37 godina od nesreće u Černobilju: Da li od nuklearne katastrofe danas strahujemo više nego tad?

Prošlo je 37 godina od najveće nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva. Tog 26. aprila 1986. godine eksplodirao je četvrti reaktor u nuklearnoj elektrani u Černobilju, a posledice ove nesreće ljudi osećaju i danas.

Ova 37. godišnjica katastrofe, koja je duboko urezana u sećanja Ukrajinaca, protiče u strahu od mogućeg nuklearnog rata.

Preporučujemo

Ukrajina ima 15 nuklearnih elektrana, međutim, najveća u Zaporožju, privlači najviše pažnje. Iako su iz IAEA apelovali da se borbe u blizini nuklearke obustave, činjenica je da se napadi dešavaju svakodnevno.

Bivši direktor IAEA Oli Hajnonen rekao je u izjavi za Euronews da je strah od nukelarne katastrofe danas mnogo veći nego pre 37 godina.

"Ova situacija je na neki način mnogo gora, jer je ovo sukob na međunarodnom nivou. Veoma je teško da se nukelarne elektrane zaštite od svakodnevnih napada", rekao je on.

Međutim, Svetska nuklearna asocijacija koja se zalaže za promociju nuklearne katastrofe, ima nešto optimističniji stav. Njihov direktor za komunikacije Džonatan Kob kaže da je uzrok nuklearne katastrofe u Černobilju bio nizak stepen bezbednosti.

"Nesreća se nije dogodila jer su oni prekršili pravila. U stvari, njima nisu ni data pravila koja treba da slede. Nakon ove nesreće i industrija i regulatori su naučili bitnu lekciju", rekao je on.

Takođe, najviše rukovodstvo Rusije je od početka sukoba u Ukrajini u više navrata pretilo da će ukoliko budu morali upotrebiti nuklearno oružje. Ukoliko do toga dođe, zapadni lideri su upozorili da će odgovoriti na ovakvzu vrstu napada.

Najteža situacija oko NE Zaporožje

Nuklearka u Zaporožju, najveća je u Evropi, ali je osam dana nakon početka rata u Ukrajini pala u ruske ruke. Ukrajinski radnici ostali su da rade u nuklearki kako bi osigurali da ona radi po propisima.

Nakon nekoliko meseci neizvesnosti, u septembru prošle godine, ugašen je poslednji reaktor. Elektrana sada radi u drugoj, manje osetljivoj fazi operacije.

Direktor IAEA Rafael Grosi posetio je 29. marta prošle godine NE u Zaporožju.

Foto: Tanjug/AP

"U stvarnosti, situacija se pogoršava. Ako pročitate prošlonedeljni Grosijev izveštaj, vidite da je samo oko četvrtina osoblja za održavanje prisutna u Zaporožju. Četvrtina osoblja nije dovoljna, jer nuklearne elektrane imaju sistem redovnog održavanja, redovnih inspekcija i bezbednosnih inspekcija od strane nadležnih organa. Ne uspevaju da održavaju sve kako je planirano, što znači da nuklearna elektrana vremenom propada. Nestašica je rezervnih delova. Mislim da idemo u pogrešnom pravcu, a to možeda dovede do oslobađanja nove radioaktivnosti", rekao je Hajnonen.

Svetska nuklearna asocijacija ovaj izveštaj tumači drugačije.

"Obe zaraćene strane tvrde da vode računa e nuklearnoj elektrani, zbog toga ne očekujemo da će ona postati meta u ratu. Smatramo da ovu situaciju treba posmatrati sa oprezom. Jasno je da se sukobi odvijaju blizu elektrane, međutim, projektili su nekoliko puta pogodili nuklearku, ali reaktori nisu oštećeni", rekao je Kob.

On kaže da su reaktori sami po sebi vrlo robusni.

" Reaktori su obloženi slojevima metala i čelika. Prostorije u kojima su oni nalaze napravljeni su tako da izdrže sve tipove nesreća", dodao je on.

Najveća nukelarna katastrofa na svetu

Podsetimo, na današnji dan, 26. aprila pre 37 godina u černobiljskoj nuklearnoj elektrani eksplodirao je četvrti reaktor kada je radioaktivni materijal izbačen visoko u nebo.

Reaktor broj četiri u elektrani 110 kilometara severno od glavnog grada Kijeva eksplodirao je 26. aprila 1986. godine.

Iako je obližnji grad Pripjat evakuisan narednog dana, dva miliona stanovnika Kijeva nije obavešteno uprkos opasnosti.

Ostatak sveta za katastrofu je saznao tek nakon što je u Švedskoj otkriveno pojačano radioaktivno zračenje.

Na kraju je iz okoline evakuisano više od 100.000 ljudi, a u toj oblasti su ostali samo radnici koji su čistili reaktor.

Radijacija je iz elektrane zračila do 2019. godine kada je prekrivena velikim lučnim štitom.

Pre dve godine, na 35. godišnjicu nesreće, ukrajinske vlasti otvorile su tajne dokumente koji pokazuju da su se ozbiljne nesreće dešavale u toj nuklearnoj elektrani nekoliko puta pre 26. aprila 1986. godine.

Ukrajinska bezbednosna služba otkrila je da su sovjetske vlasti izdale ukaz 8. jula 1986. godine kada su proglašeni tajnom svi detalji vezani za katastrofu u Černobilju, uključujući i to koliko ljudi je obolelo. Prema agenciji u oktobru 1987. godine francuski novinar pokušao je da odnese uzorke tla i vode u inostranstvo, ali je KGB zamenio te uzorke sa čistim uzorcima.

Nuklearna centrala trajno je zatvorena 15. decembra 2000. godine.

Reaktori u Černobilju trebalo bi da budu demontirani do 2064. godine.

(Telegraf.rs)