Ovo su Putinovi navodni ratni zločini: Ko su ukrajinska deca koju je otela Rusija?

Međunarodni krivični sud u Hagu podigao je optužnicu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i komesarke za decu Marije Lvove-Balove zbog navodne masovne otmice ukrajineske dece.

Ovo su prvi slučajevi koje je MKS otvorio otkako su njegovi tuzioci otvorili istragu o navodnim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidu otkako je prošlog februara počeo rat u Ukrajini.

Preporučujemo

Pretpretresne sudije rekle su da postoje "razumni razlozi da se veruje da oba osumnjičena snose odgovornost za zločin protivpravne deportacije stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju, na štetu ukrajinske dece".

Oni su dodali da su odlučili da otkriju imena osumnjičenih kako bi sprečili dalje zločine.

U proleće prošle godine pojavili su se prvi izveštaji o navodnim optužbama da su ukrajinska deca na okupiranim teritorijama odvođena u Rusiju, pa čak i da su ih ruske pšorodoice usvahjale. Moskva je svoje akcije predstavila kao humanirtarnu misiju spasavanja ukrajinske dece od rata. Međutim, Kijev je sve vreme negirao ove navode optužujući Ruisju za genocid i ratne zločine.

Ko su deca?

Među navodnim otetima su deca odvedena iz ukrajinskih državnih institucija na okupiranim područjima, deca koju su roditelji poslali u "letnje kampove" pod ruskom kontrolom iz kojih se nikada nisu vratili, deca čije su roditelje uhapsile ruske okupacione vlasti i deca koja su u ratu ostala siročići.

Većina ukrajinske dece koju je navodno odvela Rusija je iz okupiranih oblasti na jugu i istoku Ukrajine: Hersonske oblasti, Harkova, Zaporoške oblasti, Donjecke i Luganske oblasti, kao i Nikolajevske oblasti.

Rusija je priznala da drži najmanje 1.400 ukrajinske dece koju naziva siročićima, iako su rekli da je najmanje 2.000 otputovalo u Rusiju bez pratnje. Pored toga, nekoliko stotina dece sa okupiranih teritorija ostaje u Rusiji nakon što su uz saglasnost roditelja pohađali kampove za "prevaspitavanje", ali potom nisu vraćeni, piše Guardian.

Od invazije, najmanje 400 ukrajinskih siročadi su usvojile ruske porodice, pokazuju podaci ukrajinskog regionalnog centra za ljudska prava. Rusija je saopštila da još 1.000 dece čeka na usvajanje.

Lvova-Belova, ruska komesarka za decu, sama je rekla da je "usvojila" 15-godišnje dete iz Mariupolja, grada na jugoistoku Ukrajine koji je razoren i okupiran od strane ruskih snaga.

Ali mnoga od ove ukrajinske dece imaju žive rođake, koji ih često očajnički traže. Oko 90 odsto ukrajinske dece koja su živela pod nadzorom države u vreme invazije bila su "socijalna siročad", što znači da su imali rođake, ali ti članovi porodice nisu mogli da se brinu o njima.

Rusija do sada nije dala nikakve informacije o siročićima, nikada nisu saopštili njihova imena, odakle su kao i gde žive u Rusiji. Ta činjenica otežava ukrajinskim i međunarodnim vlastima da ih identifikuju i pronađu.

U nekim slučajevima, rođaci su identifikovali decu putem video snimaka koje su postavili ruski državni mediji i vodili kampanju za njihov povratak. Dokumentovani su i slučajevi gde su deca završila pod ruskom državnom brigom nakon što su pobegla od borbi u Ukrajini autobusima za evakuaciju u Rusiju, kao i deca koja su odvojena od roditelja u ruskim filtracionim logorima.

Šta su letnji kampovi "prevaspitanja"?

Najmanje 6.000 ukrajinske dece u okupiranim oblastima pohađalo je letnje kampove koje finansira ruska država, a nekoliko stotina njih nije vraćeno svojim porodicama. Kampove, koje je studija Univerziteta Jejl u februaru opisala kao "kampove za prevaspitavanje", okupacione vlasti su reklamirale kao način da se deca odmore od rata.

Od početka sukoba pre godinu dana, deca koja su živela u okupiranim oblastima odvođena su u 43 kampa širom Rusije, uključujući i na Krim koji je anektiran 2014. godine. zbog "proruskog patriotskog i vojnog- povezano obrazovanje", navodi se u izveštaju.

Neki roditelji su uspeli da povrate svoju decu nakon što su iz Ukrajine preko Poljske i Baltika stigli do južne Rusije.

Video snimci koji su objavljeni u novembru prošle godine, a koje su objavile regionalne ruske okupacione vlasti, prikazuju stotine dece koja još uvek žive u logorima.

Šta kaže međunarodno pravo?

Konvencija Ujedinjenih nacija o sprečavanju genocida zabranjuje "prisilno premeštanje dece iz jedne grupe u drugu ", a konvencija UN o pravima deteta zabranjuje "nezakonito premeštanje i nevraćanje dece iz inostranstva".Nejasno je pod kojim delom međunarodnog prava MKS planira da pokrene slučaj.

Sa druge strane, Rusija sve vreme tvrdi da spasava ukrajinsku decu od rata. Putinov portparol Dmitrij Peskov takođe je rekao da Rusija ne priznaje pravo MKS.

Ukrajina, koja takođe nije članica MKS, do sada je dva puta tražila od suda da izvrši nadležnost nad njenom teritorijom.

(Telegraf.rs)