Nemački predsednik zatražio od Poljaka oproštaj za zločine u Varšavskom getu

Predsednici Udruženja preživelih Holokausta i njihovi potomci obeležili su danas 80. godišnjicu ustanka u Varšavskom getu, kada je stotine varšavskih Jevreja podiglo ustanak protiv vojske nacističke Nemačke 1943.

Frank-Valter Štajnmajer, prvi nemački predsednik koji je govorio na ovim komemoracijama, pridružio se šefovima poljskih i izraelskih država na obeležavanju 80 godina od ustanka osuđenih jevrejskih pobunjenika protiv nacističkih nemačkih okupatora.

Preporučujemo

Nemački predsednik zatražio je oproštaj za zločine svoje nacije u Drugom svetskom ratu.

„Danas stojim pred vama i molim vas za oproštaj za zločine koje su Nemci počinili ovde“, rekao je Štajnmajer, govoreći na godišnjoj ceremoniji održanoj u bivšoj jevrejskoj četvrti Varšave.

''Vi u Poljskoj, vi u Izraelu, znate iz svoje istorije da se sloboda i nezavisnost moraju izboriti i odbraniti. Znate koliko je važno da se demokratija brani'', rekao je Štajnmajer na ceremoniji obeležavanja godišnjice, na kojoj se obratio zajedno sa predsednicima Izraela Isakom Hercogom i Poljske, prenosi AP.

Agencija navodi da više nema preživelih boraca, kao i da je poslednji preživeli borac, Marek Edelman, preminuo 2009, i da je do smrti živeo u Poljskoj i radio na održanju sećanja na ustanak, dok je borac koji je krijumčario ljude iz geta kroz kanalizacione tunele, umro u Izraelu 2018, gde se nakon rata nastanio.

Jevrejski pokret otpora u varšavskom getu porastao je nakon što je 265.000 muškaraca, žena i dece pohapšeno u leto 1942. i ubijeno u logoru smrti Treblinka.

Ustanak je počeo kada su nacisti ušli u geto 19. aprila 1943. godine, uoči praznika Pashe, kako bi ga tri dana kasnije zapalili, ali su jevrejski borci i pored toga nastavili sa borbama skoro mesec dana pre nego što su brutalno poraženi.

Tokom rata ubijeno je oko šest miliona poljskih državljana, od kojih oko tri miliona Jevreja, a ostali uglavnom hrišćani Poljaci, podseća agencija.

(Telegraf.rs)