Osam dana provela u džungli nakon pada aviona, jedina uspela da preživi: "Nisam razmišljala o smrti"

Anet Herfkens bila je na odmoru sa svojim verenikom u Vijetnamu, kada su jednog dana odlučili da odu na izlet avionom. Tokom leta, letelica u kojoj su bili srušila se u džungli. Svi putnici osim nje, nažalost, nisu preživeli.

Tri decenije kasnije, Anet je smogla snage da u ispovesti za Guardian ispriča kako joj je ova nesreća zauvek promenila život.

Ona i njen verenik Vilem van der Pas bili su u vezi 13 godina kada su odlučili da kupe avionske karte i otputuju sa Ho Ši Mina na sever Vijetnama.

Nakon što su šest meseci bili razdvojeni zbog poslovnih obaveza, nadali su se da će ovo putovanje biti romantičan odmor koji će pamtiti celog života.

Oboje su se bavili bankarstvom. Avion kojim su leteli bio je mali i mogao je da primi samo 25 putnika i šest članova posade. S obzirom na to da pati od klaustrofobije, Anet je jedva pristala da uđe u avion, ali ju je verenik ubedio pričom da će let trajati samo 20 minuta.

Anet je posumnjala da nešto nije u redu kada je shvatila da je prošlo 40 minuta i da još uvek nisu sleteli. U jednom trenutku avion je počeo da gubi visinu, a Anet je od straha prvo pogledala u verenika.

"Ne sviđa mi se ovo", rekla mu je ona.

Verenici su se zatim uhvartili za ruke, a u sledećem trenutku ona je izgubila svest kada je avion pao. Kada se posle nekog vremena probudila, shvatila je da se nalazi u srušenom avionu u džungli i da se preko nje nalazi telo stranca koji više nije disao.

Kada je pogledala u sedište svog verenika, videla je da je imao osmeh na licu, ali je nažalost takođe bio mrtav. U tom trenutku ona nije znala da li će uspeti da izađe iz aviona živa.

"Miris koji sam osetila kada sam se probudila nikada neću da zaboravim", rekla je ona.

Boravak u džungli

Ova avionska nesreća dogodila se u novembru 1992. godine. Anet kaže da joj je izvlačenje iz aviona bilo najteže.

"Morala sam da preživim emotivnu bol zbog gubitka verenika, a zatim i fizičku. Slomila sam 12 kostiju na telu, a takođe sam imala i kolaps pluća", priseća se ona.

Ona je u džungli bila osam dana, sve vreme slušajući jauke ostalih putnika koji su preživeli pad letelice. Ubrzo su jedan za drugim počeli da umiru. Kaže da se trudila da se sve vreme drži što dalje od tela svog verenika, kako bi pokušala da odvrati pažnju s onog što se dogodilo.

"Kada sam prihvatila da više nisam na plaži sa svojim verenikom i da njega nema, usresredila sam se na svu lepotu džungle", kazala je ona.

Iako je bila svesna da su joj se svi planovi za budućnost srušili, odlučila je da se poveže sa džunglom. Kada god se kasnije osećala loše, često se u sećanjima i tokom meditacije mislima vraćala u nju da bi pronašla mir.

Kaže da je u trenutku kada se probudila počela da razmišlja o poslu, da bi mogla da skrene misli sa nesreće. U vreme nesreće ona je radila za jednu banku u Madridu. Kaže da je takođe mislila i na svoju majku koja je živela u Hagu.

"Iako nisam imala šta da jedem i sve vreme sam osećala jake bolove, jedino o čemu nijednog trenutka nisam razmišljala je da ću da umrem. Verovala sam da će me pronaći. Nisam mislila šta će se dogoditi ako me pronađe tigar. Rekla sam sebi da ću o tome da razmišljam ako do toga dođe", priseća se ona.

Motivacioni govornik

Anet koja sada radi kao motivacioni govornik, kaže da joj je način na koji su je roditelji odgajali pomogao da preživi.

"Ja sam bila najmlađe dete, roditelji mi nikada nisu govorili šta da radim i kako da se ponašam. Tako se u detinjstvu razvijao moj instinkt", rekla je ona.

Upravo taj instinkt i nagon za preživljavanjem pomogli su joj da pronađe vodu za piće. Dok je posmatrala slomljeno krilo aviona, shvatila je da bi izolacioni materijali ispod krila mogli da posluže kao suđer. Tako je uspela da napravi osam loptica od tog materijala i nakon kiše sakupi malo vode. Na svaka dva sata uzimala je po nekoliko kapljica da ne bi dehidrirala.

S obzirom na to da je bila vrlo mlada, uspela je da se u bolnici oporavi posle tri meseca. Iako se ubrzo vratila na posao, sve što je preživela ostavilo je velike posledice na nju.

Gde god da je krertala, morala je da kod sebe ima flašicu vode.

"kada putujem avionom zahtevam da uvek budem u prednjem sedištu, jer u zadnji deo aviona podseća na scenu kada je nakon nesreće preko svog tela pronašla mrtvu osobu. Iako je sdaa bolje, kaže da je i male sitnice podsete na ono što je proživela, čak i kada neko od njenih prijatelja poruči vijetnamsku hranu.

Iako je uspela da preživi, kaže da proces preživljavanja ove nesreće za nju nikada neće biti završen. Sada piše scenario za film koji će biti baziran na njenom iskustvu nakon pada aviona. Takođe zarađuje za život i držanjem motivacionih govora, a brine i o svom autističnom sinu Maksu.

Iako svake godine obeležava godišnjicu smrti svog bivšeg verenika, kaže da i danas svakoga dana oseća njegovo prisustvo.

(Telegraf.rs)