Kome više odgovara uništenje brane HE Kahovka i kako će ono uticati na najavljenu ukrajinsku kontraofanzivu?

Bilo je 2.20 ujutro kada su stanovnici grada Nova Kahovka, okupiranog od februara 2022, čuli ogromnu eksploziju, piše "Bild".

"Iz predostrožnosti sam utrčao u kupatilo i tamo se sakrio", kaže jedan stanovnik. "Užas, to je bilo glasno", rekao je drugi.

Nekoliko minuta kasnije, drugi svedoci javljaju da je voda nabujala, a najkasnije do tri sata posle ponoći bilo je jasno: brana je dignuta u vazduh.

Sada je veliko pitanje: ko je digao u vazduh najveću branu u Ukrajini?

Jedno je jasno, navodi nemački list, napad ne samo da je izazvao ogromnu prirodnu katastrofu na jugu zemlje – mogao bi i da odloži ukrajinsku kontraofanzivu u regionu do dve nedelje.

Odgovor ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua (68) bio je: "Ukrajinski teroristi". Međutim, ruska strana nije pružila nikakve dokaze.

"Ruski teroristi", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski (45), takođe ne priloživši dokaze.

Cela brana minirana

Ogromna oštećenja na brani ukazuju na to da je ceo objekat miniran, a ne da je u pitanju raketni napad. Stotine kilograma eksploziva mora da je doneto na mesto napada i tamo detonirano na kontrolisan način, navodi "Bild", uz konstataciju da su miniranje mogle da izvrše samo snage koje kontrolišu branu, odnosno ruska strana.

Rusi na manje od 100 metara

Na manje od 100 metara od mesta eksplozije ruske trupe su stacionirane od februara 2022. godine i imale su direktan pristup kroz katakombe objekta onome što je kasnije postalo epicentar eksplozije, navodi nemački list.

Ni posle povlačenja ruske vojske iz severnih oblasti Hersona ništa se nije promenilo. Naprotiv. Pošto je Dnjepar postao linija fronta, a ruska vojska je povećala svoje prisustvo na brani Kahovka, pretvorivši južnu obalu reke u tvrđavu.

Najbliži položaj ukrajinske vojske, s druge strane, nalazi se oko 1,3 kilometra severno od lokacije brane, koja je pukla u utorak posle velike eksplozije, ispuštajući do 18 milijardi kubnih metara vode naglim putem u donji tok Dnjepra, navodi se u analizi "Bilda".

Koji je motiv?

Što se motiva tiče, plavljenje donjeg Dnjepra imalo je efekat odlaganja, iako mali, na moguću planiranu operaciju iskrcavanja ukrajinskih snaga u tom regionu.

Osim toga, navodno samo ukrajinske oblasti pate od kratkotrajnih poplava i dugoročnih problema sa vodosnabdevanjem. Čini se da Rusija ne želi da ostavi ništa osim spaljene zemlje i u oblasti Herson, koja je okupirana od 2022. godine, i na Krimu, koji je okupiran od 2014. godine, piše "Bild".

Međutim, postoji još jedna teorija – koja ni na koji način ne oslobađa Rusiju.

Holandski vojni ekspert Vim Zvajnenburg rekao je za "Bild" da je "najverovatniji scenario urušavanje brane zbog neodržavanja koje je ugrozilo strukturni integritet brane, koja je pod ruskom kontrolom od aprila prošle godine".

Zvajnenburg pojašnjava: "Odgovornost Rusije kao okupatora je da održava ovu vrstu kritične infrastrukture, tako da je krivica očigledno na njima."

Inače, Vašington je saopštio da nije jasno ko je odgovoran za napad, a zamenik američkog ambasadora pri UN Robert Vud rekao je novinarima da nema smisla da Ukrajina uništava branu i nanosi štetu sopstvenom narodu.

(Telegraf.rs)