Bivši predsednik SAD Džimi Karter svoje poslednje dane provodi uz porodicu: Prosek je 70 dana, ali se on ne da

Tanjug/AP

Vesti da će bivši predsednik Džimi Karter (98) početi kod kuće da prima hospicijsku negu stigle su krajem februara, a "The Carter Center" je u saopštenju objavio da je Karter "odlučio da svoje preostalo vreme provede kod kuće sa svojom porodicom i da dobije hospicijsku negu umesto dodatne medicinske intervencije", javlja časopis "Pipl".

Sada, više od dva meseca kasnije, stručnjaci pojašnjavaju da provođenje meseci u hospiciju - iako nije uvek slučaj - uopšte nije neuobičajeno.

Preporučujemo

"Pogrešno je shvatanje da je prosečna dužina boravka u hospisu poslednjih nekoliko dana nečijeg života", objašnjava Džonatan Flis, predsednik i izvršni direktor "Empath Health"-a, jedne od najvećih neprofitnih hospicijskih organizacija u zemlji. "Prosečna dužina boravka u hospisu u SAD je u rasponu od 60 do 70 dana."

Flis dodaje da iako mnogi misle o hospisu kao o nezi koja traje 24 sata dnevno, sve zavisi od situacije samog pacijenta.

"Mnoga nega u hospisu nije 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. To je u kući i van nje i rad sa porodicom i negovateljem kako bi mogli da izdržavaju svoju voljenu osobu", kaže on. "Zato ih učimo na mnogo različitih načina da pomognu, bilo da se radi o kupanju ili davanju lekova ili da im bude udobno."

Flis, koji je koautor knjige "Novo zdravstveno doba: Budućnost zdravstvene zaštite u Americi", napominje da je hospis kvalifikovan za nadoknadu troškova "Medicare"-a prema Zakonu o poreskoj pravednosti i fiskalnoj odgovornosti iz 1982. — koji je usvojen u zakon pod samim Karterom.

"Zaista verujem da je bivši predsednik želeo da ovo učini delom američkih razgovora", rekao je Flis.

Kako Flis objašnjava, nega u hospisu nije namenjena samo onima na kraju života, već i članovima njihovih porodica.

"Hospis takođe obezbeđuje negovateljima i porodicama resurse koji su im potrebni", kaže on.

To uključuje vođenje članova porodice kroz proces tuge i žalosti, uključujući period "predviđene tuge", u kojem porodica i pacijent znaju da dolazi smrt.

Nega u hospisu takođe može uključivati stvari kao što su programi za veterane (Karteru, budući da je veteran, verovatno bi bila obezbeđena "ceremonija pričvršćivanja", u kojoj odlikovani vojnik upravlja zastavom sa vojnim počastima).

https://t.co/1auzIG0yqy pic.twitter.com/JJQMWgg8DW— The Carter Center (@CarterCenter) February 18, 2023

Hospis takođe, naravno, pruža punu medicinsku negu, kao i duhovnost. Neki programi čak pokrivaju stvari poput reikija i muzičke terapije.

"Sve vreme čujemo od porodica i pacijenata: 'Voleo bih da nam je neko ranije objasnio razmere i dubinu i širinu onoga što hospis može da donese'".

Flis ukazuje na istraživanje koje potkrepljuje ideju da većina ljudi, kada ih pitaju, kaže da ne žele da umru u staračkom domu ili bolničkom krevetu. Umesto toga, oni žele da budu kod kuće, okruženi porodicom, voljenima i, ako su duhovni, svojim duhovnim savetnicima i vođama.

"Jedna komponenta hospicija je da se agresivna faza lečenja ozbiljne, uznapredovale, terminalne bolesti povuče i ona prelazi u pomoćnu negu", kaže on.

"Niko zaista ne zna raspored smrti i dok još možemo da lečimo simptome, mi smo specijalizovani za uklanjanje patnje - fizičkih danaka patnje i anksioznosti i nesanice, kao i emocionalne i duhovne strane", zaključio je Flis.

Džimi Karter je njstariji živi predsednik SAD u istoriji. Preživeo je metastatski rak mozga se sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući i operaciju mozga nakon pada 2019. godine.

(Telegraf.rs)