Oca iz Ukrajine uhapsili, njegovo 3 dece poslali u Moskvu: Ovako je izgledala njegova borba da ih vrati

Jevhen Meževi (40) borio se da sakrije svoj bes u nedelju kada je video snimak Vladimira Putina, čoveka za kojeg kaže da je nadgledao deportaciju njegovo troje dece, u poseti njegovom rodnom gradu Mariupolju.

Samohrani otac jedan je od hiljada ukrajinskih roditelja čija su deca kidnapovana i prebačena u Rusiju od Putinove invazije prošle godine - prisilne deportacije koje su navele Međunarodni krivični sud da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika u petak.

"Šta mogu da kažem o njegovoj poseti Mariupolju? Voleo bih da mu je pukla guma. On za mene nije niko i pola sveta zna šta je on", rekao je otac za Guardian iz prestonice Letonije, Rige, gde sada živi.

Njegova deca su odvedena dok su ga u zatvoru držali proruski separatisti 45 dana. Za razliku od mnogih drugih roditelja koji ne znaju gde se nalaze njihova deca, njegova porodica je ponovo zajedno, nakon što je otišao na rizičan put preko granice da ih spasi.

On je radio na kraju u predgerađu Mariupolja kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine.

"Na dan invazije, čim sam čuo granatiranje, prvo sam pomislio na sina Matvija (13) i moje ćerke Svjatoslavu (9) i Oleksandru (7). Bio sam na poslu i odmah sam taksijem otišao kući kod dece. Sledećih nekoliko dana selili smo se od jednog do drugog skloništa, spavali na naduvanim dušecima, bez vode i struje", rekao je on.

Mariupolj je brzo okružen i došao pod opsadu.

Odsečeni od sveta i sa malo hrane, otac je ostao sa decom u skloništu bolnice do 17. marta, kada su ruske snage uz pomoć čečenskih boraca probili odbranu grada. Njegov sin ga je probudio i rekao mu da su ruski vojnici na stepenicama.

"Vojnici su nam rekli da imamo dve opcije: ili ćemo odmah krenuti sa njima ili možemo da pričamo sa Čečenima koji dolaze posle njih. Odlučili smo da krenemo sa njima. Doveli su nas u Vinogradne, selo jugoistočno od Mariupolja, gde su nas mladi ljudi u belim košuljama i značkama sa natpisom "Volim Rusiju" pozdravljali i nudili pomoć. Tu smo ostali neko vreme, ali onda, jednog dana, nakon što su nas odveli na kontrolni punkt i pretresli, ruski zvaničnik je video nešto u mojim dokumentima", ispričao je otac.

Od 2016. do 2019. godine, Meževi je služio u ukrajinskoj vojsci u vojnoj bazi u Javorivu na zapadu zemlje. Znao je da je, nakon što su gradovi bili okupirani, ruska vojska krenula da traži i zatvarala bivše vojnike. Uniformu je bacio u pokušaju da ne ostavi traga o vremenu provedenom u vojsci.

Meževi je rekao da su mu ruski vojnici rekli: "Imamo te sada!" i predložili mu da nađe dadilju za svoju decu.

"Pitao sam koliko dugo? A oni su rekli: "Možda dva sata, možda sedam godina"", ispričao je otac.

Zamolio je ženu koja je bila u istom skloništu sa njima da pripazi na njegovu decu dok ga vojnici vode u bazu na proveru.

"Mislio sam da će me zadržati nekoliko sati, ali je to ispalo puno duže", rekao je on.

Meževi je prebačen u zatvor u blizini grada Olenvinka u Donjecku u kojem se nalaze ratni zarobljenici. Tamo je ostao 45 dana.

"Kada su me pustili, 26. maja sam otišao u Donjeck da uzmem svoja dokumenta i saznam gde su mi deca", ispričao je.

Meževi je primetio da nedostaju izvodi iz matične knjige rođenih njegove dece. Kada je pitao jednog zvaničnika šta se dogodilo, rečeno mu je da su njegova deca tog jutra avionom prebačena u Moskvu "u logor".

Nije imao novca, pomislio je kako treba da nađe posao i onda pokuša da stupi u kontakt sa kampom u kojem su njegova deca. A onda je početkom juna dobio poziv od najstarijeg sina.

"Rekao mi je da se kamp zatvara za pet dana i da će da odu kod hranitelja ili u sirotište. Shvatio sam da ne mogu da tražim posao, već da rizikujem i odem u Rusiju da ih izvadim odande što pre", otkrio je on.

Zahvaljujući volonterima, uspeo je da uđe u Moskvu. Rekao je da je bilo veoma teško da uđe u Rusiju sa okupirane zemlje, da su ga ispitivali više puta.

Kada je stigao u Moskvu, Meževog je kontaktirao Aleksej Gazarjan, ruski zvaničnik koji radi u kancelariji ombudsmana za decu, kojom rukovodi Marija Lvova-Belova, koja je takođe predmet naloga MKS. Gazarjan je rekao Meževiju da mu ne smeta da vrati svoju decu, ali da treba da dobije dozvolu od socijalnih službi samoproglašene Narodne Republike Donjeck (DNR).

Nakon što je šefica socijalne službe DNR Elena Majboroda pozvala Gazarijana da ga obavesti da će dozvoliti ocu da pokupi decu, 20. juna, oko 23 sata, Meževi je stigao u kamp na periferiji Moskve. "Bio sam šokiran kada sam video da logor ima ogromnu kapiju i naoružane stražare", rekao je on.

Ispitalo ga je najmanje pet ljudi, uključujući Gazarjana, psihologa, medicinsku sestru i šefa logora, koji su ga naterali da popuni desetine papira.

"Dok sam popunjavao poslednji dokument, čuo sam glasove svojih devojčica i zastao. Utrčale su i dugo smo se grlili. Posle toga je ušao moj sin", prisetio se otac.

Meževi je uspeo da uz pomoć dobrovoljaca sa decom pređe u Letoniju, odakle se i dalje muči da shvati kako se među dokumentima koje su Rusi naterali njegovog sina da potpiše, nalazi i potvrda u kojoj se traži da dete prenese starateljstvo nazad njihovom ocu.

"Ovu glupost je morao da napiše jedan trinaestogodišnji dečak. Klinac potpisuje zahtev za starateljstvo za sebe i svoje sestre. Apsolutno apsurdno. Ali ne želim više da razmišljam o tome. Ni danas ne mogu da verujem šta smo ja i moja deca prošli. Ali, srećom, vratio sam ih i sada smo zajedno. I to je sve što je važno", poručio je otac.

(Telegraf.rs)