Deca kilometrima udaljena počela masovno da padaju u nesvest: Rešena misterija, opasnost stigla s WhatsApp?

Stručnjaci veruju da su uspeli da razreše misteriju dece koja su tokom prošle godine masovno padala u nesvest u Meksiku. Sve je počelo 23. septembra kada je Esmeralda (12), izlazeći iz toaleta u školi u Tapačuli izgubila svest na hodniku. Iza nje je išla njena najbolja drugarica Dijala, koja je odmah za njom pala.

U narednih sat vremena, devet devojčica i jedan dečak u školi su izgubili svest u učionicama, školskom dvorištu ili toaletu. Još 22 učenika prijavilo je čudne simptome poput povraćanja i jakih glavobolja.

Preporučujemo

Esmeraldina majka Gledis dobila je poruku od sestričine, u kojoj je moli da što pre dođe u školu. Zatekla je ćerku kako leži na podu nemoćna da stoji ili govori. Kraj nje je ležala pogubljena Dijala. Još mnogo dece je ležalo po hodnicima i učionicama.

"Esmeralda je pala i dobila konvulzije. Nisam očekivala da ću ja izgubiti svest, ali sam se samo probudila na patosu. Nisam mogla lepo da dišem, oči su mi bile crvene", ispričala je tad Dijala.

Nekoliko učenika prijavilo je da su osetili neki čudan miris, poput dima. Esmeralda je rekla da ju je potsetilo na miris paljenog lišća, zbog čega su u školi odmah posumnjali da je neko konzumirao marihuanu, piše Insider. Međutim, testovi na drogu su bili negativni.

Drugi učenici su rekli da su videli neku izmaglicu u toaletu...

Lekari u bolnici su zaključili da su Esmeralda i druga deca imali napad panike. Do jutra je svoj deci bilo dobro, a časovi su nastavljeni naredne sedmice...

Novi incident

Dve nedelje kasnije, 7. oktobra, u srednjoj školi u Bočilu, selu koje je udaljeno skoro 200 kilometara od Tapačule, onesvestilo se najmanje 68 učenika, neki su povraćali, a neki su bili dezorijentisani.

Na desetine dece je hospitalizovano. Jedna devojčica je rekla da je imala osećaj kao da joj mravi mile u ustima. U tom slučaju kod četvoro učenika je pronađeno prisustvo kokaina u organizmu.

Četiri dana kasnije, 11. oktobra, u Esmeraldinoj školi ponovo je došlo do incidenta. Ovog puta je 18 dece, uglavnom devojčica, izgubilo svest.

Gledis je ponovo dobila SMS poruku i odletela je u školu. Ugledala je svoju ćerku kako šeta i razgovara. Međutim, kada je Esmeralda otišla do toaleta, ponovo je osetila čudan miris i bila je uverena da je videla krv. Iako joj se mantalo u glavi vratila se do majke. Uspela je da izgovori samo "nije mi dobro", pre nego što je izgubila svest.

Sumnjali da se deca drogiraju Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Posle 12 sati, Esmeraldi je opet bilo dobro.

Ovog puta doneta je odluka da se škola zatvori, dok ne ustanove o čemu se radi. Policijski psi njuškali su po hodnicima tražeći drogu, ništa od narkotika nije pronađeno.

U naredna dva meseca dogodilo se više masovnih onesvešćivanja u najmanje šest škola u četiri meksička okruga, koji su udaljeni stotinama kilometara jedni od drugih. Svest je izgubilo ukupno 227 dece, vežinom devojčice, a pojedinima nije bilo dobro danima, pa čak i nedeljama.

Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador je na redovnim konferencijama obaveštavao javnost o napretku istrage. Ipak, Gledis i roditelji druge dece znali su da neće uskoro dobiti odgovore.

Teorije

Gledis nije poverovala u lekarski izveštaj u kojem je pisalo da je Esmeralda imala napad panike.

Kao i drugi roditelji, brinula je da je neko drogirao njeno dete. Tokom prve posete bolnici, platila je da Esmeraldi urade testove na prisustvo marihuane, kokaina, opioida, metamfetamina i drugih amfetamina.

Svi testovi su bili negativni, ali je Gledis i dalje bila skeptična.

