SAD po svetu love Ruse "visoke vrednosti" za potencijalnu razmenu zatvorenika sa Moskvom

Bajdenova administracija pretražuje svet u potrazi za ponudama koje bi mogle da navedu Rusiju da oslobodi dvojicu pogrešno pritvorenih Amerikanaca, Evana Gerškovića i Pola Vilana, eksluzivno javlja CNN pozivajući se na tri izvora upoznata sa slučajem.

SAD trenutno nemaju ruske špijune na visokom nivou u svom pritvoru, kažu sadašnji i bivši američki zvaničnici, što dovodi do potrebe da se za pomoć obrate saveznicima.

Bajdenova administracija baca široku mrežu, približavajući se zemljama-saveznicama koje imaju ruske špijune u pritvoru kako bi procenile da li bi bile spremne da sklope trgovinu kao deo većeg paketa razmene zatvorenika. Ali, američki zvaničnici su takođe ispitivali saveznike bez Rusa u njihovom pritvoru, rekli su zvaničnici, tražeći ideje o tome šta bi moglo da podstakne Moskvu da oslobodi američke zatvorenike.

Bela kuća takođe istražuje "usko" ublažavanje sankcija, rekli su visoki zvaničnici administracije.

Cilj je da se Vilan i Gerškovič vrate kući kao deo istog sporazuma, izjavili su anonimni američki zvaničnici. Dva američka zvaničnika su rekla CNN-u da administracija želi da vidi koje bi kreativne ponude mogle da izazovu interesovanje Rusije.

Domet američkih zvaničnika proširuje se na neke zemlje koje su nedavno uhapsile navodne ruske špijune, uključujući Brazil, Norvešku i Nemačku, kao i na jednu zemlju bivšeg sovjetskog bloka, kako bi se razgovaralo o mogućnosti njihovog uključivanja u bilo kakvu potencijalnu razmenu zatvorenika. Nemačka ima u pritvoru bivšeg pukovnika ruske domaće špijunske agencije po imenu Vadim Krasikov, za kojeg se smatra da je na vrhu ruske liste zatvorenika koje Moskva želi nazad.

Iako su neki od ovih napora prethodili Gerškovićevom pritvoru, oni su nastavili da se intenziviraju otkako je novinar "The Wall Street Journala" uhapšen u martu, a zvaničnici Bele kuće direktno su angažovani na tom pitanju, rekli su zvaničnici.

"Napori da se dopre do saveznika i partnera su intenzivni već mnogo meseci i intenzivirani su još više kada je postalo jasno da ne postoji način da se Vilan vrati kući u isto vreme kada i Britni Grajner, s obzirom na odbijanje Rusije da oslobodi Vilana", rekao je viši službenik. To priznanje navelo je američku vladu da udvostruči napore i novom kreativnošću pronađe način da i Vilana vrati kući.

Pol Vilan Foto: Tanjug/AP

"Lajk za lajk"

U martu je američki državni sekretar Antoni Blinken rekao da su SAD iznele "ozbiljan predlog" za oslobađanje Vilana, ali da se Rusija nije angažovala na tome.

Prošlog aprila, Bajdenova administracija je obezbedila oslobađanje Amerikanca Trevora Rida, koji je bio u pritvoru u Rusiji od 2019. godine, u zamenu za osuđenog ruskog krijumčara droge Konstantina Jarošenka.

U decembru, kada je Rusija pristala da pusti američku košarkašku zvezdu Grajnerovu u zamenu za ozloglašenog trgovca oružjem Viktora Buta, odbila je da pusti Vilana, koji je nezakonito pritvoren u Rusiji od hapšenja 2018. godine pod optužbom za špijunažu. Oslobađanje Buta se smatralo velikim potezom za SAD, iako to nije bilo dovoljno da podstakne Vilanovo oslobađanje.

Za razliku od Grajnerove i Rida, Rusija i Vilana i Gerškovića tretira kao špijune. Tokom godina razgovora, ruski zvaničnici su ukazivali da u zamenu za Vilana očekuju nekoga ko je povezan s ruskim obaveštajnim aparatom, rekli su sadašnji i bivši američki zvaničnici. A američki zvaničnici očekuju da će Rusija verovatno postaviti slične zahteve za Gerškovića.

Dok SAD imaju više ruskih sajber kriminalaca u pritvoru, Rusiju oni ne interesuju kao deo dogovora za Amerikance optužene za špijunažu, prema sadašnjim i bivšim američkim zvaničnicima koji su uključeni u prethodne predloge koji su izneti na sto sa Rusijom.

"Rusija ne bi menjala sajber kriminalce za Rida ili Grinera, i definitivno ih neće prihvatiti u zamenu za Amerikanca koji je osuđen za špijunažu ili Amerikanca koji je optužen za špijunažu", rekao je bivši visoki zvaničnik administracije. umešan u prethodne razmene zatvorenika između Rusije i SAD. "Rusija špijunažu tretira kao drugačiji zločin, kao nešto mnogo ozbiljnije od bilo čega drugog i jasno su stavili do znanja da očekuju nešto značajnije zauzvrat. Oni žele 'lajk za lajk'."

"Posebni kanali"

Dok američki zvaničnici rade sa saveznicima na pronalaženju potencijalne imovine kojom se može trgovati, osoba koja je upoznata sa diskusijama rekla je za CNN da iscrpna lista onih koji bi mogli da budu zamenjeni još nije finalizovana, dodajući da postoji "žestoka konkurencija onih koji su kandidati za ulazak u paket." Izvor je razgovarao sa CNN-om pod uslovom da ostane anoniman, jer nije ovlašćen da govori o detaljima razgovora.

