Vašington brine ukrajinska kontraofanziva: Pada odluka da li dalji rat ima smisla ili je vreme za pregovore

Bajdenova administracija se tiho priprema za mogućnost da će, ako ukrajinska prolećna kontraofanziva ne ispuni očekivanja, kritičari kod kuće i saveznici u inostranstvu tvrditi da je i Amerika izgubila, piše "Politiko".

Dugonajavljivana ukrajinska kontraofanziva trebalo bi da dovede do ponovnog zauzimanja teritorija koje je Rusija osvojila od početka rata u toj zemlji, najverovatnije na istoku i jugu, iako iz operativnih razloga nijedan visoki zvaničnik iz Kijeva ne saopštava detalje plana.

Javno, tim američkog predsednika Džozefa Bajdena ponudio je nepokolebljivu podršku Ukrajini, obećavajući da će je puniti oružjem i ekonomskom pomoći "koliko god bude potrebno". Ali, ako predstojeća sezona borbi donese ograničene dobitke, zvaničnici administracije su privatno izjavili da se plaše da će biti suočeni sa "dvoglavim čudovištem koje će napasti predsednika s oba kraja političkog spektra, od jastrebova do golubova".

Jedna strana će reći da bi napredak Ukrajine funkcionisao da je vašingtonska administracija Kijevu dala sve što je tražio - rakete većeg dometa, borbene avione i više protivvazdušne odbrane. Druga strana, zabrinuti su zvaničnici administracije, tvrdiće da to znači da Ukrajina ne može u potpunosti da istera Rusiju sa svoje teritorije.

Zvaničnici čak ni ne uzimaju u obzir reakciju američkih saveznika, uglavnom u Evropi, koji bi mogli da vide mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije kao atraktivniju opciju ako Kijev ne uspe da dokaže da je pobeda nad Rusijom "iza ugla".

Unutar administracije, zvaničnici naglašavaju da čine sve što je moguće da prolećna ofanziva bude uspešna.

"Skoro smo ispunili zahteve Kijeva za ono što im je potrebno za kontraofanzivu, pošto smo u poslednjih nekoliko meseci prebacili oružje i opremu u Ukrajinu", rekao je jedan anonimni zvaničnik administracije.

Ali vera u strateški cilj je jedna stvar. Druga je vera u taktiku — a iza zatvorenih vrata administracija je zabrinuta šta Ukrajina može da postigne.

Ta zabrinutost je nedavno izašla na videlo tokom curenja poverljivih informacija na društvenim mrežama. Strogo tajna procena sa početka februara navodi da će uspeh Ukrajine biti "dosta manji" od planiranih ciljeva. Aktuelnije američke procene su da bi Ukrajina mogla da postigne određeni napredak na jugu i istoku, ali da neće moći da ponovi prošlogodišnji uspeh.

Ukrajina se nadala da će prekinuti ruski kopneni most do Krima, a američki zvaničnici su sada skeptični da će se to dogoditi, kažu dva zvaničnika administracije upoznata sa procenom. Ali, u Pentagonu još postoje nade da će Ukrajina ometati ruske linije snabdevanja Krima, čak i ako potpuna pobeda nad novoučvršćenim trupama Rusije ne bude moguća.

Štaviše, američki obaveštajci ukazuju na to da Ukrajina jednostavno nema sposobnost da potisne ruske trupe sa mesta gde su bile duboko ukopane— a sličan osećaj je zavladao i na bojnom polju u Ukrajini, prema zvaničnicima. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da SAD nisu adekvatno naoružale njegove snage i da do tada kontraofanziva ne može da počne.

Postoji uverenje da je Kijev spreman da razmisli o prilagođavanju svojih ciljeva, prema američkim zvaničnicima, jer bi se skromniji mogao lakše prodati kao pobeda.

Postojala je diskusija o tome da se to Ukrajincima predstavi kao "prekid vatre", a ne kao trajni mirovni pregovori, ostavljajući otvorena vrata Kijevu da u budućnosti povrati više svoje teritorije. Kijevu bi se morali dati podsticaji: možda bezbednosne garancije poput NATO-a, ekonomska pomoć Evropske unije, više vojne pomoći za popunu i jačanje vojnih snaga i slično. A saradnici se nadaju i da će ponovo angažovati Kinu kako bi Putina gurnuli za pregovarački sto.

Ali, to bi ipak dovelo do dileme šta će se dalje dešavati i koliko će oštro reagovati domaći kritičari.

