Svetski lideri staju u red za susret sa Si Đinpingom: Treba li Amerika da se zabrine?

Kineski predsednik Si Đinping je imao napornih nekoliko nedelja.

Od kraja prošlog meseca, kineski lider je ugostio šefove država i vlada iz Španije, Singapura, Malezije, Francuske i Evropske Unije - neobičan tempo diplomatske aktivnosti koji dolazi dok zemlje gledaju na Peking dok se globalna ekonomija raspršuje nakon pandemije i rata u Ukrajini.

Preporučujemo

U petak je ta lista porasla i uključila brazilskog predsednika Luisa Injasia Lulu da Silvu, za kojeg se očekuje da potpiše niz bilateralnih sporazuma sa Sijem. On je, kao i nekoliko lidera pre njega, došao sa nadom da će se postići napredak kao okončavanju ruskog rata u Ukrajini, piše CNN.

Ali za Sija, ova rotirajuća vrata gostujućih lidera - koji putuju čak i kada je Kina odbila da osudi rusku invaziju - takođe su prilika da potvrdi svoju viziju globalnog poretka koji nije diktiran američkim pravilima - i da se suprotstavi uočenim pretnjama.

To je sada posebno hitno za kineskog lidera, kažu posmatrači.

Tri godine smanjene diplomatije zbog kineske stroge kontrole kovida-19, zajedno sa ekonomskim izazovima, ukorenjenom konkurencijom sa Sjedinjenim Državama i rastućom zabrinutošću Evrope u vezi sa spoljnom politikom Pekinga, ostavile su Sija pod pritiskom da deluje.

"Kineski lideri veruju da je sada vreme da Kina napravi svoje strateške planove", rekao je Li Mingđang, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Singapurskom tehnološkom univerzitetu Nanjang.

"Potencijalno dobar ishod je slabljenje američkih saveza... pa zato vidimo prilično snažne napore Pekinga da pokuša da stabilizuje i unapredi odnose sa evropskim zemljama, kao i da pokuša da unapredi i ojača saradnju sa ekonomijama u usponu", rekao je on.

Dok se svetski lideri vraćaju u Peking uprkos međunarodnoj zabrinutosti zbog rastućih odnosa Kine i Rusije i zastrašivanja Tajvana od strane Pekinga, Si je iskoristio priliku da u svoje razgovore unese prikrivene kritike na račun SAD i ključne reči koje signaliziraju Sijev sopstveni stav o tome kako da preoblikuje globalnu moć.

U razgovoru sa Singapurcem Lijem Sjenlungom krajem prošlog meseca, Si je naglasio da bi azijske zemlje zajedno trebalo da se "čvrsto suprotstave maltretiranju, razdvajanju ili prekidanju industrijskih i lanaca snabdevanja", dok je pozvao malezijskog premijera Anvara Ibrahima da se "odlučno odupre hladnoratovskom mentalitetu i blokovskoj konfrontaciji".

Španskog premijera Pedra Sančeza je istog dana upozorio da "zdrav razvoj odnosa Kine i EU zahteva da EU podržava stratešku nezavisnost", prema čitanjima kineske strane.

Peking je sa nelagodom posmatrao kako rat u Ukrajini približava SAD i njihove evropske saveznike. Analitičari kažu da je ključno poigravanje ekonomskog partnerstva i iskorišćavanje razlika između zemalja sa dve strane Atlantika.

Kada je francuski predsednik Emanuel Makron stigao u Peking prošle nedelje, Si je napravio poređenja između Kine i Francuske: obe "glavne zemlje sa tradicijom nezavisnosti", rekao je Si, i "čvrsto se zalažu za multipolarni svet" - ili svet bez dominantne supersile.

Posle jednog dana sastanaka u Pekingu, Si se sastao sa Makronom u južnom komercijalnom centru Guangdžoua kako bi nastavio "neformalan" razgovor - pijuckajući čaj i slušajući melodije tradicionalne kineske muzike pre državne večere.

Makron, koji se dugo zalagao za to da Evropa razvije nezavisnu geopolitičku politiku i odbrambene sposobnosti koje se ne moraju oslanjati na Vašington, izgledao je prijemčiv.

On je objavio zajedničku izjavu od 51 tačke sa Kinom u kojoj je izneo saradnju u oblastima od nuklearne energije do bezbednosti hrane i rekao novinarima koji putuju sa njim da, kada je u pitanju rivalstvo između SAD i Kine, Evropa ne sme da bude "uhvaćena krizama koje nisu naše, što je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju", navodi se u intervjuu Politico.

