Istekao rok sveštenicima da napuste Kijevsko-pečersku lavru: Oni i dalje u manastiru?

U sredu je istekao rok koje su ukrajinske vlasti dale sveštenicima Ukrajinske pravoslavne crkve da napuste Kijevsko-pečersku lavru, ali oni to, navodno, još nisu uradili.

"Bogosluženje u Kijevsko-pečerskoj lavri odvija se kao i obično, hram je pun naroda, kapije su otvorene za prolaz hodočasnika i automobila", saopštilo je informativno-obrazovno odeljenje kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC).

Preporučujemo

Na društvenim mrežama kruži i snimak i fotografije koji su navodno nastali tokom jutrošnje molitve, ali za sada nije moguće potvrditi njihovu autentičnost.

Članovi komisije nacionalnog kompleksa navodno su došli u Kijevsko-pečersku lavru, ali ih vernici nisu pustili u zgrade, preneo je ukrajinski medij Strana.ua.

"Vernici UPC blokiraju njihov rad. Opkolili su članove komisije i ne puštaju ih u zgrade koje žele da provere", piše list.

Policija još uvek nije intervenisala.

Inače i juče su brojni vernici UPC došli na jutarnju molitvu u Kijevsko-pečersku lavru.

Podsetimo, Nacionalni istorijski spomenik „Kijevsko-pečerska lavra“ naložio je monasima kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve da napuste manastir do 29. marta. Kako je saopšteno, od ovog datuma prestaje da važi ugovor o zakupu zaključen 2013. godine, pa monasi moraju da napuste sve prostorije koje su im predate.

Sreda je, dakle, bio krajnji rok za približno hiljade sveštenika UPC-a, koje Ukrajina optužuje da su i dalje lojalni Moskvi, odnosno da su ruski petokolonaši. Policija je pregledala vozila koja su odlazila kako bi se uverila da nijedno nije natovareno nekom od 800 ikona, krstova i drugih neprocenjivih artefakata koji se nalaze unutar verskog kompleksa.

Kijevsko-pečerska lavra osnovana je 1051. i najstarije je pravoslavno svetište Istočnih Slovena, a smeštena je na dva šumovita brda u Kijevu koja gledaju na obale reke Dnjepar. U svetištu se nalaze i pećinski manastiri osnovani 1015. godine, zbog čega je "pečerska", što znači "pećina", a "lavra" označava visokopozicionirane pravoslavne manastire, stoga Kijev-pečerskaja lavra znači "Kijevski pećinski manastir".

Premda je u maju 2022. Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije proglasila "potpunu autonomiju i nezavisnost" od Ruske pravoslavne crkve, obrazloživši da se ne slaže sa stajalištem moskovskog patrijarha Kirila o sukobu, UPC se i dalje u Ukrajini smatra ruskom agenturom, a ovih dana gubi najveće svetište pravoslavnog Istoka.

Zato moraju da napuste lavru, ali još uvek nije poznato hoće li se to dogoditi milom ili silom.

Iz UPC-a su danima tvrdili da neće otići, ali mitropolit Pavao je tokom crkvene službe u sredu, na kojoj se okupilo nekoliko stotina vernika, rekao da će za 24 sata početi proces "prenosa" lavre na državu Ukrajinu, prenosi Jutarnji.

Nije pomogao ni apel Volodimiru Zelenskom u kojem je naglašeno kako su "profesori i studenti duhovnog sveučilišta UPC-a više puta darovali krv za ranjene branioce Ukrajine. A vredi napomenuti da mnogi profesori i studenti imaju rodbinu i voljene koji u prvim redovima štite Ukrajinu".

Proterivanja iz Lavre tehnički dolaze u sklopu raskida deset godina starog ugovora o besplatnom korišćenju verskih objekata i druge imovine u državnom vlasništvu koji je UPC potpisao 2013, a vlasti tvrde da su otkrile i niz kršenja odredbi. U stvarnosti, stvar je izrazito politička jer u Ukrajini smatraju da su brojni sveštenici Ukrajinske pravoslavne crkve sarađivali s ruskim osvajačima.

Prošle godine je Služba sigurnosti Ukrajine (SBU) sprovela desetine pretresa u raznim zgradama UPC-a, uključujući Kijevsko-pečersku lavru, i zatim otvorila 52 krivična predmeta protiv 55 sveštenika UPC-a, uključujući 14 episkopa. Samo u ovoj godini SBU je sproveo gotovo 60 krivičnih postupaka protiv navodnih proruskih sveštenika, više od 350 crkvenih zgrada i 850 osoba podvrgnuto je dubinskoj inspekciji, a sudovi su izrekli sedam osuđujućih presuda.

Zahtev da se njima dodeli Kijevsko-pečerska lavra u utorak je podneo Sinod Pravoslavne crkve Ukrajine na čelu s mitropolitom Epifanijem Dumenkom.

(Telegraf.rs)