Evropski lideri se utrkuju ko će pre u posetu Pekingu, Si mudro ćuti: Može li Kina da zaustavi rat u Ukrajini?

Podsticanje Kine da odigra pozitivnu ulogu u nastojanju da se zaustavi rat u Ukrajini i spreči kinesko svrstavanje na stranu Moskve protiv zapadnog tabora, dva su glavna cilja posete francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Kini.

Zapadne zemlje računaju na Makronovu posetu Kini, budući da je francuski predsednik u stanju da se upusti u dugu i duboku diskusiju sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o pitanju koje muči Zapad, a to je ukrajinski rat.

Preporučujemo

Kako bi ojačala francusku poziciju, Evropska unija je odlučila da pošalje u posetu i predsednicu Evropske komisije, kao znak da francuski predsednik nosi poruku koju šalje cela Evropa, a možda čak i poruke iz Vašingtona, koji je, kako navodi američki list Politico, podržao ovu posetu.

Makronova trodnevna poseta otvoriće vrata za druge posete evropskih lidera, budući da bi italijanska premijerka Đorđa Meloni i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj trebalo da otputuju u Peking sredinom aprila.

Ovde se nameću brojna pitanja o tajni ovakvog evropskog hrljenja prema Kini u ovom trenutku, kao i kakve karte Evropa drži u svojim rukama kako bi nagovorila Peking da izvrši pritisak na Rusiju i zaustavi rat.

Međutim, kineski lider Si Đinping nije pokazao nikakav znak promene stava prema ratu u Ukrajini nakon jučerašnjih razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom, smatraju stručnjaci.

Drugog dana Makronove državne posete Kini, Si je zauzeo svoj poznati stav prema ruskoj invaziji, rekavši da "sve strane" imaju "razumne bezbednosne brige" i nije dao nikakav nagoveštaj da će iskoristiti svoj uticaj da pomogne u okončanju sukoba.

"Kina je spremna da zajedno sa Francuskom apeluje na međunarodnu zajednicu da ostane racionalna i smirena", najdalje je dokle je kineski lider otišao tokom konferencije za novinare u Velikoj dvorani naroda u Pekingu.

Ekonomija na prvom mestu

Podaci Eurostata, pokazuju da je Peking postao najveći izvoznik robe u EU u 2022. godini, dok više od 20 odsto uvoza u Evropi dolazi iz Kine. S druge strane, ova azijska država je treći po veličini kupac evropske robe, a devet odsto izvoza iz zemalja EU ide u Kinu.

Trgovinski odnosi su se pretvorili u jaku kartu koju Si čvrsto drži u svojim rukama, posebno poslednjih godina. Obim trgovinske razmene između Pekinga i Evropske unije iznosi 856 milijardi dolara, od čega 626 milijardi čini evropski uvoz iz Kine, a 230 milijardi dolara kineski uvoz iz Evrope.

Holandija je najveći uvoznik iz Kine u Evropskoj uniji, dok je Nemačka najveći izvoznik robe u Peking.

Na globalnom nivou, Kina je najveći svetski izvoznik s više od 2844 milijarde dolara, što čini polovinu svetskog izvoza robe, a ujedno je i drugi najveći svetski uvoznik iza SAD. Vrednost kineskog uvoza iznosi 2273 milijarde dolara godišnje.

Ove brojke sigurno su bile na umu Makronu kada se sreo sa svojim kineskim kolegom. Kao što je Evropi potreban Peking, tako bi i Kina trebalo da razmisliti o tome da ne izgubi svog najvećeg klijenta u trgovanju.

"Minirana pozicija"

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu jugoistočne Norveške, USN, smatra da je kineski stav o odnosu prema Rusiji i Zapadu po pitanju rata u Ukrajini "komplikovan i složen", dodajući da Kina pokušava da zauzme poziciju koja će joj omogućiti da celom ovom pitanju pristupa kao globalna sila.

U razgovoru za Al-Jazeeru, norveški profesor je naglasio da Kina do sada nije podržala Rusiju u njenom ratu s Ukrajinom, ali s druge strane podržava Moskvu u njenom sukobu s NATO-om jer to vidi kao borbu za uticaj sa Zapadom.

"Nije jasno kakvu ulogu Kina trenutno može da igra, pogotovo jer Evropljani za sada ne žele da guraju Rusiju u pregovore, ali žele da je gurnu u poraz i dovedu do povlačenja iz Ukrajine", rekla je ona.

Norveški profesor je skrenuo pažnju na ekonomsku snagu Kine, istovremeno upozoravajući da evropska ekonomija prolazi kroz duboku krizu zbog politike distanciranja od ruskih izvora energije.

"Imamo SAD koje vrše pritisak na Evropljane da smanje svoju zavisnost o kineskom tržištu. Ali ako se to dogodi, to će dovesti do uništenja evropske ekonomije", kazao je on.

Što se tiče njegovih očekivanja o tačkama o kojima će francuski predsednik razgovarati sa svojim kineskim kolegom, profesor smatra da je "Evropljanima Kina potrebna kako bi igrala posredničku ulogu u ukrajinskom ratu, posebno nakon uspeha koji je Peking ostvario u posredovanju između Saudijske Arabije i Irana".

Međutim, ističe da postoje oprečna mišljenja između Evropljana i Kineza, jer Evropljani žele da Kina uveri Rusiju da se preda, dok Peking ne želi da Rusiju poraze zemlje koje su članice NATO-a.

Peking i Vašington

Kris Dojle britanski stručnjak za međunarodne odnose, očekuje da će put uveravanja Pekinga da izvrši pritisak na Rusiju da pregovara o okončanju rata u Ukrajini biti dug, pogotovo ako se uzme u obzir da obe strane trenutno ne žele da zaustave rat i da žele da poraze ovu drugu.

On je naglasio za Al Jazeeru da postoje samo dve strane sposobne da zaustave rat, a to su Kina i SAD, međutim svaka strana ima svoje računice. Amerika ne želi da Rusija izađe kao pobednik iz rata, kao što Kina ne želi da Rusija iz ovog rata izađe poražena. Zbog toga će Peking i Vašington morati da se nađu na sredini puta.

Smatra da je uloga Evropljana upravo u tome da uveri Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da pregovara i spreči Peking da stane na stranu Moskve, kao i da prenesu uverljive poruke od Amerikanaca.

Karta koju imaju Evropljani da uvere Kinu i dalje ostaje ekonomska, jer ako Kina gleda na Rusiju kao na saveznika, ona zna da taj saveznik postepeno gubi snagu i slabi u odnosu na važnog ekonomskog saveznika, a to je Evropska unija. Peking će zbog toga morati da balansira između svojih strateških i vitalnih interesa kako bi zauzeo stav koji nije potpuno neprijateljski prema Zapadu u pogledu ukrajinskog rata.

(Telegraf.rs)