Makronovi komentari izazvali su reakcije u Evropi i SAD, ali analitičari kažu da su verovatno bili viđeni kao trijumf u Pekingu.

"Sve što može da oslabi SAD, podeli Zapad i približi zemlje Kini je dobro za Sija", rekao je Žan-Pjer Kabestan, profesor političkih nauka na baptističkom univerzitetu u Hong Kongu.

"Stoga, Makronovo putovanje u Pekingu se vidi kao velika pobeda", rekao je on.

Si se možda priprema za još jednu potencijalnu diplomatsku pobedu kada se u petak sastane sa Lulom.

Levičarski brazilski lider, koji je započeo procvat trgovinskih veza Kine i Brazila tokom svog prvog boravka na vlasti pre oko dve decenije, putuje sa delegacijom poslovnih lidera, guvernera država, kongresmena i ministara, i očekuje se da će zatvoriti niz bilateralnih poslova od poljoprivrede i stočarstva do tehnologije.

Lulin povratak na vlast već pomera dinamiku kinesko-brazilskih odnosa, koji su bili napeti trenuci pod bivšim liderom Žairom Bolsonarom, koji je prihvatio antikinesku retoriku.

U međuvremenu, Lulina očekivana topla dobrodošlica u Pekingu "podiže poređenje sa njegovom frustrirajućom posetom Vašingtonu koja je trajala manje od 24 sata", rekla je Luiza Duarte, naučni saradnik Centra za latinoameričke studije američkog univerziteta u Vašingtonu, misleći na posetu brazilskog lidera Beloj kući 10. februara.

Foto: Tanjug/AP

Sastanak se u to vreme smatrao ključnim kontaktom od novog predsednika Lule do SAD.

Nad diplomatijom u Pekingu nadvija se ruski napad na Ukrajinu.

Neki lideri - poput Makrona - posmatraju Sija, bliskog prijatelja i diplomatskog partnera ruskog predsednika Vladimira Putina, kao potencijalnog saveznika koji bi mogao da pomogne da se Putin pogura ka miru.

Ali njihov odnos je takođe izazvao zabrinutost, a američki zvaničnici su ranije ove godine upozorili da Kina razmatra pružanje smrtonosne pomoći Kremlju - tvrdnju koju je Peking demantovao.

Dok su se Francuska i Kina na svom sastanku složile oko nekoliko tačaka u vezi sa ratom - uključujući protivljenje napadima na nuklearne elektrane i zaštitu žena i dece - Makron nije na kraju naterao Sija da se na papiru obaveže na bilo koju poziciju koju Kina već nije javno rekla.

Brazil je, uoči Lulinog putovanja, ponudio drugi pogled: stvaranje – kako je to rekao ministar spoljnih poslova zemlje – "grupe zemalja posrednika" uključujući Kinu.

Foto: Tanjug/AP

Ali kako Peking vodi ove inicijative, kažu posmatrači, svodi se na krajnju liniju koja je integralno povezana sa Sijevim globalnim ambicijama i pogledom na svet.

"Kini će biti teško da pozitivno odgovori na neke od zahteva koje su uputili Amerikanci ili Evropljani, jer bi to dovelo do rizika da Ruse uznemiri", rekao je Li u Singapuru.

"Rusija je jedina velika sila koja deli mnogo (kineskih) stavova o tome kako treba da izgledaju svet i globalni sistem i kako treba da se rešavaju različita politička pitanja. Rusija je nezamenljiva za Kinu", rekao je on.

Ta tačka je istaknuta u drugom trenutku na Sijevom nedavnom diplomatskom planu: njegovom putovanju u Moskvu u martu u državnu posetu - prvu otkako je istog meseca stupio u treći predsednički mandat.

I dok na kinesku diplomatiju - i sporazume - u protekloj nedelji možda nije u velikoj meri uticala optika tog odnosa, analitičari kažu da će način na koji Peking rešava sukob nastaviti da utiče na poglede na Kinu na globalnom nivou.

"Na kraju, test će se svesti na to da li je Si zaista u stanju da izvrši bilo kakav stvarni uticaj na Putina, posebno u smislu prekida rata", rekao je Čong Ja Ian, vanredni profesor na nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

(Telegraf.rs)