U Kolumbiji ponovo cveta opasan biznis, ali nije u pitanju droga: U strahu svi, naročito oni koji imaju pare

U periodu od januara do marta 2022. godine u Kolumbiji je registrovano 35 otmica. U istom periodu 2023. broj se udvostručio. Među sadašnjim žrtvama je i 87-godišnji muškarac, najstariji talac na svetu, piše "El Pais".

Čovek obučen u crno, bos i sedi na plastičnoj stolici govori u kameru mobilnog telefona svojih kidnapera. Ovo je za dokaz da je živ. Kaže da je dobro i traži od svoje porodice da da novac koji njegovi otmičari traže, kako bi mogli da kupe njegovu slobodu.

Preporučujemo

Heriberto Urbina ima 86 godina. Od aprila proživljava svoju treću otmicu. Porodica strahuje za njegovo zdravlje. Fenomen otmice nikada nije potpuno nestao u Kolumbiji... ali tokom prošle godine stopa incidencije se udvostručila.

Urbina je ceo svoj život posvetio stočarstvu. Do dana otmice radio je na svom imanju od zore do mraka. Kupovao je gorivo u Kurumaniju – u severnom regionu Cezar – kada se iznenada pojavilo nekoliko motocikala: tri naoružana čoveka su izašla i prišla Urbininom vozilu, uperivši pištolj u njega. Mislio je da je u pitanju pljačka i izašao je iz svog kamiona bez otpora.

Uz pretnje, stavili su ga na zadnje sedište. Dva muškarca su sedela s obe njegove strane, uperivši oružje u njegovo lice. Vozilo se polako kretalo niz neravni put, a da pripadnici policije to nisu primetili. Praćeni sa tri motocikla, ušli su u planine Seranija del Perija. Kada su se udaljili od mesta otmice, otmičari su zapalili Urbinino vozilo i svi su nastavili put na motociklima. Porodica je kontaktirala vojne vlasti i iste avioni su leteli iznad tog područja. Sledećeg dana su koristili helikopter... ali na tako prostranom terenu nisu mogli da nađu ni traga farmeru.

Dan 24. april je bio početak mukotrpne tranzicije – ne samo za Urbinu, već i za njegovu porodicu. Najveća zabrinutost bila je da bi se njegovo ionako narušeno zdravlje moglo pogoršati, zbog već postojećih stanja koja ga pogađaju. "Teskoba je što su ovi ljudi kidnapovali osobu čiji su dani odbrojani", jada se jedan od njegovih rođaka.

Otmičari traže sumu novca koju porodica nema. "Umreće i ti ćeš biti kriv", preteći govore kad god pozovu Urbinu rodbinu. Iako su se otmičari identifikovali kao članovi Klana del Golfo (paravojne grupe), zajednica ukazuje na gerilce ELN kao počinioce otmice. ELN nije dala izjavu u vezi sa slučajem, ali članovi Klana del Golfo nezvanično su negirali svoju umešanost.

Godine 1997. Urbina je doživeo svoju prvu otmicu od strane pobunjenika ELN-a. U zarobljeništvu je bio devet meseci i 21 dan. Godinu dana kasnije, presreli su ga gerilci FARK-a na autoputu, na jednoj od ilegalnih barikada grupe. Ovo je takođe bilo u svrhu iznude.

Najnoviji statistički podaci kolumbijskog Ministarstva odbrane pokazuju da je od januara do marta 2022. širom zemlje kidnapovalo 35 ljudi, dok je u istom periodu 2023. više nego duplo veći broj: 71. Kidnapovanje Urbine nije uključeno u ovu cifru, jer se dogodilo u aprilu. U istom izveštaju se navodi da je tokom cele 2021. godine izvršeno 160 otmica. U narednoj godini bilo ih je 222, što predstavlja povećanje od 38 odsto.

U Kolumbiji, otmice mogu biti u političke svrhe, kao što je nedavni slučaj policajca Dajana Edmunda Pota – što je ELN priznao – i u svrhe iznude, kao što je slučaj Heriberta Urbine. Obe vrste otmica su se povećale u poslednje dve godine. Vlada i ELN su u mirovnim pregovorima, iako nije postignut prekid vatre. Prema Luisu Trehosu – profesoru na Universidad del Norte i specijalisti za studije nasilja i mira – političke otmice se dešavaju radi kontrole teritorija. Ove otmice obično traju kraće, dok su otmice motivisane iznudom tiše i duže.