"Ako kontraofanziva ne prođe dobro, administracija može samo sebe da je krivi što je uskratila određene vrste oružja i pomoći u vreme kada je to bilo najpotrebnije", rekao je Kurt Volker, specijalni izaslanik za Ukrajinu tokom Trampove administracije.

Kontraofanziva koja ne ispunjava očekivanja takođe će dovesti do toga da se saveznici u stranim prestonicama zapitaju koliko još mogu da uštede ako pobeda Kijeva izgleda sve dalje i dalje.

"Evropska javna podrška može vremenom oslabiti jer evropski energetski i ekonomski troškovi ostaju visoki", rekla je Klementajn Starling, direktorka i saradnik istraživačkog centra Atlantskog saveta u Vašingtonu, "a Bajdenova administracija će se možda boriti da to održi.”

Mnoge evropske nacije bi takođe mogle da pritisnu Kijev da okonča borbe.

"Loša kontraofanziva će izazvati dodatna pitanja o tome kako će izgledati ishod rata i u kojoj meri se rešenje zaista može postići samo nastavkom slanja vojnog oružja i pomoći", rekla je Starlingova.

Bajden i njegovi glavni saradnici javno su naglasili da bi Zelenski trebalo da započne mirovne pregovore tek kada bude spreman. Ali, Vašington je Kijevu preneo i neke političke realnosti: u nekom trenutku, posebno sa republikancima koji kontrolišu Predstavnički dom, tempo pomoći SAD će verovatno usporiti. Zvaničnici u Vašingtonu, iako nisu vršili pritisak na Kijev, počeli su da se pripremaju za to kako bi ti razgovori mogli da izgledaju i shvataju da bi to mogla biti teška politička situacija kod kuće za Zelenskog.

"Ako Ukrajina ne može dramatično da dobije na bojnom polju, neizbežno se postavlja pitanje da li je vreme za pregovore o prekidu borbi", rekao je Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne poslove. "Skupo je, ponestaje nam municije, moramo da se pripremimo za druge nepredviđene situacije širom sveta."

"Legitimno je postavljati sva ova pitanja bez ugrožavanja ciljeva Ukrajine. To je jednostavno pitanje sredstava", rekao je Has.

Ranije ovog meseca, Andrij Sibiha, zamenik šefa kabineta Zelenskog, rekao je za "Fajnenšel tajms" da bi Ukrajina bila voljna da razgovara ako njene snage stignu do praga Krima. "Ako uspemo da ostvarimo naše strateške ciljeve na bojnom polju i kada budemo na administrativnoj granici sa Krimom, spremni smo da otvorimo diplomatsku stranicu za razgovor o ovom pitanju", rekao je on.

Taj komentar je brzo odbila Tamila Taševa, izaslanica Zelenskog za Krim: "Ako Rusija dobrovoljno ne napusti poluostrvo, Ukrajina će nastaviti da oslobađa svoju zemlju vojnim sredstvima", rekla je ona za "Politico" ranije ovog meseca.

Američkom samopouzdanju neće pomoći ni ako rat bude usporen.

Obe strane su razmenile kaznene udarce, fokusirale se na male gradove kao što je Bahmut, pri čemu nijedna nije u stanju da potpuno izbaci drugu s terena. Ruski nalet koji je najavljen ranije ove godine, imao je za cilj da revitalizuje teške ratne napore Moskve, ali zauzeto je malo teritorije  i to po cenu značajnih žrtava, a nije učinjeno mnogo da se promeni pravac sukoba.

Borbe su uzele danak i na Ukrajincima. Četrnaest meseci do početka rata, Ukrajinci su pretrpeli zapanjujuće gubitke — oko 100.000 žrtava — sa mnogim od njihovih vrhunskih vojnika koji su iz raznih drugih razloga ispali iz stroja. Vojske su takođe potrošile istorijske količine municije i naoružanja, pri čemu čak ni neverovatan učinak Zapada u naoružavanju nije mogao da odgovori na hitne zahteve Zelenskog.

Američki zvaničnici su takođe obavestili Ukrajinu o opasnostima preteranog širenja njenih ambicija i preteranog širenja trupa - isto upozorenje Bajden je dao tadašnjem avganistanskom predsedniku Ašrafu Ganiju kada su talibani krenuli da napreduju širom zemlje tokom povlačenja američke vojske 2021.

Ali šanse da Ukrajina odustane od svojih najviših težnji su, u najmanju ruku, malo verovatne.

"Kao da je ovo jedina i poslednja prilika za Ukrajinu da pokaže da može da pobedi, što naravno nije tačno", rekla je Alina Poljakova, predsednica i izvršna direktorka Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu.

(Telegraf.rs)