"Spremni su da rade i za kikiriki": Sve više Ukrajinaca gladuje, zalagaonice pune, čekaju na besplatan hleb

U zalagaonici "Treasure" u Kijevu, Aleksandra (40), došla je da otkupi svoje šivaće mašine. Kao i svi koji posećuju ovu radnju, ni ona nije želela da otkrije svoje prezime.

Ona kaže da je, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, radila kao računovođa u firmi koja je zapošljavala 14 ljudi, ali su zbog rata svi dobili otkaz.

Preporučujemo

Od tada se bori da nađe novi stalan posao. Pošto je ušteđevina nestala, kao i mnogi drugi u Kijevu, okrenula se zalaganju svoje imovine da bi preživela, a tek godinu dana kasnije pronašla je posao koji joj je omogućio da povrati svoje mašine.

Dok Aleksandra odlazi držeći svoje stvari, osim mobilnog telefona koji je odlučila da ne otkupi, radnik Aleksandr Stepanov napominje iza svog očvrslog staklenog izloga da u toku jednog dana u radnju može da dođe i do 50 ljudi kako bi založili svoje telefone i druge kućne aparate.

Oni koji to mogu da priušte, kaže, vratiće se po robu u roku od dve nedelje. Skoro polovina, dodaje, neće, ostavljajući zalagaonici da prodaje njihovre stvari.

"Ljudi se bore zbog rata. Oni nemaju novca.Mnogi su ostali bez posla, dok su cene naglo porasle i previsoke su čak i za one koji imaju posao", objašnjava on za Guardian.

Situacija u zalagaonici najbolje prikazuje krizu rastućeg siromaštva u Ukrajini, čija je stvarnost u suprotnosti sa površinskom vrevom užurbanih kijevskih restorana i barova u kojima je često teško naći sto, a mnogi žive nesigurno.

Siromaštvo je poraslo sa 5,5 na 24,2 odsto u Ukrajini tokom prošle godine, gurnuvši još 7,1 milion ljudi u siromaštvo, a najteža situacija je u ruralnim selima.

S obzirom na to da je nezaposlenost nezvanično iznosila 36 odsto i inflacija dostigla 26,6 odsto na kraju 2022., regionalni direktor Centralne banke za istočnu Evropu, Arup Banerji, upozorio je da bi broj siromašnih ljudi mogao da nastavi da raste

Iako Stepanov još uvek ima posao, kaže da i dalje teško živi.

"Cena svega je porasla. Hrana je najskuplja, kao i gorivo za auto. Neke stvari su porasle za 40-50 odsto. Pre rata moja žena je išla u supermarket da kupuje i to bi koštalo 200 grivna, sada ista stvar u prodavnici košta između 400 i 500", kaže on.

U gradu Irpin nedaleko od Kijeva, gde su se vodile teške borbe na početku rata dok su ruske oklopne kolone pokušavale da zauzmu prestonicu, obnavlja se porušeni most koji su izbeglice koristile kao put za bekstvo.

Na drugim mestima se popravljaju oštećeni objekti, rade kranovi i majstori su na terenu. Ali dok su se borbe u ovom gradu odavno smirile, ekonomske posledice sukoba i dalje se oštro osećaju u gradu u kome je stanovništvo uvećano zbog interno raseljenih lica koja beže sa fronta na jugu i istoku.

Najvidljiviji znak krize siromaštva nalazi se u protestantskoj crkvi u gradu u kojoj su sveštenici postavili šest distributivnih centara za besplatan hleb širom regiona. Tamo tokom dana svrati oko 500 ljudi koji čekaju u redu za besplatnu veknu hleba, sa stolovima i šatorom koji su takođe postavljeni ispred centra na kojima se nude besplatne polovne cipele, odeća i dečije igračke.

Jedna stanovnica Irpina, Veronika Pravik, gleda odeću i pokušava da pronađe besplatne pelene i mleko za bebe za svoje mališane, kojih ponekad dostupni, ali danas ne. Njena životna priča je slična kao i mnogim ljudima koji se nalaze na tom mestu.

Radeći u maloprodaji pre rata, 30-godišnjakinja je izgubila posao i pobegla sa porodicom u Španiju na šest meseci gde je potrošila svoju ušteđevinu pre nego što se na jesen vratila u Ukrajinu.

"Ja ne radim, ali moj muž radi. Sve cene su porasle zbog rata, a plata mog muža je mnogo manja nego ranije. Nisam ni zamišljala da ćemo ovako živeti. Pre rata sve smo uspeli. Veoma je teško i svi pate isto", kazala je ona.

U svojoj kancelariji u crkvi, pastor Vitalij Kolesnik, koji je sa kolegom Vasilijem Ostrijem organizovao podelu hleba, koja se odvija pet dana u nedelji, opisuje situaciju u Irpinu. Jedan od najvećih privatnih poslodavaca, kaže on, bio je drvorezbarski biznis sa 400 radnika raspoređenih na tri lokacije, ali su njegove fabrike teško oštećene tokom borbi.

Firma se premestila u zapadni deo Ukrajine, a svi radnici su otpušteni kao tehnološki višak.

"Mnogi ljudi su spremni da rade za kikiriki ovde. Plate su već manje nego što su bile. Ali ljudi će učiniti sve da zarade nešto novca", rekao je on.

(Telegraf.rs)