Švedska ispunjava glavni zahtev Turske za prijem u NATO

Vrhovni sud Švedske odobrio je u sredu izručenje Turskoj pristalica Kurdistanske radničke partije (PKK).

Ova odluka otvara put vladi u Stokholmu da ispuni zahtev Turske da preda nekoliko pojedinaca koje smatra "teroristima" kao preduslov za odobrenje zahteva Švedske da postane članica NATO.

Švedska i susedna Finska zatražile su članstvo u maju 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali je Turska — zajedno sa Mađarskom — odbila da odobri kandidaturu Švedske. Za članstvo je potrebno odobrenje svih članica.

Iako centralna vlada u Stokholmu mora da donese konačnu odluku, odluka Vrhovnog suda je neophodna prema švedskom zakonu pre nego što vlada može da odobri takve zahteve druge države.

Odluka dolazi nakon majskog reizbora turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i nekoliko dana pre nego što Švedska i Turska treba da nastave pregovore o članstvu u NATO-u.

Ko je čovek koga Turska želi da bude izručen?

U pitanju je 35-godišnja osoba, navodno se preselila u Švedsku 2018. nakon što je prevremeno puštena na uslovnu slobodu dok je služila zatvorsku kaznu od četiri godine i sedam meseci.

On je ponovo uhapšen prošlog avgusta na zahtev turskih tužilaca koji sada žele da odsluži ostatak kazne iz 2014. godine.

Čovek je priznao da je počinio zločine za koje je osuđen i rekao da je dobio prevremenu uslovnu slobodu zbog dobrog ponašanja. On je u istražnom zatvoru od ponovnog hapšenja 2022. godine.

Obraćajući se sudu, čovek je rekao da sumnja da je pravi razlog zbog kojeg Ankara traži njegovo izručenje njegova kurdska nacionalnost i činjenica da je radio na unapređenju interesa Kurda.

On je član Narodne demokratske partije (HDP), prokurdske političke partije, i pristalica je milicije PKK i IPG. I PKK i IPG, koji su aktivni u Siriji, zabranjeni su u Turskoj, a predsednik Erdogan optužuje HDP da je direktno povezan sa PKK - optužba koju HDP opovrgava.

Objavljujući svoju odluku, sud je u sredu rekao da izručenje nije u suprotnosti ni sa švedskim zakonom ni s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Zašto Turska želi da Švedska izruči Kurde?

Tokom saslušanja o ovom pitanju, sud je pitao turske tužioce da li će protiv tog čoveka biti pokrenuta istraga ili biti optužen za zločine "propagande za terorističku organizaciju" ili "vređanja predsednika" — nejasnih zakona koji dozvoljavaju turskim vlastima da zatvaraju pojedince za koje smatraju da su politički protivnici. Turski tužioci su uveravali sud da muškarac nije bio pod takvom sumnjom.

Vlada u Ankari zatvorila je hiljade političkih protivnika za koje kaže da su umešani u neuspeli pokušaj državnog udara 2016, kao i druge povezane sa kurdskim pokretom za nezavisnost.

Turski predsednik Erdogan optužio je Švedsku za skrivanje "terorista" i rekao da će glasati protiv članstva Švedske u NATO-u ako Stokholm ne uspe da ih izruči. Kurdi koji žive u Švedskoj kažu da se suočavaju sa političkim progonom u Turskoj.

I Švedska i susedna Finska su prošle godine preokrenule dugogodišnju vojnu politiku nesvrstavanja tražeći članstvo u NATO-u. Finska je 4. aprila ove godine postala trideset prva članica NATO-a.

(Telegraf.rs)