U najgorem slučaju, Kolumbija je prijavila do 3.500 kidnapovanja godišnje, kada su gerilci i paravojne grupe koristile iznudu da finansiraju svoje ratove. FARK je odgovoran za 33 odsto otmica, prema izveštaju Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje. Kidnapovanje ne podrazumeva samo gubitak slobode, već i "svakodnevni suživot sa smrću, zatvaranje u nedostojanstvene uslove, gubitak autonomije, eliminaciju privatnosti, odvajanje od voljenih (i) napuštanje sopstvenih projekata... zajedno sa osećanjima neizvesnosti, usamljenosti, straha i beznađa", navodi se u konačnom izveštaju Komisije za istinu, koja je utvrdila da je tokom oružanog sukoba u Kolumbiji bilo oko 80.000 žrtava ovog zločina.

Potpisivanjem mirovnog sporazuma između vlade i FARK-a, otmice – i svi oblici nasilja – su značajno smanjeni. Ali Cezar je jedan od regiona gde se ova pojava najviše javlja. U oblasti gde je Urbina kidnapovan, prisutni su Klan del Golfo, gerilci ELN-a i disidenti iz sada raspuštenog FARK-a. Kancelarija ombudsmana je uspostavila neformalne mehanizme bezbednosti i privatnog nadzora kako bi zaštitila pojedince koji su povezani sa poljoprivredom na velikim parcelama zemlje.

Urbinina porodica nije uspela da se dogovori sa kidnaperima, jer je otkupnina koju traže previsoka i znatno premašuje vrednost imovine koju poseduju. I, uz teror koji je izazvao ovaj događaj, niko ne želi ni da kupi zemlju, ni da ulaže u selo, ni da kupuje stoku, kažu stanovnici regiona. Ombudsman Karlos Kamargo izjavio je da je zabrinut za Urbininu situaciju, s obzirom na starost i zdravstveno stanje žrtve.

"Otmica je posledica kontinuiranog oružanog sukoba u regionima, gde se sukobi nastavljaju, kao i kršenje ljudskih prava civilnog stanovništva", objasnio je Kamargo.

Zašto su otmice naglo porasle?

Prekomerna proizvodnja lista koke u Kolumbiji dovela je do pada prodaje na crnom tržištu, uzrokujući bedu širom zona uzgoja. Ilegalne naoružane grupe koje vode nelegalnu sadnju i preradu narkotika pribegle su drugom izvoru prihoda: kidnapovanju. Ovo je jedna od hipoteza Luisa Trehosa:

"Trgovina drogom je lanac od nekoliko karika... svi jedu iz nje. Kada je sadnja i prerada koke prestala, razne veze su ostale bez prihoda. To je dovelo do toga da su mnoge kriminalne organizacije – koje su nekada najveći deo svog prihoda ostvarivale od trgovine drogom – pribegle kidnapovanju", objašnjava on.

Trehos smatra da je uticalo i pogoršanje bezbednosnih situacija koje je počelo za vreme predsedničke administracije Ivana Dukea (2018-2022) – ponovo su se pojavile stare kriminalne prakse koje su izgledale prevladane. Ipak, naglašava da otmicu ne treba posmatrati odvojeno od krivičnog dela iznude, koje je takođe u porastu. Ekspert napominje da se otmice u cilju iznude dešavaju i na teritorijama gde se koka ne proizvodi. Sve u svemu, kriminalne grupe traže druge oblike finansiranja.

Urbina je do pre nekoliko dana bio najstarija kidnapovana osoba na svetu... ali sada je upravo kidnapovan 87-godišnji rančer i advokat Sanin Mena, takođe u regionu Cezara. U opštinama ovog regiona vlada tišina – komentariše se anonimno.

"Ovde, u sedam uveče, nema ni duše na ulici. Ono što doživljavamo je teror", kaže za "El Pais" vođa zajednice – koji ne želi da bude imenovan. U postu koji kruži društvenim mrežama – čije poreklo nije poznato – može se pročitati sledeća pretnja: "Počećemo sa čišćenjem. Spremite se, Čirigvana, Kurumani, Pailitas", u odnosu na gradove u regionu.

"Mislili smo da je kidnapovanje prošlost... ali onda - iznenađenje!", kaže stanovnik Čirigvane. Neki Kolumbijci veruju da je zemlja nazadovala; da se nasilje i rat vraćaju da započnu novi ciklus. Da još uvek nije ni vreme ni mesto za mir.

(Telegraf.rs)