"Ne zovite je kontraofanzivom, ovo je naša ofanziva", govore Ukrajinci: Šta je potrebno da ona uspe?
Ukrajinska dugoočekivana kontraofanziva počela je pre nekoliko dana, a Kijev tvrdi da je povratio nekoliko sela. Ključno područje je teritorija pod ruskom kontrolom na jugu - područje između grada Zaporožja i Azovskog mora
"Nemojte to da zovete kontraofanzivom. Ovo je naša ofanziva, to je naša prilika da konačno isteramo rusku vojsku s naše zemlje", kažu Ukrajinci.
Šta će biti potrebno za pravi uspeh te akcije, pita se u svojoj analizi BBC-jev dopisnik Frenk Gardner.
Na početku, kako on piše, ne smemo se omesti nedavno teško izborenim, ali malenim teritorijalnim dobicima koje je Ukrajina ostvarila dok ponovno preuzima opskurna, polunapuštena sela u istočnom Donjecku i jugoistožnom Zaporožju.
"Nakon meseci zastoja, slike pobedničkih ukrajinskih vojnika umrljanih borbom koji drže plavo-žutu zastavu svoje zemlje ispred zgrade izrešetane mecima dobrodošao je podsticaj za moral Ukrajincima. Ali u velikoj strateškoj slici, to je sporedna stvar", piše on.
Gardner piše da je ključno područje teritorija pod ruskom kontrolom na jugu - područje između grada Zaporožja i Azovskog mora.
"Ovo je takozvani "kopneni koridor" koji povezuje Rusiju s nezakonito aneksiranim Krimom. Ako Ukrajina to može da podeli na dva dela i zadrži zemlju koju je ponovo preuzela, tada će njena ofanziva uglavnom biti uspešna", piše BBC.
To bi odseklo ruske trupe na zapadu i otežalo snabdevanje njihovog garnizona na Krimu. Ipak, Gardner ističe da to ne bi nužno značilo kraj rata, za koji neki sada predviđaju da bi se mogao razvući godinama, ali bi stavio Ukrajinu u snažnu pregovaračku poziciju kada se neizbežni mirovni pregovori konačno održe.
Ali, piše Gardner, Rusi su pre dosta vremena pogledali kartu i došli do istog zaključka.
"Dakle, dok je Ukrajina slala svoje vojnike u zemlje NATO-a na obuku i pripremala svojih 12 oklopnih brigada za ovu letnju kampanju, Moskva je to vreme potrošila na izgradnju onoga što se sada naziva "najstrašnijim odbrambenim utvrđenjem na svetu".
"Ukrajini blokiraju put do obale - njena vlastita obala, ne zaboravimo - sloj po sloj ruskih minskih polja, betonskih blokatora tenkova (poznatih kao "zmajevi zubi"), bunkera, vatrenih položaja i rovova dovoljno širokih i dubokih da zaustave Tenk Leopard 2 ili M1 Abrams doslovno na svom putu!", piše Gardner.
"Sve je to pokriveno unapred određenim artiljerijskim udarnim zonama kalibriranim za bacanje eksploziva na ukrajinska oklopna vozila dok oni i njihove posade čekaju da njihovi inženjeri pronađu prolaz. Prvi znakovi su - a još je vrlo rano u ovoj kampanji - da se ta ruska odbrana zasad čvrsto drži", dodaje on.
On piše da Ukrajina tek treba da angažuje glavninu svojih snaga, tako da su ovo tek probni, izviđački napadi osmišljeni kako bi otkrili gde se nalazi ruska artiljerija i pretražili područja ranjivosti na njihovim linijama.
"U korist Ukrajine ide moral. Vojnici su visoko motivisani i bore se da oslobode vlastitu zemlju od osvajača. Većina ruskih trupa ne deli tu motivaciju, a u mnogim slučajevima njihova obuka, oprema i vođstvo lošiji su od ukrajinskih", piše Gardner.
Generalštab u Kijevu nadaće se da će, ako uspeju da postignu dovoljan napredak, pad ruskog morala biti zarazan, šireći se po bojno polju dok demoralisane ruske trupe gube volju za borbom.
Prema pisanju dopisnika, u prilog Ukrajini ide i kvalitet hardvera koji su zemlje NATO-a dale. Za razliku od oklopnih vozila sovjetskog dizajna, NATO-vi tenkovi i borbena vozila često mogu da izdrže direktan pogodak, ili barem dovoljno da zaštite posadu.
Međutim, pita se Gardner, da li će to biti dovoljno da se suprotstavi snazi ruskih artiljerijskih i bespilotnih napada?
"Rusija, kao znatno veća zemlja, može da crpi više resursa od Ukrajine. Predsednik Vladimir Putin, koji je započeo ovaj rat, zna da ako samo uspe da dovede dovesti Ukrajince u pat-poziciju koja će se nastaviti u sledeću godinu, onda postoji šansa da će se SAD i drugi saveznici umoriti od podržavanja ovog skupog rata i početi da vrše pritisak na Kijev da postigne kompromis o prekidu vatre", navodi on.
Konačno, kako piše dalje, tu je i pitanje vazdušnog pokrivača, odnosno nedostatka istog. Napad na dobro ukopanog neprijatelja bez dovoljno bliske vazdušne podrške vrlo je riskantan. Ukrajina to zna i zato već dugo moli Zapad da joj isporuči borbene avione F16.
SAD, koje ih proizvode, dale su zeleno svetlo za to tek krajem maja, kada je već bila u toku prva, pripremna faza ukrajinske ofanzive. Kritično za Ukrajinu, F16 koji menjaju igru sada mogu da stignu prekasno na bojno polje da bi odigrali ključnu ulogu u ranim fazama ove kontraofanzive.
"Uvek iznova dokazali su da su okretni, domišljati i inventivni. Uspešno su isterali rusku vojsku iz Hersona tako što su pogodili njihova pozadinska logistička središta do tačke gde Rusi više nisu mogli da snabdevaju svoje trupe u tom južnom gradu", piše BBC.
Dodaje da će Ukrajina, opremljena oružjem dugog dometa poput britanske krstareće rakete Storm Shadow, sada pokušati da učini isto.
"Ali usred svih tvrdnji i kontratvrdnji o propagandnom ratu, možda će proći još nedelje ili čak meseci pre nego što dobijemo jasniju sliku o tome ko će na kraju pobediti u ovom ratu", zaključuje Gardner u svom tekstu na BBC-ju.
(Telegraf.rs)
Video: Nema ni traga o baki Jovanki koja je išetala iz doma u Batajnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Перагеније
НАТО жели да исцрпи Русију, знају да ће Украјина пре тога престати да постоји - како би кренули у напад на Русију. Срећа те руска стратегија сачувава све важне ресурсе - а НАТО војници ће се сусрести са искусном руском војском. Најзад ће НАТО престати да постоји.
Podelite komentar
Šinter
Ukri su dosadni kao dosadno blentavo štene koje lupaš po njušci a ono ti se stalno vraća gricka te i kevće....
Podelite komentar
Hr
Kad ce Srbija konacno pomoci Putinu protiv Natoa ? Cekamo 👍😄
Podelite komentar