Sve izvesnije da se El Ninjo vraća: Šta će to značiti za temperature i kakvo leto treba očekivati u Srbiji?

Ova, ali i naredna godina, mogle bi da budu ekstremno tople, ako je verovatni najavama stručnjaka za vremensku prognozu.

Naime, nakon što su tri uzastopne La Ninje konačno prestale da utiču na globalne vremenske prilike, uslovi u vodama Tihog okeana snažno ukazuju na to da bi El Ninjo mogao da stigne u narednim mesecima.

Procene stručnjaka su da je oko 60 odsto verovatnoće da će se El Ninjo formirati tokom maja ili juna, a svoj najveći maksimum bi dostigao krajem ove i početkom sledeće godine, u danima oko Božića.

Šta je El Ninjo?

El Ninjo je prirodni vremenski fenomen koji se obično pojavljuje na dve do sedam godina kao posledica načina na koji Tihi okean vrši interakciju sa vazduhom iznad njega.

El Ninjo se dešava kada oslabe pasati, vetrovi koji duvaju duž ekvatora - od istoka ka zapadu preko Pacifika, uzrokujući da se toplija voda kreće na istok prema Južnoj Americi, akumulirajući se tamo pre nego što se preseli na sever u Kaliforniju i na jug prema Čileu, navode stručnjaci.

U godini El Ninja kišni oblaci se formiraju iznad toplog okeana i putuju prema kopnu, a nakon toga usledi veoma kišan period u Južnoj i Centralnoj Americi, ali i u ostatku SAD.

U vreme delova El Ninja, razorne padavine i katastrofalne poplave pogađaju zapadnu obalu Južne i Severne Amerike, naročito njegove predele koje se odlikuju pustinjskom klimom. Suvo pustinjsko zemljište u vreme padanja obilnih pljuskova, nije pripremljeno da prihvati veću količinu vode, naročito u kraćem vremenskom intervalu, zbog čega dolazi do razornih bujica i poplava.

S druge strane, drugi delovi sveta mogu da se suoče sa sušom, naročito Australija, Indonezija i Indija. U ovim predelima letnji monsun ili izostane ili veoma oslabi, zbohg čega izostanu obilne padavine, potrebne za poljoprivredu, zbog čega zbog nedostatka dovoljne količine pirinča, milioni ljudi budu ugroženi nedostatakom hrane na jugu i jugoistoku Azije.

Nedostatak padavina i suše dovode i do pojave šumskih požara ogromnih razmera od Indonezije do Australije.

I Ujedinjene nacije su nedavno upozorile da postoji velika mogućnost da se El Ninjo formira u narednim mesecima, što će dovesti do visokih temperatura širom sveta, a vrlo moguće i do obaranja temperaturnih rekorda.

El Ninjo je poslednji put zabeležen tokom 2018. i 2019. godine. Međutim, od 2020. godine, svet je pogođen izuzetno dugom La Ninjom, koja se završila ranije ove godine, ustupajući put trenutnim neutralnim uslovima.

Pa ipak, UN su saopštile da je poslednjih osam godina bilo najtoplijih ikada zabeleženih, uprkos efektu hlađenja La Ninje koja se proteže na skoro polovinu tog perioda. Da nije bilo La Ninje, navode, situacija sa zagrevanjem bi bila mnogo gora.

Sada strahuju od efekta koji bi El Ninjo mogao da proizvede. Naime, pošto se efekat El Ninja na globalne temperature obično dešava godinu dana nakon što se pojavi, uticaj će verovatno biti najočigledniji 2024. godine.

"Očekujemo ozbiljno povećanje globalnih temperatura u naredne dve godine“, rekao je Vilfran Moufouma Okia, šef odeljenja za regionalne usluge klimatskog predviđanja SMO.

Ono što posebno zabrinjava je da je srednja temperatura mora i okena već ovog aprila dosta iznad prosečnih vrednosti i da su vodene površine i više nego toplije.

Suprotno od El Njinja je La Njinja, a ona dovodi do pojačanja padavina i kiša sa poplavama u Austtraliji i na juigoistoku Azije, dok zapadnu obalu Južne i Severne Amerike pogađaju još izraženije suše od uobbičajane situacije.

Morske struje igraju i veliku ulogu kada su tropski cikloni (uragani, tajfuni) u pitanju. Oni su vezuju za veoma tople vode, a da bi uopšte i nastali, površinska temperatura mora ili okena mora biti najmanje 26-27°C.

Kada je El Ninjo u pitanju, on dovodi do smanjenja temperatura voda u severnom delu Atlantika, pa je tokom njegovog delovanja i uticaj uragana na Atlantiku manje izražen, a njegov broj smanjen, za razliku od La Ninje i tada su uragani i više nego razvojeni, uz iznadprosečan broj javljanja. Tada su najviše ugrožene obale Floride i istočne i jugoistočne obale SAD, ali i obala Meksičkog zaliva, kao i deo oko Karipskih ostrva.

Srbiju čeka veoma toplo leto?

Meteorolozi predviđaju da će Srbija ove godine imati čak do 55 tropskih dana, i to tokom juna, jula i avgusta. Tropski dan je dan kada maksimalna temperatura dostigne ili pređe 30°C.

Trenutne prognoze i proračuni govore da će i ovogodišnje leto u Srbiji i regionu biti toplije od proseka, što je uobičajan trend poslednjih godina i decenija, ali da će ono biti i vlažnije, uz nešto više padavina, naročito početkom leta.

Padavine će biti lokalnog karaktera i neravnomerno raspoređene, a neretko će biti praćene i grmljavinskim nepogodama sa gradom i olujnim vetrom. Inače, ove pojave su uobičajene u toplijem i letnjem delu godine.

Za razliku od Severne i Južne Amerike, Australije, juga i istoka Azije i Pacifika, El Ninjo nema topliko izražen efekat na Evropu i Srbiju, pa tako i njegovi efekti nisu razorni po naš kontinent.

(Telegraf.rs)