Zatvorske kazne, prognanstvo i brutalno ubistvo: Kako se Putin godinama obračunava sa političkim protivnicima

Ruski predsednik Vladimir Putin već godinama suvereno vlada zemljom. Veliki broj opozicionih lidera, koji su se u nekon trenutku pobunili protiv njega primorani su da odu iz zemlje, pritvoreni su ili više nisu živi.

Od februara prošle godine, kada je počeo rat u Ukrajini, opozicija u Rusiji kao da i ne postoji. Tokom svog prvog predsedničkog mandata, Putin je sa sobom doveo moćne ruske oligarhe, izuzetno bogate ljude koji imaju političke ambicije.

Preporučujemo

Mihail Hodorkovski, nekadašnji prvi čovek naftnog giganrta "Jukos", uništen je 2003. godine. On je osuđen na deset godina zatvora zbog utaje poreza i krađe, nakon što se saznalo da je navodno finansirao opozicione partije. Kada je izašao na slobodu, napustio je Rusiju.

Sličnu sudbinu doživeo je i Boris Bezerovski, jedan od oligarha koji je čak i pomogao da Putin dođe na vlast. On se kasnije posvađao sa ruskim predsednikom, a preminuo je u egzilu u Velikoj Britaniji 2013. godine. Navodno je izvršio samoubistvo.

 Aleksej Navaljni

Ubedljivo najistaknutiji opozicioni lider u Rusiji je Aleksej Navaljni. On se trenutno nalazi u zatvoru iz kog nastavlja da redovno kritikuje Putina i njegove saradnike. On je u avgustu 2020. godine otrovan novičokom, vojnim nervnim agensom dok je bio u Sibiru. Navaljni je umalo umro , ali je uspeo da se spase jer je na vreme prebačen u Nemačku na lečenje.

Njegov povratak u Rusiju u januaru 2021. godine na kratko je podstakao demonstrante, ali je ubrzo uhapšen zbog prevare i nepoštovanja suda u Rusiji. Sada u zatvoru služi devetogodišnju kaznu.

Foto: Tanjug/AP

Tokom druge decenije 21. veka Navaljni je bio uključen u masovne antivladine skupove. Takođe je osnovao i Fondaciju za borbu protiv korupcije. Ruski sud je 2021. godine ovu fondaciju proglasio ekstremističkom, dok je Navaljni više puta negirao optužbe da je njegova organizacija korumpirana i politički motivisana.

Mnogo njegovi saradnici bili su pod prismotrom bezbednosnih službi,a  neki od njih uspeli su da pobegnu u inostranstvo. Jedan od njih je i Aleksejeva desna ruka Leonid Volkov, koji je napustio Rusiju 2019. godine kada je protiv njega pokrenut postupak zbog navodnog pranja novca.

Opozicija ratu

Još jedan od istaknutijih Putinovih kritičara koji se nalazi iza rešetaka je i Ilja Jašin, koji je oštro kritikovao rat u Ukrajini. U uživo prenosu na svom Jutjub kanalu u aprilu prošle godine je pozvao da se pokrene istraga o navodnim ratnim zločinima koje su u Ukrajini počinile ruske snage, dok je Putina nazvao "najgorim koljačem u ovom ratu".

Zbog tog snimka osuđen je na osam i po godina zatvora zbog diskreditovanja ruske vojske. Ovaj zakon Rusija je usvojila prošle godine, nedugo nakon što je počeo rat u Ukrajini.

Jašin se u politiku uključio 2000. godine kada je imao samo 17. godina, u vreme kada je Putin došao na vlast.

Foto: Tanjug/AP

Ilja je 2017. godine nakon dugogodišnjeg političkog aktivizma izabran za predsednika Krasnoselskog okruga u Moskvi, gde je nastavio da iznosi negativne komentare na račun Putinove politike.

Novinar i aktivista Vladimir Kara-Murza dva puta je bio žrtva trovanja. Jednom je zbog toga 2015. godine bio u komi. U aprilu prošle godine uhapšen je nakon što je kritikovao rat u Ukrajini koji vodi Rusija. Optužen je za diskreditovanje ruske vojske, veleizdaju i stvaranje "nepoželjne organizacije", a ukoliko bude osuđen čeka ga i do 25 godina zatvora.

On je autor brojnih članaka u kojima se otvoreno kritikuje Rusija, a 2011. godien je predvodio opoziciju u naporima da Zapad Rusiji uvede sankcije zbog kršenja ljudskih prava.

Jedan od najzaslužnijih za uvođenje tih sankcija Rusiji je uzbunjivač i advokat Sergej Magnitski, koji je 2009. godine umro u ruskom zatvoru.

Borba za demokratiju

Kara-Murza je bio zamenik predsednika "Otvorene Rusije", vodeće prodemokratske grupe koju je osnovao odbegli bivši oligarh Mihail Hodorkovski. On je označen kao "persona non grata" u Rusiji i konačno zatvoren 2021. Šef Otvorene Rusije, Andrej Pivovarov, služi četvorogodišnju zatvorsku kaznu zbog "stvaranja ove ogranizacije".

Kara-Murza se možda suočava sa dugom zatvorskom kaznom, ali je barem živ, za razliku od njegovog bliskog prijatelja i ključnog ruskog opozicionog lidera Borisa Njemcova.

Pre Putinove vladavine, Njemcov je bio guverner oblasti Nižnji Novgorod, ministar energetike, a potom i zamenik premijera, a takođe je biran i za poslanika u ruskom parlamentu. Tada je postao sve glasniji u svom protivljenju Kremlju, objavio je niz izveštaja koji kritikuju Vladimira Putina, a vodio je i  brojne proteste protiv njega.

Dana 27. februara 2015. godine Njemcov je upucan četiri puta dok je prelazio most ispred Kremlja, nekoliko sati nakon što je apelovao na podršku protestima protiv aneksije Krima 2014. godine.

Za ubistvo Njemcova osuđeno je pet muškaraca čečenskog porekla, ali još uvek nije jasno ko je i zašto naručio njegovo ubistvo. Sedam godina nakon njegove smrti, istraga je otkrila dokaze da je Njemcova u mesecima koji su prethodili ubistvu širom Rusije pratio vladin agent povezan sa "tajnim odredom za egzekucije.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, nezavisni mediji u Rusiji su naišli na nova ograničenja ili pretnje. Novinski kanal TV Rain morao je da se preseli u inostranstvo, pridruživši se portalu Meduza koji je tada već napustio Rusiju. "Novaja gazeta" ostala je u Moskvi, ali su prestali da izdaju novine. Drugi mediji, poput radio stanice "Echo of Moscow", vlasti su zatvorile.

Veliki broj analitičara je otišlo u egzil, poput novinara Aleksandra Nevzorova, koji je u Rusiji predstavljen kao strani agent i koji je osuđen na osam godina zatvora u odsustvu zbog širenja "lažnih vesti protiv ruske vojske".

(Telegraf.rs)