Mogli bi da se nađu na "crnoj listi" Haga: Ko se iz Putinovog lanca komande sumnjiči za ratne zločine?

Ukrajinsko tužilaštvo prikuplja dokaze o navodnim ratnim zločinima ruske vojske, a otkriva i lanac komandne odgovornosti na čijem čelu je Vladimir Putin.

Više od godinu dana ruski avioni razaraju ukrajinske gradove, uništavaju bolnice i stambene blokove, a ruske snage se na terenu optužuju za ubijanje civila. Ukrajinski tužioci, preplavljeni dokazima o ruskim ratnim zločinima, deluju brzo, piše Guardian.

Kijev je sastavio na stotine dosijea sa imenima više od 600 Rusa od kojih su mnogi na visokim političkim ili vojnim pozicijama. Među osumnjičenima su visoki zvaničnici uključujući ministra odbrane Sergeja Šojgua, do manje poznatog pukovnika za koje se veruje da je odgovoran za najbrutalnije vazdušne napade na Ukrajinu.

Kako Međunarodni krivični sud u Hagu otvara dva slučaja za ratne zločine vezane za rusku invaziju na Ukrajinu, Guardian prikazuje profile nekih komandanata i generala koje Ukrajina optužuje, a na osnovu intervjua sa bivšim vojnicima, vojnim zvaničnicima i drugih podataka.

List takođe prikazuje šemu, koju su ukrajinski tužioci koristili za praćenje dokaza o ruskim ratnim zločinima.

Šema široka četiri metra i visoka 1,5 metra sadrži detaljan dijagram celokupnog lanca komandovanja ruske vojske u Ukrajini. Tu su imena i slike svih onih koji su pod istragom Ukrajine zbog moguće umešanosti u ratne zločine. Karta prikazuje stotine ruskih vojnika, podeljenih po četama, sve do vrhovnog komandanta Vladimira Putina.

"Počeli smo da mapiramo ruske komandante i generale prošle godine. I ažuriramo spisak, iz nedelje u nedelju", kaže Oleksandar Filčakov, glavni tužilac za region Harkova koji radi sa kolegama na izradi komandne šeme od početka ruske invazije.

Kasapin iz Marupolja

Ako neka bitka više od bilo koje druge definiše brutalnost ruskog rata u Ukrajini, to je nesumnjivo tromesečna opsada Mariupolja gde je, prema ukrajinskim vlastima, ubijeno 22.000 ljudi. Razmere uništavanja grada doprinele su poređenju sa opsadom Alepa u Siriji koji je takođe ostao u ruševinama posle ruskih bombi a pošto se Moskva pridružila ratu 2015. kako bi podržala predsednika Bašara al-Asada.

Obe kampanje predvodio je general pukovnik Mihail Mizincev, ruski vojni zvaničnik koga je britanska vlada u martu 2022. stavila pod sankcije zbog uloge u bombardovanju oba grada.

Mizincev se proslavio kao prvi načelnik Ruskog centra za upravljanje nacionalnom odbranom koji je nadgledao izgradnju komandnog centra u srcu Kremlja.

"Poznat je kao izuzetno dobar organizator", rekao je jedan izvor iz ministarstva odbrane koji je nekad radio sa Mizincevim. Takođe ima dobre veze: izvor, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je Mizincev blizak načelniku generalštaba ruske armije Valeriju Gerasimovu.

Prema vojnim ekspertima, u Mariupolju je koristio iskustvo iz Sirije gde je nadgledao brutalno bombardovanje koje je uništilo veći deo Alepa. Kao i u Alepu, Mizincev je prvo presekao ukrajinskim snagama linije snabdevanje a zatim ih pritiskao, ulicu po ulicu, tokom neselektivnog bombardovanja, što je sprečavalo civile da napuste grad. Kao rezultat toga, general-pukovnik je zaradio nadimak "kasapin iz Mariupolja".

Jasno je da u borbama u Ukrajini učestvuju mnogi koji su se borili u Siriji. Pre rata, Jurij Stavitski, komandant inženjerske jedinice ruske vojske, bio je poznat po tome što je predvodio deminiranje Palmire. Njegovo ime pominje se 2016. godine u Panamskim papirima, procurelim dokumentima o ofšor firmama u Panami koji otkrivaju da je Stavicki bio vlasnik kompanije registrovane na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

"Bio je to veliki skandal u ministarstvu. Stavicki je morao da se izvini i skoro da je izgubio posao", rekao je izvor.

Kasetne bombe u Harkovu

Severoistočni region Harkova jedan je od najpogođenijih u udarima ruske vojske. Na njegove gradove bačen je veliki broj zabranjene municije kada je ubijeno na stotine civila.

U područjima gde nije bilo vojnika ni vojne infratrukture pronađeni su delovi kasetne municije zabranjene u većem delu sveta, mada ne i u Rusiji,  kao što su fragmenti kasetnih raketa Smerč ili kasetnih bombi RBK-500.

