Silovanje zatvorenica, prinudni abortus i izgladnjivanje: Ovako izgleda život u severnokorejskim zatvorima

Vansudska pogubljenja, silovanja, prisilni abortusi, mučenje i izgladnjivanje deo su svakodnevice u zatvorima širom Severne Koreje.

Bivši zatvorenici tvrde da su ovo samo neke stvari sa kojima su se oni susretali tokom boravka u ovim kaznenim ustanovama. Njihova svedočenja deo su izveštaja koje je ove nedelje objavila Organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Izveštaj se sastoji od nekoliko stotina intervjua sa preživelima, sa osobama koje su radile kao čuvari u zatvorima, satelitskih snimaka i digitalih modela ovih zatvora kako bi dobili što realniju sliku ovih mesta.

"Ako ga uporedimo sa Sovjetskim Gulagom, kazneni sistem Severne Koreje nema za cilj rehabilitaciju zatvorenika u bezbednim i humanim uslovima. Cilj je izolacija osoba iz društva čije je ponašanje u suprotnosti sa podržavanjem autoriteta vrhovnog vođe Kim Džong Una", navodi se u izveštaju.

U izveštaju se poziva na krivično gonjenje svih koji su radom u ovim ustanovama prekršili osnovna ljudska prava.

Neki od zatvorenika završili su u ovim mestima jer su pokušali da pobegnu iz zemlje, nekoliko žena je bilo primorano da abortira u sedmom ili osmom mesecu trudnoće, bilo je i onih koji su živeli na samo 80 grama kukuruza dnevno, a neki su zato uzimali i jeli stočnu hranu kako ne bi umrli od gladi.

Zbog samonametnute izolacije Severne Koreje koja je postala još stroža kada je zbog pandemije korona virusa država potpuno zatvorila granice.

"Nisam se osećao kao ljudsko biće"

Istražitelji organizacije za ljudska prava "Korea Future" i UN tvrde da su mnogi zatvorenici tokom boravka u zatvorima postali dehumanizovani, kao i da su zbog čestog zlostavljanja počeli da veruju da oni to i zaslužuju.

Jedna bivša zatvorenica, koja je u severnokorejskom kazamatu provela više od godinu dana tokom 2015. i 2016. godine, navodno je tu završila jer se vlastima požalila na svoju stambenu situaciju. Ona kaže da se tokom boravka na tom užasnom mestu osećala kao životinja.

"Kada gajimo zečeve držimo ih u ograđenom kavezu, ali im dajemo hranu. U zatvoru kao da smo mi bili ti zečevi, davali su nam hranu kroz rešetke", priča ona ali je zbog bezbednosti porodice koja još živi u Severnoj Koreji želela da ostane anonimna.

Priseća se da je ćelija u kojoj je boravila bila veličine dva kvadrata.

"Spavali smo na zemlji u položaju cik-cak. Nečija stopala su ovek dodirivala moja ramena. U ćeliji nismo mogli da se krećemo, sedeli smo sa rukama na bokovima. Sve vreme smo morali da gledamo u pod. Retko smo pričali, jedino što se čulo je zvuk ljudi kako dišu", rekla je ona.

Kaže da je od hrane dobijala samo kukuruz sa pirinčem i mekinjama, koji se čepšće koristi za prehranu stoke.

"To što doibijemo nikada nije bilo dovoljno. Kada završite sa doručkom i spustite kašiku već ste gladni. Hranu u stomaku nismo ni osećali. Nisam se osećala kao ljudsko bićeMislila sma da je bolje da sma mrtva nego da ovako živim", rekla je.

Neslaganje sa vladajućim režimom Kim Džong Una se u Severnoj Koreji strogo kažnjava Foto: Tanjug/AP

Tretman političkih zatvorenika

Vlasti u Severnoj Koreji se već dugi niz godina optužuju zbog navodnog mučenja i zlostavljanja zatvorenika u političkim logorima.

Istraga koju je Un sproveo 2014. godine pokazala je da je Pjongjang godinama koristio nove ustanove za obračun sa neistomišljenicima.

U ovim logorima boravilo je više od 120.000 zatvorenika, a veliki procenat njih je tu i završio život zbog izgladnjivanja i mučenja.

Neki tvrde da su mučenja u ovim logorima još strašnija od onih kroz koja prolaze obični zatvorenici.

"Svrha je da se ti ljudi izoluju. Oni se prevaspitavaju prinudnim radom, usađuju im ideološke poruke kako bi ih kažnjavanjem primorali da se povinuju vladajućem sistemu i vrhovnom vođi", piše u pomenutom izveštaju.

"Nisu imali koncept mučenja"

Istražitelj "Korea Future" Kim Dživon intervjuisao je većinu zatvorenika koji su obuhvaćeni ovim oizveštajem. On je na početku razgovora za CNN pohvalio njihovu hrabrost jer su odlučili da ispričaju šta im se dogodilo.

"Bilo mi je teško da slušam njihove priče. Mogu samo da zamislim kako su se tamo osećali i kroz šta su sve morali da prođu", kazao je on.

Foto ilustracija: Shutterstock

Iako je bilo teško tražiti od njih da kroz priču ponovo prožive sve što se tamo dogodilo, unakrsna provera njihovih priča bila je jedini način da se stvori što realnija slika o tome kako izgleda život u severnokorejskim zatvorimna.

"Sistem je toliko dehumanizovan da oni jednostavno nisu imali koncepte mučenja. Zatvorenicima su stalno govorili da su uradili nešto loše. Mislili su da su loši ljudi i da su zbog toga kažnjeni. To je bilo ukorenjeno u njihov način razmišljanja. Nisu ni shvatali da su pod konstantnom torturon", objašnjava Kim.

"Mislio sam da ovako ne mogu da živim"

Jedan od preživelih, koji je takođe želeo da ostane anoniman, kaže za CNN da je više puta bio privođen jer je poćčetkom 2000-ih više puta hteo da pobegne u Kinu kako bi našao bolji posao.

Kaže da je u zatvoru video kako čuvari navodno siluju i prebijaju zatvorenice.

"Terali su nas da puzimo i tako se krećemo, ali kada sam boravio u zatvoru 2017. godine tada su nam dozvolili da ustajemo", priseća se on.

Bivši zatvorenik kaže da je u ćeliji od šest metara kvadratnih boravilo petoro ljudi, da nisu imali grejanje, ali su im tokom njegovog boravka 2017. godine davali da s ezimi pokrivaju ćebetom.

O tome koliko je početkom 2000-ih bilo loše govori i podatak da drugi boravak u ovoj ustanovi opisuje kao "boravak bez stresa".

"Silovanja su i dalje česta. Budili su zatvorenice usred noći da idu da operu veš i kada su izašle iz ćelija oni su ih napastvovali. To se nije promenilo za ovih 20 godina", kazao je on.

Iako su se stvari malo promenile, on kaže da je tokom poslednjeg boravka u zatvoru imao želju da izvrši samoubistvo.

"Mislio sam da ovako ne mogu da živim. Razbio sam prozor, zgrabio sam komad stakla. Kada je policajac ušao u ćeliju pred njim sam se staklom ubo u stomak", priseća se bivši zatvorenik.

Uprkos svemu kroz šta je prošao, on kaže da ljudi treba da se fokusiraju na ono što se promenilo na bolje. Tvrdi da je 2017. imao tri obroka dnevno i da je jeo isto što i čuvari, dok 2000. to nije bio slučaj.

"Navikli su se da nas nazivaju kur**nim sinovima, dok su nas kasnije zvali drugovima", tvrdi on.

(Telegraf.rs)