Preminula Vera, koja je tvrdila da je prava majka Vladimira Putina: "Žalim što sam dozvolila da mi ga uzmu"

Žena koja je decenijama tvrdila da je prava majka ruskog predsednika Vladimira Putina preminula je u siromaštvu u 97. godini, prenose svetski mediji.

Vera Putina se klela da je Putin rođen iz afere sa oženjenim muškarcem. Govorila je da je Putinov otac bio ruski mehaničar, Platon Privalov, sa kojim je zatrudnela dok je on bio u braku sa drugom ženom - verzija istorije koju je Putin izbegavao. Uvek je pokazivala fotografije svog sina kao dečaka koji je neobično ličio na ruskog predsednika.

Preporučujemo

Vera, iz siromašnog sela Metehi u Gruziji, tvrdila je da je ruski predsednik nesrećni dečak kojeg je poklonila kada je imao 10 godina.

Njen intrigantan izveštaj takođe detaljno opisuje njegovo navodno traumatično detinjstvo.

Ona je pred smrt dala intervju za britanski San u kojem je rekla da joj je srce slomljeno što čovek, na kojeg je bila toliko ponosna bio previše hladan da "prizna skrivenu istinu".

Vera 60 godina nije imala kontakt sa čovekom za kojeg je tvrdila da ga voli najviše na svetu.

Izveštaj Vere Putinove je u suprotnosti sa zvaničnom pričom o životu ruskog predsednika, u kojoj se navodi da su njegovi roditelji bili Vladimir Putin stariji i Marija Šelomova.

Izvori u Gruziji potvrdili su juče da je Vera umrla od starosti u prestonici Tbilisiju i da je u utorak sahranjena u svom rodnom Metekiju.

Ona je tvrdila da je "mali Vlad", kome je dala nadimak Vova, svoje detinjstvo proveo u selu od kada je imao dve i po godine. Pričala je kako su rane godine njenog sina bile ispunjene terorom, zlostavljanjem i zanemarivanjem od strane njegovog očuha Georgija nakon što se udala.

Ispričala je kako je njen sin sa 10 godina vraćen kod bake i dede u Očior, u Rusiji, i da se nikada nije vratio.

Printskrin: Zeit.de

Zapisi otkriveni u arhivi najbližeg grada Metekija, Kaspija, navodno otkrivaju da je Vladimir Putin bio registrovan u školi Metekhi od 1959. do 1960. godine i da je rođen kao Gruzijac, a ne Rus.

Za razliku od Verinih tvrdnji, u zvaničnom dokumentu o Putinovom životu, navodi se da je rođen 1952. u Lenjingradu i da je bio treći sin ruskog para. Njegov brat Albert, rođen 1930-ih, umro je u detinjstvu, a njegov drugi brat Viktor, rođen 1940, umro je od gladi 1942. tokom opsade Lenjingrada.

"Moj san je da ne umrem, a da me Vova ne vidi i razgovara sa mnom bar jednom. Često ga vidim u snovima, ali on ne želi da razgovara sa mnom. I u životu i u snovima, uznemiren je zbog onoga što sam uradila, ne može da mi oprosti”, pričala je Vera pred smrt aludirajući na Putina.

Vera je, govoreći o traumama iz detinjstva njenog sina zbog očuha, govorila da Vovu očuh nije tukao, ali da nije krio da mu se ne sviđa.

"Često je pretio da će izbaciti kopile iz njegove kuće. Dan bi prošao, a da on detetu nije rekao ni reč. Vova je patio, mrzeo ga je, ali ga se i plašio i nije smeo da podigne glas. Vovu je često izbacivao iz kuće tokom zime, bosog, a onda je bilo na ljubaznim komšijama da ga sklone. Kada je moj muž, njegov očuh, umirao, imao je vizije da se Vova vratio. Njegove poslednje reči su bile: ‘Zamolite onog malog ruskog dečaka koji stoji u uglu da dođe i sedne i jede sa nama'“, pričala je Vera za Sun.

Pričala je i kako je njen uplašeni sin postao hladan i introvertiran dok su muke iz detinjstva nastavile.

"Vova je bio tih dečak, promišljeno dete. Još uvek čuvam praćku koju je napravio da puca na komšijske kokoške. Ipak, nisu bili previše oduševljeni zbog toga i često su se žalili. Uprkos tome što je bio tih, bio je veoma takmičarski nastrojen i ćudljiv, nije mogao da podnese da bilo ko od vršnjaka bude bolji od njega u bilo čemu – bilo u pecanju ili rvanju", pričala je Vera i isticala da je "Vova uvek morao da pobeđuje druge i nije se odmarao dok ne bi uradio upravo to".

"Ali uprkos tome, mrzeo je maltretiranje i nikada se nije ozbiljno svađao sa svojim drugovima iz razreda, uvek je pokušavao da bude dobar prijatelj“, pričala je Vera dodajući da se teško vreme za njenog Vovu završilo nakon što je pobegla od njegovog pijanog očuha kod svojih roditelja u Rusiju.

"Moj muž je bio svadljiv čovek, mnogo je pio, a bio je i ženskaroš, iako me je voleo. Naš dom nije bio miran zbog ovoga. Vova je sve ovo video, video nepoštovanje prema meni, ali se previše plašio da bilo šta kaže i da se suprotstavi svom očuhu. Posle još jedne svađe sa mužem, izašla sam iz kuće i vratila se roditeljima, zajedno sa Vovom i ćerkom koju sam imala sa Georgijem. Nakon što smo se pomirili, vratila sam se, ali bez Vove, jer moji roditelji nisu hteli da ga vrate, rekli su da će se dobro brinuti o njemu. To je poslednji put da sam videla svog dečaka. Ovo će biti moje najveće žaljenje do dana kada umrem, što sam dozvolila da mi se moj dečak uzme iz naručja", pričala je Vera.

Tvrdila je da joj njen sin nikada nije vraćen jer je njen otac Rus bio besan što se udala za Gruzina.

"Nikada mi to nisu oprostili. Nisam otišla u Rusiju kada mi je otac umro, ali sam otišla kada je moja majka umirala, u nadi da će mi konačno reći gde je moj sin i šta mu se desilo. Bila je na samrtnoj postelji i očigledno je htela nešto da mi kaže, ali nije mogla. Zamolila sam svoje snahe, žene braće, da mi kažu da li znaju gde se Vova nalazi, da to ne kriju od mene. Rekle su da neznaju. Samo jedna je rekla da se zaklela mom ocu da mi nikad neće reći", prisećala se Vera.

Kasnije je, kako je tvrdila, saznala da je Vova odveden u vojnu gimnaziju, školu KGB-a.

(Telegraf.rs)