Nevladina organizacija CIR ne samo da je identifikovala lokacije gde je upotrebljena kasetna municija, već i komandanu odgovornost za ova bombardovanja. To je Aleksandar Žuravljov koji je asistirao 2016. Mizincevu u kampanji bombardovanja Alepa.

Žuravljov (57) bio je tri puta u Siriji i dobio je jedan od najviših ruskih vojnih odlikovanja: orden heroja Ruske Federacije.

Prema brojnim izvorima, Žuravljov je jedini visoki ruski oficir koji je mogao da potpiše naređenje o pokretanju napada raketama Smerč na Harkov iz zapadnog ruskog vojnog okruga u Belgorodu.

Posle iznenadne kontraofanzive ukrajinske vojske koja je povratila skoro ceo harkovski region i potisnula Ruse na granicu, Kremlj je smenio Žuravljova i zamenio ga general-pukovnikom Romanom Berdnikovim.

Niz smrtonosnih napada

Ruski strateški bombarder Tu-22M3 poleteo je 27. juna iz baze Šajkovka u regionu Kaluga noseći raketu dugog dometa Kh-22 koja je lansirana iznad Kurskog regiona. U 15.52 bomba je pogodila veliki tržni centar u gradu Kremenčuku u centralnoj Ukrajini i usmrtila najmanje 20 ljudi. Prema ukrajinskim tužiocima, napad je izveo 52. gardijski bombarderski avijacijski puk pod komandom pukovnika Olega Timošina (51).

Ukrajinske bezbednosne snage takođe optužuju Timošina za umešanost u raketni napad na stambenu zgradu u Dnjepru u kojem je poginulo najmanje 44 osoba.

O Timošinu se zna malo ili nimalo. Prema nekim izvorima, imenovan je na čelo puka kada je umro njegov prethodnik Vadim Belosljucev.

Njegov neposredni nadređeni u komandnom lancu je Sergej Dronov, načelnik generalšaba ruskih vazduhoplovnih snaga odgovoran za sve ratne vazdušne operacije u Ukrajini.

Dronov, rođen u ruralnom području na istoku Ukrajine, prvo je bio pilot tokom ruskog rata u Čečeniji 1994. godine. Proslavio se dve decenije kasnije kada je nadgledao intervenciju ruskih vazdušnih snaga u Siriji.

Ruski rat u Siriji smatra se strateškim uspehom uz malo troškova koji je doprineo ugledu ruskih vazdušnih snaga.

Dronov je najavio 2021. godine da vazdušne snage dobijaju još 60 novih i 200 unapređenih aviona. Do početka rata u Ukrajini, Rusija je imala više od 700 operativnih borbenih aviona naspram 64 lovaca Kijeva.

Ipak, nemogućnost Moskve da dominira na ukrajinskom nebu, dovela je u pitanje preporuke Dronova.

"Dronov je poznat kao veoma korumpiran. Nije čudo što ruska avijacija loše prolazi", rekao je Gleb Irisov, bivši pukovnik ruske avijacije koji je napustio vojsku 2020. godine.

Masakr u Buči

Kada su se Rusi povukli iz Kijevske oblasti početkom aprila prošle godine, za sobom su ostavili stratište. Oko 458 tela, sahranjenih u desetinama masovnih grobnica, pronađeno je u Buči. Pod ruševinama zgrada u Borodjanki i Hostomelu pronađeno je još stotine tela civila. Među pojedincima navedenim na crnoj listi ruskih ratnih zločinaca je i Azatbek Omurbekov (40), koji je predvodio trupe navodno odgovorne za ubijanje, silovanje i mučenje civila, niz zverstava zbog kojih je dobio nadimak "kasapin iz Buče" .

Omurbekov, rođen u nekada sovjetskom Uzbekistanu, trenutno služi na poziciji komandanta 64. posebne motorizovane brigade. Godine 2014. odlikovan je za izuzetne zasluge.

Nije poznato gde se trenutno nalazi. Neki izvori kažu da je nakon povlačenja iz Kijevske oblasti Omurbekov prebacio svoje vojnike u Belorusiju. Međutim, prema drugima, kasnije je stigao do Belgoroda, odakle se pridružio drugim pukovima u operacijama u oblasti Harkova.

U ruskom vojnom lancu komandovanja, Omurbekov je, kao i svi visoki oficiri raspoređeni u Ukrajini, odgovarao na naređenja Olega Saljukova, generala i glavnokomandujućeg ruskih kopnenih snaga. Pod njegovom kontrolom su skoro svi moskovski bataljoni angažovani u artiljerijskim operacijama i napadima na sela.

Saljukov (67) je jedan od najstarijih komandanata ruske vojske. U Rusiji je poznat po tome što je predvodio godišnju paradu za Dan pobede na moskovskom Crvenom trgu. Inače se ne pojavljuje često u javnosti, ali se veruje da ima značajan uticaj u visokim vojnim redovima.

"Ako želite karijeru u vojsci, treba vam odobrenje Saljukova", rekao je izvor iz nekadašnjeg ministarstva odbrane.

(Telegraf.rs)