Drugi mandat za Migela-Dijaza Kanela: Šta građani zameraju predsedniku Kube?

Narodna skupština Kube izglasala je da Migel Dijaz-Kanel, jedini kandidat Komunističke partije Kube, dobije drugi petogodišnji predsednički mandat. Kakvi su njegovi dosadašnji rezultati i šta će biti prioritet u narednih pet godina?

U prvom mandatu, predsednik Migel Dijaz-Kanel imao je zadatak da ubrza sporu ekonomsku reformu, koju je pokrenuo njegov prethodnik i politički mentor Raul Kastro, ali nije uspeo da zaustavi krizu kroz koju Kuba prolazi od 2018. godine, prenosi RTS.

Preporučujemo

U prvom mandatu, predsednik Migel Dijaz-Kanel imao je zadatak da ubrza sporu ekonomsku reformu, koju je pokrenuo njegov prethodnik i politički mentor Raul Kastro, ali nije uspeo da zaustavi krizu kroz koju Kuba prolazi od 2018. godine.

Najteža je u poslednje tri decenije, sa nestašicom hrane, lekova i goriva. Razlog se može pronaći u pooštravanju američkog embarga, koji je na snazi još od 1962. godine, ali tu su i posledice pandemije kovida 19 protiv koje se vlada borila domaćim vakcinama.

Početkom 2021. godine Kuba je sprovela sveobuhvatnu monetarnu reformu, kojom je okončan decenijski paritetni režim – jedan dolar za jedan kubanski pezos, što je negativno uticalo na ekonomiju.

Sam predsednik Dijaz-Kanel nezadovoljan je time što ne može da promoviše efikasniji skup akcija za rešavanje ekonomskih problema. Pojedini njegovi kritičari smatraju da se država nalazi u dvostrukoj ekonomskoj krizi, a to su kriza modela i kriza državnih političkih snaga odgovornih za pronalaženje rešenja.

Predsedniku zameraju i to da je loše reagovao na demonstracije u leto 2021, koje su takođe posledica teške ekonomske krize i zbog čega je više od 300.000 Kubanaca samo u prošloj godini napustilo zemlju. Ipak, pohvale predsedniku su što je uspeo da u tranziciji vlasti veći značaj dâ mlađim osobama rođenim posle kubanske revolucije 1959.

Pozitivno u političkoj i diplomatskoj politici Kube je to što je američka ambasada u Havani obnovila u januaru izdavanje viza i druge konzularne usluge posle pauze, od 2017. godine.

Dve zemlje od novembra prošle godine razgovaraju o migracijama, pošto je predsednik Bajden obnovio dijalog prekinut u vreme predsednika Trampa. Istovremeno, američka administracija priprema ukidanje graničnih blokada uvedenih tokom pandemije kovida 19, kada je Kubancima onemogućeno da iz Meksika ulaze u Sjedinjene Države.

Kuba je i dalje čvrsto uz Rusiju u kontekstu ukrajinske krize. Kubanski predsednik Dijaz-Kanel, krajem prošle godine sastao se sa Putinom u Moskvi, kako bi ojačali političke i trgovinske odnose.

Skoro je izvesno da će Kuba morati da održava ravnotežu između kontinuiteta i potrebe nove generacije za promenama.

(Telegraf.rs)