Apokaliptične slike Njujorka kako se guši u smogu obišle svet: Za ove gradove, to je samo još jedan običan dan

Fotografije Njujorka koji se guši u smogu danima šokiraju SAD, dok se stanovnici bore sa do sada nepoznatim izazovom opasnog zagađenja vazduha.

Dim, koji dolazi od šumskih požara u Kanadi, naterao je vlasti da izdaju upozorenje na kvalitet vazduha na istočnoj obali i ljudi opet moraju da nose N95 maske za lice, što je u velikoj meri napušteno nakon pandemije. Na društvenim mrežama, ljudi dele fotografije "apokaliptičnih" scena i savete kako smanjiti zdravstvene rizike.

Izvan Zapadne obale države kao što je Kalifornija koja svake godine ima šumske požare, takve scene su retke u SAD.

Pola sveta dalje, međutim, borba sa smogom nije ništa novo. Intenzivno zagađenje vazduha uzrokovano štetnim dimom, gasovima i industrijskim hemikalijama koje guši mnoge velike gradove širom Azije tokom većeg dela godine moglo bi da postane norma za mnoge druge širom sveta kako se klimatska kriza pogoršava.

Prošle godine, šest od 10 najzagađenijih gradova na svetu bili su u Indiji, prema sajtu IQAir. Istražitelji su procenili da bi loš kvalitet vazduha mogao da smanji životni vek stotina miliona Indijaca za čak devet godina. U 2019. godini smatra se da je zagađenje vazduha izazvalo skoro 1,6 miliona smrtnih slučajeva u zemlji.

Prestonica Nju Delhi je redovno obavijena smogom, zahvaljujući nekoliko faktora, uključujući emisije iz vozila, elektrane na ugalj i godišnju praksu paljenja poljoprivrednih polja kako bi se zemljište pripremilo za sledeću žetvu.

To znači da su ljudi izloženi visokim nivoima finih čestica, ili PM2,5, što je široko korišćen indikator štetnog zagađenja vazduha. Mali zagađivač je veoma opasan; kada se udiše, može da putuje duboko u plućno tkivo i uđe u krvotok, a dovodi se u vezu sa zdravstvenim problemima uključujući astmu i bolesti srca.

Dolazi iz izvora kao što su sagorevanje fosilnih goriva, peščane oluje i šumski požari.

Njujork je nivo PM2,5 dostigao u sredu popodne, izmerivši 303,3 mikrograma po kubnom metru. Poređenja radi, smernice Svetske zdravstvene organizacije preporučuju ograničenje prosečnog godišnjeg nivoa od 5 mikrograma po kubnom metru; London je u sredu izmerio 9,4 mikrograma po kubnom metru, a Hongkong 21 mikrogram po kubnom metru, oba bezbedna u okviru "dobrog" opsega IQAir.

Mnoge zemlje u jugoistočnoj Aziji takođe su upoznate sa poremećajem dnevnog života koje zagađenje vazduha može da donese, posebno tokom godišnje sezone paljenja strnjišta, kada farmeri pale strnjište od od slame koja je ostala nakon žetve žita.

U 2019. godini vazduh je bio toliko loš u Maleziji da se razbolelo na desetine studenata i povraćali su, što je dovelo do toga da se više od 400 škola zatvori širom zemlje.

Pre samo nekoliko meseci, Malezija je ponovo bila prekrivena gustim smogom koji je došao iz šumskih požara širokih razmera u obližnjoj Indoneziji, koji su navodno zapaljeni kako bi očistili zemlju za proizvodnju papira, palmino ulje i drugu industriju.

Nedavno je grad Čijang Maj na Tajlandu preuzeo titulu najzagađenijeg grada na svetu najmanje na nedelju dana u aprilu, zbog dima od šumskih požara.

Veliki broj ljudi zatražio je medicinsku pomoć zbog respiratornih problema uključujući astmu i nedostatak daha, a jedna bolnica je rekla da su odeljenja bila puna da su morali da odbijaju neke pacijente.

Ali možda najpoznatiji po svojoj zagađenosti je Peking, a to je dovelo do promene situacije.

Godinama su stanovnici kineske prestonice svakodnevno udisali oštar vazduh. To je kulminiralo zloglasnom "pokalipsom vazduha" iz 2013. godine, kada je indeks kvaliteta vazduha dostigao 755, srušivši ono što je trebalo da bude vrh skale na 500, prema američkoj ambasadi u Pekingu koja je svakodnevno pratila kvalitet vazduha. Taj istorijski maksimum značio je da vazduh bio iznad opasnog, što je primoralo stanovnike da se zatvore u zatvorenom prostoru, nose filterske maske za lice.

Događaj je privukao globalnu medijsku pažnju i Kina je ubrzo nakon toga lansirala kampanju protiv zagađenja, zatvorila rudnike uglja i elektrane na ugalj, postavila stanice za praćenje vazduha širom zemlje i uvela nove propise.

I dalje postoje problemi - Kina se poslednjih godina vratila uglju, brzo gradi nove elektrane, iako sve više zemalja gleda ka obnovljivoj energiji - ali poboljšanje u glavnom gradu je neosporno. Peking je 2021. zabeležio svoj najbolji mesečni kvalitet vazduha od kada su počeli da se beleže 2013. godine; fotografije sada prikazuju uglavnom plavo nebo u gradu.

To je ohrabrujući znak i dokaz da prave politike i ulaganja mogu pomoći da se popravi kvalitet vazduha. Ali, upozoravaju naučnici i stručnjaci, na vidiku su samo dalji izazovi - da čak ni gradovi sa normalno dobrim vazduhom poput Njujorka ne mogu da pobegnu.

Klimatske promene izazvane ljudima pogoršale su vruće i suve uslove koji omogućavaju da se šumski požari zapale i rastu. Naučnici su nedavno izvestili da se milioni hektara spaljenih šumskim požarima na zapadu SAD-a i Kanade - oblasti otprilike veličine Južne Karoline - mogu pratiti do zagađenja ugljenikom od najvećih svetskih kompanija za fosilna goriva i cement.

Kanadski premijer Džastin Trudo ukazao je na "razorne uticaje klimatskih promena" u izjavi u sredu, nakon razgovora sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom o tome kako ugasiti požare u Kvebeku.

Fotografija zgrade UN u Njujorku, jedva vidljive kroz narandžasti dim, "savršena je slika toga kako svetski lideri nisu uspeli da zaustave klimatsku krizu. Danas Njujorčani i stanovnici istočne obale doživljavaju ovaj uticaj iz prve ruke", tvitovao je naučnik i zagovornik klime Laki Tran u sredu.

(Telegraf.rs)