Masakr koji je spomenuo Vučić: Promenio Australiju i zakon o oružju posle ubistva 35 ljudi

Srbiju su za dva dana potresle dve masovne pucnjave - u sredu je u Osnovnoj školi na Vračaru ubijeno devetoro osoba, od toga osmoro dece, dok je u četvrtak uveče kod Mladenovca u terorističkom aktu ubijeno osmoro ljudi. U dve pucnjave ranjena je 21 osoba, a napadači su uhapšeni: maloletni K. K. (13), učenik 7. razreda škole Vladislav Ribnikar, i Uroš B. (21).

Ovi masakri doveli su našu zemlju u centar svetskih medija.

Preporučujemo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na vanrednoj konferenciji za medije najavio nove mere naše zemlje nakon tragičnih događaja, ali je na početku spomenuo i dva svetska događaja koji su promenili nacije: 11. septembar 2001. u Americi i 1996. u Australiji.

SAD su nakon 11. septembra zvanično pokrenule Rat protiv terorizma, dok je samo jedan masakr u Australiji promenio sve.

Masakr u Port Arturu

Martin Brajant (28) je 28. aprila 1996. godine ušao u kafić na mestu istorijske kaznene kolonije u Port Arturu na Tasmaniji.

Brajant je ručao pre nego što je izvukao poluautomatsku pušku iz torbe i krenuo u ubijanje. Do trenutka kada je savladan sledećeg jutra, 35 ljudi je bilo mrtvo, a 23 ranjeno.

Brajant je prvo ubio stariji par koji su bili vlasnici pansiona u gradu. Neki teoretišu da su ubistva bila Brajantova odmazda za vlasnike koji su odbili da njegovom ocu prodaju pansion.

Brajantov otac je kasnije izvršio samoubistvo, a Brajant je rekao da je bio depresivan jer nije mogao da kupi imanje i da se zato ubio.

Foto: FILES/NEWS LTD / AFP / Profimedia

Nakon što je brzo ubio 22 osobe, Brajant je otišao iz restorana na parking, gde je nastavio pucnjavu, ubivši između ostalih i vozače dva autobusa, neke od njihovih putnika i majku i njeno dvoje male dece.

Na izlasku sa parkinga ubio je četiri osobe u BMW-u i odvezao se automobilom do obližnje benzinske pumpe, gde je upucao jednu ženu i uzeo muškarca kao taoca, pre nego što se vratio u pansion. Nakon 18-časovnog sukoba sa policijom, Brajant je zapalio pansion, istrčao napolje i bio uhvaćen. Taoca je ubio nešto ranije.

Brajant se u početku izjasnio da nije kriv za 35 ubistava, ali je promenio izjašnjavanje i osuđen je na doživotni zatvor, što je najveća kazna u Australiji. Kafić i okolina pretvoreni su u spomen obeležje.

Brajan je postao najgori masovni ubica u istoriji Australije.

"Svuda su bila tela. Do tada sam mislila da sam sve videla jer sam bila medicinska sestra, videla sam mrtve ljude, krv. Ali ono što sam videla unutra, niko osim možda vojnika ne bi znao kako to izgleda", rekla je svedok događaja Lin Bejvis.

Australija se i ranije suočila sa masovnim pucnjavama, ali je masakr u Port Arturu potresao naciju do srži.

Kasnije je procenjeno da Brajant, koji sada ima 55 godina i zatvoren je za ceo život, ima IQ 11-godišnjaka. Istražiteljima je rekao da je oružje kupio za keš kod lokalnog dilera oružja.

Australijska vlada je kasnije uvela Nacionalni sporazum o vatrenom oružju - zakon koji je zabranio automatske i poluautomatske puške, kao i sačmarice sa pumpom. U okviru šeme otkupa oružja širom zemlje vlastima je predato više od 640.000 komada oružja.

Konzervativni australijski premijer Džon Hauard suočio se sa političkim i javnim otporom zakonu. Posle samo tri meseca kao lider zemlje, Hauar je nosio pancir dok se obraćao masi od 3.000 ljudi koja se protivila reformama.

Foto: WILLIAM WEST / AFP / Profimedia

"Zakoni su imali široku podršku javnosti, ali su se suočili sa žestokim protivljenjem nekih ruralnih pristalica... jer su verovali da nepravedno plaćaju cenu za nedela drugih. Ova ogorčenost je pomogla usponu nove političke stranke koja je oštetila vladu na sledećim izborima", rekao je Hauard u izjavi za NBC News.

Hauard je istrajao na uvođenju zakona i pobedio na tim izborima i vodio je naciju više od decenije. On smatra da su reforme ključni deo svog nasleđa.

Ubistva u vezi sa oružjem su se smanjila za 7,5 odsto godišnje nakon reformi, dok su samoubistva vezana za vatreno oružje takođe opala, prema jednoj australijskoj studiji.

(Telegraf.rs)