", rekao je gradonačelnik Darage Karlvin Baldo. Oko 2.900 stanovnika njegovog grada pobeglo je u skloništa za evakuaciju, uključujući školske zgrade koje bi trebalo da budu oslobođene od evakuisanih ljudi pre nego što se nastava nastavi u avgustu i septembru.

"Ne možemo dozvoliti nikome da se vrati kući čak i ako postoji samo sjaj kratera. Opasno je. Vulkan može iznenada da eruptira i dovede ljude u opasnost", rekao je Baldo za AP, dodajući da sada razmišlja o postavljanju šatora za raseljene.

Njegov grad u provinciji Albai od 140.000 ljudi nije mogao da priušti ogromne troškove pružanja pomoći u hrani i drugih potrepština evakuisanim bez pomoći nacionalne vlade, rekao je Baldo.

Uz česte prirodne katastrofe, Markos je nasledio ekonomiju razbijenu pandemijom koronavirusa, koja je produbila siromaštvo i nezaposlenost.

Vulkan Mejon je u sredu delovao mirno. Lava je nastavila da polako teče niz padine, ali se nije mogla lako videti pod jarkim suncem.

Vulkan od 2.462 metra je najveća turistička atrakcija na Filipinima zbog svog živopisnog kupastog oblika, ali je najaktivniji od 24 poznata vulkana u zemlji. Poslednji put je silovito eruptirao 2018. godine, raselivši desetine hiljada ljudi. Erupcija iz 1814. zatrpala je cela sela i ostavila više od 1.000 mrtvih ljudi.

Vlasti su u sredu pažljivo pratile još dva vulkana u drugim delovima zemlje u potrazi za znacima aktivnosti.

(Telegraf.rs)