Američki izbori se bliže, svi se pitaju šta će biti sa Trampom: Može li da pobedi ako bude u zatvoru?

Nakon što je sud u Njujorku podigao optužnicu protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, mnogi su se zapitali da li će moći da se kandiduje na predstojećim izborima 2024. godine.

U američkom zakonu ne postoje smetnje kojima se zabranjuje da osoba protiv koje je podignuta optužnica ili je već u zatvoru, ne može da se kandiduje na predsedničkim izborima. Ukoliko Tramp završi iza rešetaka u vreme izborne trke, vodiće kampanju slično kao socijalista Judžin V. Debs koji se kadnidovao 1920. godine. On je tada dobio više od milion glasova, tačnije oko tri procenata izašlih birača.

Preporučujemo

To mu naravno nije bilo dovoljno da pobedi i postane prvi čovek SAD, međutim, s obzirom na to da su se njegove šanse za kandidaturu povećale, ne možemo a da se ne zapitamo šta bi se dogodilo kada bi on dok je u zatvoru pobedio na izborima?

Trampu se sudi u Njujorku zbog optužbi da je preko posrednika davao novac zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels da ne izlazi u javnost pred izbore 2016. godine i govori o njihovom navodnom odnosu. Stručnjaci tvrde da čak i da Tramp bude osuđen, male su šanse da će otići u zatvor jer sud retko dodeljuje takve kazne zbog prevara takvog tipa.

Međutim, tri druge optužbe koje su protiv Trampa vode u Džordžiji i Vašingtonu mogle bi da ga na neko vreme pošalju iza rešetaka.

Ukoliko bi Tramp iza rešetaka pobedio na izborima, ta situacija bi otvorila veliku "Pandorinu kutiju" u američkom pravosuđu. Sa ove tačke gledišta, obaveze i dužnosti koje bi Tramp imao prema državi kao predsednik, prelaze njegovu kaznu. Verovatno bi bio pušten iz zatvora tokom trajanja mandata.

"Takva situacija je velika nepoznanica za nas. Mislim da u ovom trenutku nemamo odgovor na to pitanje", rekao je profesor prava Judžin Maco, piše Politico.

Sličnosti između Debsa i Trampa

Za razliku od Trampa, Judžin Debs je zbog svojih antiratnih stavova završio iza rešetaka i kog mnogi levičari i danas vide kao heroja. Međutim, iako deluju kao dve potpune krajnosti ova dva političara imaju mnogo toga zajedničkog.

Baš kao što Tramp optužbe sa kojima se suočava prikazuje kao politički progon, Debs i njegovi saveznici pokušali su da iskoriste njegove pravne nevolje kao okidač koji bi pokrenuo njegovu predsedničku kandidaturu.

"Oni su u suštini iskoristili njegov boravak u zatvoru da kažu da je žrtva Crvenog straha i na to su gledali kao na neku vrstu značke časti. Širom države organizovani su protesti zbog njegovog hapšenja" rekao je politikolog Peter Drier.

Neki od viralnih mimova koji kruže društvenim mrežama, podsećaju na značke koje su tokom Debsove kampanje kružile među njegovim pristalicama. Na bedževima se nalazila njegova fotografija iz zatvora na kojoj je pisalo: "Za predsednika: osuđenik br. 9653".

Tramp, koji je jednom rekao da može da puca u nekoga na Petoj aveniji i da ne izgubi nijedan glas, već pokušava da ubedi svoje pristalice da su oni ti koji su napadnuti.

"U stvarnosti, oni ne gone mene, već tebe. I slučajno sam ja osoba koja stoji na putu", rekao je on na nedavnom skupu u Teksasu.

Debs je takođe tvrdio da je pao zato što je njegov politički pokret pretio aktuelnim političkim elitama.

"To je zanimljiva paralela. Debsa su njegove pristalice videle kao mučenika, a Socijalistička partija nije verovala mejnstrim medijima te 1920. godine" tvrdi profesor istorije prava Dejvid Steban.

Ne postoje ustavne prepreke za kandidaturu

Debsov slučaj pokrenuo je tada pitanje koje mnogi i sada postavljaju- da li osoba može da se kandiduje za predsednika ili da bude izabrana nakon što je osuđena za neki zločin ili čak dok se nalazi u zatvoru? Čini se da je odgovor, tada, a i sada pozitivan.

"Ne postoji ništa što sprečava Trampa da se kandiduje. Čak ni ukoliko bude osuđen za savezni zločin, čak i da je mentalno lud. Vrhovni sud je više puta istakao da su ono što piše u Ustavu jedini uslovi koji su vam potrebni da biste se kandidovali za saveznu funkciju", rekao je Meco.

Ti uslovi su minimalni - osoba mora da ima najmanje 35 godina, mora da bude rođeni državljanin i mora da živi u SAD najmanje 14 godina.

Vrhovni sud nikada nije direktno razmatrao te zahteve, rekao je Mazo, ali u slučaju iz 1995. godine, sudije su odbile pokušaj Arkanzasa da nametne ograničenja mandata svojim američkim senatorima i članovima Predstavničkog doma. Čini se da se ta logika proteže na svaki pokušaj države da proglasi predsedničkog kandidata nepodobnim iz nekog od razloga koji nisu navedeni u Ustavu.

Savezne države su slobodne da zabrane prestupnicima da se kandiduju za lonalne funkcije, ali da je na nivou cele države situacija potpuno drugačija.

Još komplikovanije pitanje je šta bi se desilo kada bi osoba u zatvoru zaista dobila predsedničku funkciju. Da li bi novi predsednik morao da vlada iz zatvorske ćelije?

Verovatno ne. Mnogi pravni stručnjaci tvrde da bi kazna državnog suda morala da bude odložena. Da li bi kazna za savezni zločin takođe morala da bude odložena, manje je jasno. S obzirom na to da predsednik ima pravo pomilovanja, da li bi on mogao sebe da oslobodi optužbi?

Ovlašćenje za pomilovanje pokriva savezne zločine, ali ne i za savezne zločine poput optužbi za koje je Tramp optužen ove nedelje.

Profesor Steban tvrdi da Tramp sada ima dodatnu motivaciju da pobedi na izborima i izbegne optužbe koje tužioci na saveznom nivou mogu da razmatraju protoiv njega.

"Ako bi Tramp pokušao to da uradi, to bi verovatno stvorilo neku vrstu ustavne krize", smatra profesor.

(Telegraf.rs)