"Moguće je da se nešto događa u toj školi, a da ne žele da mi to znamo", rekla je zabrinuta majka.

Potom je naručila novu seriju testova, ovog puta iz privatne laboratorije u Meksiko Sitiju. Prošli su meseci, rezultate nije dobila.

Za to vreme su raznorazne teorije kružile po medijima i na društvenim mrežama. Od trovanja đubrivom, preko retke bakterijske infekcije, do udisanja dima. Čuveni El Pais je pisao da je moguće da se u vodi nalazila nepoznata supstanca. Pojedini mediji su pominjali moguće curenje gasa.

U to vreme većina je mislila da čitav slučaj ima veze sa drogom. Epizode ​​su bile dokaz porasta upotrebe droga među adolescentima, ili, što je još strašnije, izvrnute igre narko kartela.

Navodni dokaz za ovo bila je činjenica da su se prve epizode ​​dogodile u Čijapasu - uhodanoj stazi na južnoj ivici Meksika za krijumčare droge i migranata koji su krenuli na sever iz Centralne Amerike. Teorija kartela dodatno je podstaknuta sredinom oktobra, kada su istražitelji u Bočilu objavili da traže čoveka sa velikom tetovažom koji je viđen kako luta oko škole na dan epizoda nesvestice.

Luis Viljagran, istaknuti advokat u Tapačuli, čije rođake pohađaju školu u kojoj se dva puta dogodio incident, rekao je da bi epizode ​​mogle biti deo rituala inicijacije kartela, gde bi regruti tinejdžeri imali zadatak da drogiraju svoje vršnjake kako bi dokazali svoju lojalnost.

Nakon što je onesvešćivanje dece postala glavna vest u nacionalnim medijima, novinari su krenuli u Tapačulu. Sve je vrvelo od medija ispred škole koju Esmeralda pohađa. Suzana, majka jednog dečaka iz škole, rekla je da strahuje od osvete ako progovori o tome šta misli. Kratko je rekla da je uverena da čitav slučaj ima veze sa drogom, i da su u priču umešani adolescenti.

"Škola očigledno pokušava da prikrije istinu. Znate zašto? Zato što ne postoji kazna za odgovorne", rekla je Suzana i dodala da veruje da će se dogoditi i treća serija onesvešćivanja.

U gradu su u to vreme kružile razne priče...

Dijalina majka pokušala je da prebaci dece u drugu školu, ali je tamo nisu lepo dočekali. S obzirom na to da se znalo da je jednom izgubila svest, menadžment škole je otvoreno rekao da sumnjaju da se Dijala drogira i da sumnjaju da bi mogla doneti narkotike u školu.

Roditelji su se potom pobunili i tražili od matične škole da im otkriju informacije iz istrage. Esmeralda i šestoro njenih drugara su 18. oktobra pozvani u kancelariju okružnog tužioca da ih ispita psiholog.

"Ovi iskazi će nam dati pravac istrage", rekao je glavni istražitelj Hoze Eduardo Morales Montes, specijalista za slučajeve koji uključuju decu, čija kancelarija je istraživala epizode ​​u Tapačuli i Bočilu.

"Ako jedno dete kaže da je dalo slatkiše nekom drugom, pratićemo tu nit dok ne saznamo kakvu je ulogu odigrala hrana", rekao je Montes.

Ispitivali su jedno po jedno dete, a sve ukupno je trajalo oko četiri sata. Svako dete je moralo da umoči prste u mastilo i ostavi otiske. Kako je koje dete izlazilo iz sobe, drugi bi ga zadirkivali i pitali ga da li je plakao tokom saslušanja.

Na povratku kući, sva su deca ćutala, osim Esmerald i Dijale koje su šaptale nešto jedna drugoj. Saslušanja ništa novo nisu donela, roditelji su i dalje bili neobavešteni.

U internom izveštaju iz kancelarije tužioca u Čijapasu kasnije će se provizorno navesti uzrok druge epizode ​​kao "verovatna intoksikacija hranom". Ali, već na sledećoj stranici izveštaja navodi se kao uzrok "verovatan prenos putem vazduha".

