Znak da živimo u sve nesigurnijem svetu: Svet na naoružavanje potrošio neverovatnih 2,24 biliona dolara

Svetska vojna potrošnja dostigla je rekordnih 2,24 biliona dolara 2022. godine, pošto je ruska invazija na Ukrajinu podstakla nagli skok vojnih izdataka širom Evrope, prema vodećim istraživačkim timovima za odbranu, javlja "Al Džazira".

Globalna potrošnja je porasla osmu godinu zaredom, saopštio je u ponedeljak Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) u Stokholmu u svom godišnjem izveštaju o globalnoj vojnoj potrošnji.

Preporučujemo

U Evropi je došlo do porasta od 13 odsto, što je najveći rast u poslednjih 30 godina.

SIPRI je saopštio da je većina toga povezana s Rusijom i Ukrajinom, ali su i druge zemlje povećale vojnu potrošnju kao odgovor na uočene ruske pretnje.

"Neprekidni rast globalne vojne potrošnje poslednjih godina znak je da živimo u sve nesigurnijem svetu", rekao je Nan Tian, viši istraživač u SIPRI-jevom programu vojnih rashoda i proizvodnje oružja. "Države jačaju vojnu snagu kao odgovor na sve lošije bezbednosno okruženje, te ne predviđaju poboljšanje u bliskoj budućnosti."

Moskva je izvršila invaziju i zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. i podržala separatističke pobunjenike na istoku zemlje pre nego što je započela svoju invaziju u punom obimu u februaru 2022.

Ovi potezi su proširili uzbunu među drugim zemljama koje su susedne Rusiji ili su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pri čemu je potrošnja Finske porasla za 36 odsto, a vojna potrošnja Litvanije za 27 odsto, navodi SIPRI.

U aprilu je Finska, čija se granica sa Rusijom proteže oko 1.340 km, postala 31. članica NATO-a. Švedska, koja je izbegavala vojne saveze više od 200 godina, takođe želi da se pridruži.

"Dok je potpuna invazija na Ukrajinu u februaru 2022. svakako uticala na odluke o vojnim troškovima te godine, zabrinutost zbog ruske agresije traje mnogo duže", rekao je Lorenco Skarazato, istraživač u SIPRI-jevom programu vojnih rashoda i proizvodnje oružja. "Mnoge bivše države istočnog bloka su više nego udvostručile svoju vojnu potrošnju od 2014, godine kada je Rusija anektirala Krim."

Naučni centar je saopštio da je vojna potrošnja u Ukrajini porasla više od šest puta na 44 milijarde dolara 2022. godine, što je najveći jednogodišnji porast vojnih rashoda jedne zemlje ikada zabeležen u podacima SIPRI.

Kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), vojna potrošnja je porasla na 34 procenta u 2022, u poređenju sa 3,2 procenta godinu ranije.

Prema SIPRI-ju, ruska vojna potrošnja porasla je za 9,2 odsto u 2022. godini, na oko 86,4 milijarde dolara. To je bilo ekvivalentno 4,1 odsto ruskog BDP-a 2022, u odnosu na 3,7 odsto u 2021.

Sjedinjene Države su ostale najveći svetski trošak vojnih sredstava — porasli su za 0,7 odsto na 877 milijardi dolara u 2022. — što je bilo 39 procenata ukupne globalne vojne potrošnje. Povećanje je uglavnom izazvano "neviđenim nivoom finansijske vojne pomoći koju je pružila Ukrajini", rekao je Nan Tian iz SIPRI-ja.

Američka finansijska vojna pomoć Ukrajini iznosila je 19,9 milijardi dolara u 2022. godini, prema tom istraživačkom centru.

Kina je ostala drugi najveći vojni trošak u svetu, izdvajajući 292 milijarde dolara u 2022. To je bilo 4,2 odsto više nego 2021. i predstavlja 28. uzastopni godišnji porast.

U međuvremenu, Japan je potrošio 46 milijardi dolara na vojsku 2022. godine, što je porast od 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. SIPRI je saopštio da je to najviši nivo japanske vojne potrošnje od 1960. godine.

Japan i Kina su predvodili vojnu potrošnju u Aziji i Okeaniji, koja je iznosila 575 milijardi dolara. SIPRI je rekao da su vojni troškovi u regionu rasli najmanje od 1989. godine.

Napetosti u istočnoj Aziji porasle su zbog Tajvana, kog Peking smatra delom svoje teritorije. Kina takođe polaže pravo na skoro celo Južno kinesko more, glavni pomorski trgovački put, na čije delove polažu pravo i druge zemlje uključujući Filipine, Vijetnam i Maleziju.

Japan i Kina su takođe upleteni u spor oko ostrva Senkaku ili Diaožu, koja se nalaze severoistočno od Tajvana.

Tokio takođe ima dugogodišnji spor sa Moskvom oko severnih teritorija, koje leže severoistočno od Hokaida i koje je Sovjetski Savez zauzeo na kraju Drugog svetskog rata. Rusija ih zove Kurilska ostrva.

(Telegraf.rs)