Šest meseci od smrti devojke koja je postala simbol otpora, za nju je čuo ceo svet: Šta se promenilo u Iranu?

Ove nedelje obeleženo je šest meseci otkako je Mahsa Amini bila uhapšena jer navodno nije poštovala stroga iranska pravila o nošenju hidžaba. Za nekoliko dana je umrla, što je izazvalo najveće proteste u Iranu poslednjih godina, piše France Presse.

Ta 22-godišnja Iranka kurdskog porekla postala je opšte poznato ime u Iranu, žarišna tačka poziva za promenama. Širom sveta postala je heroj za aktiviste za ženska prava i simbol za zapadne protivnike Islamskoj Republici.

Amini postala simbol borbe protiv obaveze nošenja hidžaba

Amini je prošlog septembra bila u posetu Teheranu sa svojim bratom i rođacima. Uhapšena je kada su izlazili iz stanice metroa. Moralna policija optužila ju je da je "neprimereno" odevena i odvela u policijsku stanicu.

Tamo se srušila nakon svađe s policajkom, po kratkoj snimci videokamere koju su objavile vlasti. Provela je tri dana u bolnici u komi i umrla 16. septembra, za što su vlasti okrivile njene zdravstvene probleme.

Za mnoge ta mlada žena iz zapadnog iranskog grada Sakeza personifikuje borbu protiv obaveze nošenja hidžaba. Njeno ime postalo je žarišna tačka za protestni  pokret koji je tresao zemlju mesecima. Epitaf na njenom grobu kaže: "Nisi umrla, Mahsa, tvoje ime je postalo simbol."

Gotovo preko noći njen portret postao je sveprisutan u iranskim gradovima, istaknut na zidovima i na transparentima demonstranata. Pojavio se na naslovnicama nekih časopisa objavljenim u Iranu uključujući časopis Andisheh Pouya od marta.

"Nepoznata pre svoje smrti, Mahsa je postala simbol opresije i njeno nedužno lice jača tu sliku", rekao je politolog Ahmad Zeidabadi.

Protesti zbog Mahsine smrti prerasli u nacionalni pokret za promene

Protesti zbog njene smrti u pritvoru, koji su počeli u Teheranu i njenom rodnom Kurdistanu, brzo su prerasli u nacionalni pokret za promene.

Bes javnosti zbog njene smrti nadovezao se na "niz problema, uključujući ekonomsku krizu, stavove prema moralnoj policiji i politička pitanja kao što su odluke konzervativnog Saveta čuvara o diskvalifikovanju kandidata za izbore", rekao je sociolog Abas Abdi.

Predvođeni mladima koji traže veću polnu ravnopravnost i veću otvorenost bez vođe ili političkog programa, ulični protesti doživeli su vrhunac pred kraj prošle godine.

Stotine ljudi su ubijene, uključujući desetine pripadnika snaga sigurnosti, a hiljade uhapšene zbog učestvovanja u "neredima", kako su ih ocenili službenici, okrivljujući za to neprijateljske snage povezane sa Sjedinjenim Državama, Izraelom i njihovim saveznicima.

U februaru, nakon što su se protesti smirili, a vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamenei proglasio delimičnu amnestiju, vlasti su počele da puštaju na slobodu hiljade ljudi uhapšenih zbog protesta.

Do sada je pušteno na slobodu oko 22.600 ljudi "povezanih s neredima", rekao je ove nedelje čelnik pravosuđa Gholamhosein Mohseni Edžei. No Abdi je rekao da bi se demonstranti mogli vratiti na ulice jer razlozi za njihovo nezadovoljstvo nisu rešeni.

"Protesti su prestali, ali sumnjam da je to zaista kraj", rekao je, ističući da "glavni uzroci krize i dalje nisu rešeni".

"U sadašnjoj situaciji bilo kakav incident može izazvati nove proteste", rekao je on, prenosi Hina.

Kao primer je naveo bes javnosti zbog talasa tajanstvenih trovanja stotina učenica u više od 200 škola u poslednja tri meseca.

Tihe promene

Masovni protesti u Iranu, među najvećima od revolucije 1979., podstakli su neke u opoziciji u egzilu da govore da predstoji promena režima.

"Neki ljudi, naročito u dijaspori, pogrešno se klade na pad Islamske Republike u jako bliskoj budućnosti", rekao je politolog Zeidabadi. Zeidabadi smatra da su emigranti pogrešno shvatili prirodu protestnog pokreta koji je po njegovom mišljenju više građanski nego politički.

Naglasio je da je, ako se tako posmatra, pokret doneo rezultate, posebno u smislu tihog ublažavanja pravila o odevanju za žene.

"Toleriše se određeni stepen slobode od hidžaba čak i ako se zakoni i pravila nisu promenili", rekao je Zeidabadi.

On očekuje jednako diskretne i oprezne reforme u drugim područjima, pre svega ekonomiji, pod pritiskom inflacije od oko 50 posto i rekordne deprecijacije riala u odnosu prema američkom dolaru.

"Izgleda da je Islamska Republika shvatila da treba da promeni politiku, premda ne postoji konsenzus unutar vlasti o trajnom odgovoru na izazove", zaključio je on.

(Telegraf.rs)