U drugom izveštaju, za epizodu Bočil je okrivljena "verovatna intoksikacija stimulansima". Teorija u tom slučaju je bila da je voda u školi bila zatrovana kokainom, što je objasnilo zašto su četiri učenika bila pozitivna na testu na drogu, ali izgleda da nije uzeto u činjenica da su 64 preostala učenika, koji su imali negativan test za drogu, takođe izgubili svest.

Porodice u svim gradovima u kojima je došlo do incidenta bile su frustrirane i u strahu za decu. Ipak, ništa nisu mogli da urade.

Delovalo je kao da slučaj nikad neće biti rešen. Međutim, jedan epidemiolog bio je izuzetno zainteresovan, pa je krenuo da sprovodi istragu.

Dr Karlos Alberto Pantoja Melendez je prikupio svu dokumentaciju nadležnih i krenuo je da sprovodi nove analize.

Počeo je da odbacuje teorije, jednu po jednu.

Droga, i dalje omiljena priča, može biti isključena, rekao je Melendez, pošto su skoro svi pogođeni učenici bili negativni na testiranju na najčešće rekreativne droge.

"Da je u pitanju droga, mi bismo to već znali“, rekao je on.

Što se tiče četvoro dece u Bočilu i jednog učenika iz Idalga koji su bili pozitivni na kokain, Melendez je primetio da su mogli da koriste drogu nedeljama ili mesecima pre incidenta, pošto su testovi na kokain izuzetno osetljivi.

Streptokokne bakterije iz kontaminirane hrane, trovanje insekticidima ili toplotni udar bili su uverljiva objašnjenja, ali to bi zahtevalo poklapanje mnogo stvari istovremeno.

Pošto je početak simptoma bio neposredan, tačnije mnogim učenicima, uključujući Esmeraldu, nije bilo muka pre nego što su se onesvestili, Melendey kaže da epidemiju nije moglo izazvati bilo šta oralno, jer unutrašnji organi ne bi imali vremena da prerade toksin.

Obrazac "širenja" kroz škole nije odgovarao ni teoriji o udisanju toksina, jer je u takvim slučajevima "pale" bi čitave učionice, a ne "raštrkani pojedinci". Štaviše, mnoge škole nisu dovoljno blizu farmi i fabrika da bi bile pogođene pesticidima, đubrivima ili drugim industrijskim hemikalijama.

Prema njegovom mišljenju preostala je samo jedna mogućnost - iako malo verovatna: masovna histerija, inače poznata kao masovna psihogena bolest.

Tu teoriju imao je i medicinski tim iz Verakruza, nakon što je došlo do onesvešćivanja na njihovoj teritoriji 17. oktobra. Lekari su došli do tog zaključka nakon što analiza hrane, vode i prostorija nije otkrila bakterije, droge ili toskine.

Šta je masovna histerija?

Masovna histerija je retka psihološka pojava u kojoj jedna osoba pokazuje neočekivano ponašanje poput nesvestice, vrištanja ili trzanja, a onda drugi u njenoj blizini nehotice repliciraju simptome.

Epidemije mogu trajati nekoliko sati ili meseci, a javljaju se posebno u sredinama sa strogom hijerarhijom i gde ljudi provode mnogo vremena zajedno, kao što su radna mesta, verski centri i škole. Iako je često zarazan među ljudima koji su emotivno bliski, kao što je u slučaju Esmeralde i Dijale koja se onesvestila odmah nakon drugarice, takođe se može širiti između ljudi u istom prostoru koji se ne poznaju.

U moderno doba, slučajevi su često bili izazvani čudnim mirisom, poput mirisa paljevine u Tapačuli. Miris se doživljava kao pretnja, što izaziva odgovor na borbu ili bekstvo.

Adolescenti, posebno adolescentkinje, su podložniji masovnoj psihozi, ali se ne zna tačno zašto. U svim epizodama nesvestice u južnom Meksiku osim jedne, više devojčica je bilo pogođeno nego dečaka. Jedini prethodni dokumentovani slučaj masovne psihogene bolesti u Meksiku bio je u internatu za devojčice 2007. godine.

Školske grupe su bile ključno okruženje za slučajeve masovnih psihogenih bolesti u ovom i prošlom veku. Godine 1962. u Kanšasi, u Tanzaniji, preko 1.000 đaka je mesecima bilo pogođeno napadima nekontrolisanog smeha.

