Tri moguća scenarija za okončanje sukoba u Sudanu: Najveću cenu će platiti građani

Uprkos privremenom prekidu vatre i zatišju u borbama u Sudanu, malo ljudi veruje da je ovo kraj konflikta a sve se više pitanja postavlja o tome kako bi situacija mogla da se odvija narednih nekoliko nedelja i meseci.

Iz razgovora sa nekim analitičarima koji se bave Sudanom, BBC skreće pažnju na moguće scenarije.

Preporučujemo

Brza vojna pobeda

Ovakav ishod je malo verovatan jer obe strane imaju prednost koja ih favorizuje u različitim fazama konflikta.

To je vojna hunta koja se podelila na dva dela - a oba rivala veruju u svoju ranu pobedu.

Sudansku vojsku predvodi general Abdel Fatah al-Burhan, a paravojne Snage za brzo reagovanje (RSF) general Mohamed Hamdan Dagalo poznat po imenu Hemedti.

Prema svedočenju onih koji beže iz prestonice Kartuma, RSF imaju blagu prednost u gradu. To je mobilna, gerilska grupa koja brže može da se prilagodi od svojih konvencionalnih protivnika. Ova karakteristika pruža im prednost u aktuelnim borbama u Kartumu.

Ali, pretpostavlja se da vojska ima pristup mnogo većoj oružanoj sili, bilo da je reč o tenkovima, artiljeriji ili dominaciji u vazduhu.

"RSF sada dovodi u mnoge delove Kartuma svoje borce koji zauzmaju napuštene kuće", kaže Alen Bosvel iz Međunarodne krizne grupe.

Oni, kako kaže, u suštini provociraju vojsku da uništi sopstveni grad. "Neko bi pretpostavio da (vojska ne) želi da uništi Kartum, ali za njih je ovo egzistencijalna borba", dodao je on.

Obe strane traže spoljnu pomoć što bi moglo da prolongira borbe, smatra nezavisni analitičar Džonas Horner.

Smatra se da vojska ima podršku regionalne sile Egipta, mada je zvanično severni sused zasad ostao neutralan. Sa druge strane, RSF na svojoj strani ima Ujedinjene Arapske Emirate, rusku plaćeničku grupu Vagner i druge regionalne paravojne snage.

Prolongirani sukob

Konflikt bi mogao da se razvije na više načina od kojih nijedan nije dobar za narod Sudana.

"Sukob ima sve elemente da postane prolongirani građanski rat", smatra Mohanad Hašim, saradnik BBC, inače Sudanac.

Kako kaže, dosta agituju oni koji su lojalni bivšem režimu Omara al-Bašira i njegovoj Nacionalnoj kongresnoj partiji koja promoviše islamističku ideologiju.

Bašira je vojska svrgnula 2019. nakon masovnih uličnih protesta. Tokom 30-godišnje vladavine, pojavile su se mnoge dobro naoružanje etničke milicije.

"Bašir je veoma marljivo radio na stvaranju ovih podela između ovih različitih etničkih grupa, koje su potom stvorile svoje milicije. Bezbednosni vakuum koji je stvoren njegovim svrgavanjem doprineo je ponovnom organizovanju tih milicija jer su morale da upravljaju sopstvenom bezbednošću", kaže Horner.

 Ako bi te milicije zauzele sada stranu, ovaj konflikt bi se razvio u još opasniji sukob koji bi teško mogao da se obuzda, smatra on.

Potencijalni etnički element brine mnoge posmatrače. Upravo je to ono što pokušavaju oba generala da pretvore u svoju prednost.

Pre početka rata, i Hemedti i Burhan su podsticali etničke podele, smatra Hašim.

"Mogli bismo da vidimo scenario u kojem RSF, regrutujući marginalizovane delove zemlje, pokušava da se predstavi kao snaga ujedinjenja ruralnih sredina", kaže Ahmed Soliman iz Četam hausa.

Mirovni sporazum

Diplomate pokušavaju da navedu dvojicu generala da pristanu na produženje primirja, ali kad je reč o početku mirovnih pregovora, niko ne veruje da će oni početi uskoro.

Postavlja se takođe i pitanje šta bi moglo da bude prihvatljivo običnim Sudancima.

Hašim je bio u Kartumu tokom revolucije 2019. godine kada generali nisu uspeli da predaju vlast civilima, što je kulminiralo državnim udarom 2021. godine.

"Imali su godinu i po dana posle puča i nisu uspeli da sprovedu mirnu tranziciju. Kakav dogovor bi njih dvojica mogli da postignu, a da bude prihvatljiv građanima Sudana?", zapitao je on.

Sporazum o podeli vlasti 2019. Foto: Tanjug/AP

Izgleda da se svi slažu da će dogovor moći da dođe samo pomoću spoljnog pritiska.

"Teško je zamisliti da bi potpuna obustava neprijateljstava bez značajnog političkog i ekonomskog pritiska regionalnih saveznika kao što su Egipat, UAE, Saudijska Arabija", kaže Bosvel.

Problem je što ima previše rivalskih interesa koji međusobno jedni druge isključuju.

Horner veruje da regionalne sile preferiraju vojsku ili neku snažnu ličnost na čelu zemlje, što je, kako dodaje, loša vest za civilno društvo.

Ipak, postoji bojazan da bi konflikt, ako mirovni pregovori ne počnu uskoro, mogao da se fragmentira što bi dovelo do teškog pronalaženja rešenja.

"Još uvek postoji mali prostor za mirovne pregovore. Problem je što nijedna strana ne pokazuje spremnost za deeskalaciju", kaže Soliman iz Četam hausa.

Problem je u tome što je ono što dvojica generala žele suprotne stvari, a što je takođe u suprutnosti sa željama sudanskog naroda.

"Ovo je rat za moć, kontrolu i bogatstva koje obe strane sve više vide kao egzistencijalne. Za ambicije dvojice generala treba platiti veliku cenu, a  platiće je narod Sudana", zaključuje se u analizi.

(Telegraf.rs)