Ruski zvaničnici potvrdili su za CNN da su aktivni "specijalni kanali" između SAD i Rusije, ali su odbili da preciziraju koga žele u okviru razmene. Gerškovič i Vilan su jedina dvojica Amerikanaca koji su javno proglašeni za nezakonito pritvorene u Rusiji.

Izvor je rekao za CNN da je Moskva "najviše zainteresovana" za izručenje Krasikova, bivšeg pukovnika ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) zatvorenog u Nemačkoj zbog ubistva jednog gruzijskog državljanina u berlinskom parku 2019.

Nejasno je pod kojim uslovima – ako ih ima – Nemačka bi pristala da učestvuje u razmeni koja uključuje Krasikova u zamenu za američke državljane. Zvaničnici ruske vlade zatražili su da bivši pukovnik iz domaće špijunske agencije bude uključen u razmenu zatvorenika prošle godine, izvestio je CNN. Američki zvaničnici su se tiho raspitivali kod Nemaca o tome da li su možda voljni da uključe Krasikova u trgovinu, rekao je za CNN prošle godine visoki izvor iz nemačke vlade.

Prošlog meseca, ruski ministar spoljnih poslova rekao je za CNN da se u američkim zatvorima nalazi "oko 60" ruskih državljana  i d asu "mnogi oteti pod sumnjivim okolnostima", ukazujući na to da Moskva možda želi da se neki, ili svi, vrate kao deo bilo kakvog dogovora.

Portparol Stejt departmenta odbio je da ponudi konkretne detalje o pregovaračkom procesu koji se odnosi na obezbeđivanje oslobađanja Gerškoviča ili Vilana, rekavši za CNN: "Mi redovno angažujemo partnere širom sveta da razgovaramo o slučajevima nezakonitog pritvora i u nekim slučajevima da tražimo pomoć u sprovođenju puštanja na slobodu . Nastavljamo da radimo agresivno – koristeći sva raspoloživa sredstva – da vratimo kući sve državljane SAD koji su nezakonito pritvoreni ili držani kao taoci u inostranstvu. Rusija treba odmah da oslobodi Evana Gerškovića i Pola Vilana.

Viktor But i Britni Grajner Foto: Tanjug/AP

Ruski špijuni u pritvoru

Pored Krasikova, savezničke zemlje SAD nedavno su uhapsile niz drugih osumnjičenih da su ruski špijuni.

Krajem prošle godine Norveška je uhapsila osumnjičenog ruskog špijuna koji se predstavljao kao akademik koji je bio u zemlji nakon što je proveo godine studirajući u Kanadi, prema norveškoj domaćoj bezbednosnoj agenciji.

Sličan slučaj pojavio se sa ruskim špijunom u Brazilu krajem prošle godine. Sergej Čerkasov, koji je pohađao prestižnu školu Džona Hopkinsa za napredne međunarodne studije, elitnu školu spoljne politike Džona Hopkinsa u Vašingtonu. Nakon što se predstavljao kao student iz Brazila, Čerkasov je prošle jeseni uhapšen zbog prevare s identitetom. Ministarstvo pravde optužilo je Čerkasova da radi za rusku vojnu obaveštajnu službu i zatražilo od Brazila da ga izruči prošlog meseca.

Estonija je prošle godine uhapsila jednog ruskog državljanina za koga Ministarstvo pravde veruje da je oficir FSB-a. Vadim Konoščenok je navodno pokušao da pošalje hiljade američkih metaka, poluprovodnika i drugih elektronskih komponenti u Rusiju. SAD su zatražile izručenje Konoščenoka, iako je nejasno da li postoje istovremeni razgovori o njegovom uključivanju u bilo kakvu moguću razmenu zatvorenika.

Kada SAD zatraže izručenje ruskog kriminalca, to ne znači da će on biti umešan u bilo kakvu zamenu, ali to podstiče razgovore između dve zemlje o zatvoreniku, što bi američkim obaveštajnim zvaničnicima moglo da omogući da se zemlja angažuje po tom pitanju, rekao je jedan američki zvaničnik.

Druge zemlje su takođe nedavno uhapsile navodne ruske špijune, uključujući Poljsku, Švedsku i Sloveniju.

Druge opcije

Američki zvaničnici su upozorili da bi moglo potrajati da se ideje realizuju, rekao je jedan američki zvaničnik.

Ali identifikovanje ruskih špijuna u pritvoru američkih saveznika ostaje centralno u naporima koji su u toku jer SAD znaju da Rusija pridaje veliku vrednost njihovim obaveštajnim operacijama.

Dugogodišnji stav Ministarstva pravde je da se protivi razmeni zatvorenika. Mnogi zvaničnici pravosuđa veruju da razmene podstiču zatvaranje Amerikanaca i podrivaju napore da se strani kriminalci izruče kako bi mogli da budu osuđeni za zločine u SAD.

Još jedno sredstvo koje SAD imaju na raspolaganju je ukidanje sankcija za ruske grupe optužene da su umešane u uzimanje Amerikanaca za taoce. Ruska Federalna služba bezbednosti sankcionisana je prošlog meseca nakon što je više puta učestvovala u hapšenju, istrazi i pritvoru američkih državljana koji su nezakonito pritvoreni u Rusiji, saopštio je Stejt department.

Kada su te sankcije stupile na snagu, zvaničnici administracije su rekli da ih je moguće ukinuti ako Amerikanci koji se drže u Rusiji budu oslobođeni. Ali sadašnji i bivši zvaničnici priznaju da samo poništavanje ovih sankcija – posebno zato što je FSB već sankcionisan pod drugim vlastima – neće biti dovoljno.

"Rusi su već tako široko sankcionisani, da je malo verovatno da će IH ukidanje sankcija pokrenuti", rekao je drugi bivši američki zvaničnik.

(Telegraf.rs)