Godine 1965. u Blekburnu, u Engleskoj, 141 adolescentkinja se onesvestila u jednom danu. Nekoliko se onesvestilo od umora na bogosluženju i naterali su da sede u hodniku da se oporave, gde su ih videli njihovi drugovi iz razreda kako prolaze, što je verovatno i način na koji se epidemija proširila.

Deca izbeglice u Švedskoj su počela da doživljavaju novo psihološko stanje u kome su se povukla u stanje smanjene svesti nazvano "sindrom ostavke". Između 2016. i 2018. pedesetoro dece u školi u Pjutanu u Nepalu masovno bi plakalo i vikalo u periodičnim epizodama.

Dijagnoza masovne psihogene bolesti može biti sporna. Možda je neprijatno da lekari i lokalni zvaničnici krive psihološki efekat, posebno kada ljudi imaju fizičke simptome koji bi mogli da sugerišu da postoji konkretna opasnost za zajednicu.

Ono što je u slučaju Meksika bilo zanimljivo jeste to što se panika širila bez direktno kontakta među pogođenima.

Glavno pitanje bilo je kako histerija može da se širi stotinama kilometara, kroz različite okruge, među ljudima koji nikad fizički nisu bili u kontaktu?

"Možda konačno imamo neke odgovore"

Od samog početka, radna pretpostavka je bila da nema veze između srednjih škola u kojima su prijavljivane epizode ​​nesvestice.

Ali krajem marta, Melendez se čuo sa epidemiologom iz Verakruza koji mu je dao informacije koje su osporile tu pretpostavku. Tokom njegove posete školi Tecnica 67, nekoliko učenika je napomenulo da su deo WhatsApp grupe koja uključuje i učenike iz Federal 1 u Tapačuli. Tamo su objavljene vesti o početnim epizodama nesvestice, rekao je Melendezu epidemiolog, koji je tražio da ostane anoniman.

To je bio prvi konkretan dokaz povezanosti, bar putem društvene mreže ili nečega, među đacima koji su se onesvešćivali.

Melendez i njegove kolege sada su bili uvereni da imaju slučaj masovne histerije, koja se širi onlajn.

Prvi signal da je to moguće stigao je tokom karantina zbog kovida-19 u Velikoj Britaniji, kada je identifikovana epidemija tikova kod tinejdžerki, a potom i u nekoliko drugih zemalja. Činilo se da su tikovi počeli nakon što su gledali TikTok video zapise o ljudima sa Turetovim sindromom.

U Meksiku, kako se vest širila platformama za razmenu poruka i vestima o "trovanju" ili napadu kartela u Tapačuli, tako se širio i strah da će se to proširiti na više škola. Ovo je, rekao je stručnjak za masovnu histeriju sa Novog Zelanda dr Rober Bartolomju, dovelo do toga da druga deca repliciraju same simptome za koje su čuli, često nakon što su osetili nešto što nije na mestu, poput čudnog mirisa.

"Ranije si morao da budeš tamo, da budeš u prostoriji...Ali sada su društveni mediji produžetak naših čula, a mi se uvek trudimo da ih uhvatimo… Mislim da smo na ivici mnogo veće globalne epidemije", rekao je Bartolomju.

Osam meseci nakon te prve epizode ​​u Tapačuli, Melendez i Bartolomju sada su jedini ljudi koji istražuju epidemiju nesvestice. Njihov fokus sada je mapiranje kako je svaka epizoda povezana sa onima koje su usledile.

Ovog leta, timovi sa univerziteta Melendeza trebalo bi da posete šest pogođenih škola kako bi intervjuisali učenike i njihove roditelje o njihovom korišćenju društvenih medija i šta su čuli o drugim školama u danima koji su prethodili svakoj epizodi nesvestice.

Njihova radna teorija je da je internet, zajedno sa psihološkim i razvojnim poremećajima pandemije, bio agens prenosa za epizodu masovne histerije.

"Ova deca su bila u svojim domovima skoro dve godine. To je značajno u odnosu na vezu između mozga i imunog sistema", kaže Melendez.

(Telegraf.rs)