Ova evropska zemlja ima besplatan gradski prevoz: Da li je to moguće i u drugim zemljama i kakav je efekat?

Dok zemlje širom sveta pokušavaju da motivišu svoje građane da što više koriste javni gradski prevoz, stručnjaci objašnjavaju da besplatno korišćenje autobusa, tramvaja i vozova, možda neće biti dovoljno.

Luksemburg je nedavno proslavio tri godine besplatnog javnog prevoza, a građani kažu da je država zaista postigla uspeh.

S obzirom na to da se ceo svet trudi da smanji emisiju štetnih gasova iz automobila, postavlja se pitanje da li bi model Luksemburga mogao da se primeni još negde u Evropi?

"Kvalitet javnog prevoza mora u potpunosti da se promeni", kaže Fransoa Bauš, potpredsednik Vlade i ministar mobilnosti i javnih radova i odbrane Luksemburga.

Bauš kaže da za to ne postoji čarobni štapić.

"Neće samo jedan model transporta rešiti sve vaše probleme, umesto toga moramo da budemo istinski multimodalni i da kombinujemo", kaže Bauš.

On je objasnio kako je Luksemburg došao na ideju da uvede besplatni gradski prevoz. Kako kaže, razloga su bila dva - da se svima omogući pravičan pristup i da se podstakne debata i svest oko decenije promena u sistemu mobilnosti.

Još 2013. godine, kada je Bauš prvi put preuzeo poziciju, gužve u saobraćaju u špicu bile su svakodnevna pojava u centru Luksemburga. Sada ih nema zahvaljujući povećanom korišćenju tramvajskog sistema i reorganizaciji načina na koji funkcionišu ulice.

Tramvaj ima ekskluzivno pravo prolaza i ima prednost na prelazima tako da se nikada ne zaglavi u saobraćajnim gužvama. Ovo u kombinaciji sa činjenicom da je prevoz besplatan podstiče više ljudi da ga koriste. Bauš to vidi kao meru uspeha transportne transformacije Luksemburga.

Automobili nisu u potpunosti nestali sa ulica i Luksemburg i dalje ima najveći broj automobila po domaćinstvu u Evropi. Oko 230.000 ljudi pređe njihovu granicu svakog dana zbog posla, a 75 odsto ovih putovanja obavlja se automobilom.

"Ne treba da se svađate protiv nečega, već za nešto. Nisam donosio uredbe protiv automobila, već za druge sisteme mobilnosti, u kojima automobili imaju svoje mesto", kaže Bauš.

Da li besplatan prevoz motiviše ljude da ga više koriste?

Omogućavanje besplatnog javnog prevoza takođe nije nužno rešenje. Takav sistem funkcioniše u bogatoj zemlji kao što je Luksemburg, ali za druge, cilj bi trebalo da bude da bude jeftin, lak za korišćenje i pristupačan prevoz.

Nedavni izveštaj Greenpeace-a o javnom prevozu širom Evrope kaže da je smanjenje cena jedan od najlakših i najbržih načina da se ljudi podstaknu da ga koriste. Da bi ovo funkcionisalo, cena treba da bude niža od cene vožnje automobilom.

A javni prevoz u Luksemburgu nije baš besplatan za većinu ljudi.

"Očigledno se plaća putem opšteg oporezivanja i pošto ljudi koji plaćaju više poreza u stvari nemaju slobodan pristup prevozu, oni plaćaju indirektno kroz svoje poreze. Međutim oni koji ne zarađuju, ili zarađuju malo su ti koji ne plaćaju poreze, ili ih plaćaju veoma malo, njima je prevoz stvarno besplatan", kaže Bauš.

Kada je reč o smanjenju cena, izveštaj Grinpisa ističe druge potencijalne izvore finansiranja kao što su prebacivanje novca od subvencija za fosilna goriva, poreza na avionske karte ili uklanjanje PDV-a sa karata.

Postoji drugi način da se motivišu građani?

Još jedan važan faktor u navođenju ljudi da prestanu da koriste svoje automobile jeste shema lakog kretanja transportnim mrežama.

"Možete da napravite javni prevoz besplatno i on može vrlo brzo da iskoči iz šina jer ne postoji infrastruktura povezana sa njim. Nema karata koje su povezane, nema kombinacije između različitih režima i povezanosti između njih i vas, i jednostavno 'ispali ste'", kaže Herald Ruitjers, direktor DG Move, tela Evropske komisije odgovornog za transport u EU.

Bauš ističe da je transformacija u Luksemburgu podrazumevala mnogo više od uvođenja besplatnog javnog prevoza.

Poslednjih nekoliko godina zemlja je ulagala oko 500 evra po stanovniku godišnje u modernizaciju i proširenje železničke mreže, na primer.

"Ulažemo četiri, pet, šest puta više u mrežu, u kvalitet železničke mreže, za razliku od svih drugih evropskih zemalja. I očigledno, kompletno smo reformisali autobuski sistem. Ako želite da ljudi promene navike, morate da se postarate da alternativa stvarno završava posao", ističe ministar.

Zašto je važno da se što manje vozimo automobilima?

Bez obzira na to da li je javni prevoz besplatan ili ne, glavni cilj je da više ljudi koristi javni prevoz. Ali zašto, ako su budućnost električni automobili?

"Javni prevoz je mnogo puta efikasniji od individualnog prevoza. Pojedinačni automobili troše, na primer, oko sedam puta više električne energije. Sada govorim o električnim automobilima u odnosu na voz, tramvaj, metro", objašnjava Ruitjers.

On kaže da to znači da ćemo čak i u budućnosti kada budemo potpuno dekarbonizovani, i dalje morati da se oslanjamo na javni prevoz za kapacitet i energetsku efikasnost.

"Naći ravnotežu između onoga što nam je potrebno da bismo imali planetu pogodnu za život i onoga što je potrebno da se osigura da ovo može biti nešto što je, rekao bih, društveno podnošljivo za sve“, zaključuje Ruitjers.

(Telegraf.rs)