Hiljade demonstranata na ulicama Gruzije uzvikivalo "ne ruskom zakonu": Zašto mu se protive?

Hiljade ljudi izašlo je na ulice Tbilisija, prestonice Gruzije, ove nedelje nakon što je parlament podržao nacrt zakona koji kritičari nazivaju "ruski zakon" i za koji kažu da će ograničiti slobodu štampe i narušiti napore Gruzije da postane kandidat za članstvo u EU.

Zakon, koji podržava vladajuća partija Gruzijski san, zahtevao bi da se sve organizacije koje primaju više od 20 odsto finansiranja iz inostranstva registruju kao "strani agenti" ili će se suočiti sa značajnim kaznama.

Preporučujemo

Nakon dva dana velikih protesta, partija je u četvrtak saopštila da će "povući zakon koji podržavaju".

Zašto ga zovu "ruski zakon"?

Demonstranti u Gruziji kažu da predloženi zakon o "stranom agentu" odražava zakon iz 2012. godine u Rusiji koji se od tada koristio za suzbijanje neslaganja i nevladinih organizacija i medija koje finansira zapad.

Rusija je 2012. godine usvojila kontroverzni zakon kojim se organizacije koje primaju finansiranje iz inostranstva označavaju kao "strani agenti". Zakon je označio ključni trenutak u borbi Kremlja protiv slobode govora i građanskog društva, omogućavajući vladi Vladimira Putina da zatvori neke od najistaknutijih grupa za ljudska prava u zemlji.

U sredu, kada je hiljade demonstranata blokiralo glavni trg u Tbilisiju, mnogi su uzvikivali: "Ne ruskom zakonu", prenosi Guardian.

Nema naznaka da se Rusija direktno meša u unutrašnju politiku Gruzije, ali demonstranti kažu da je zakon znak da se vlada sve više naginje ka Moskvi i udaljava od zapada.

Veliki deo besa demonstranata usmeren je na osnivača Gruzijskog sna Bidzina Ivanišvilija, ekscentričnog milijardera koji je svoje bogatstvo stekao u Rusiji i, kako se izveštava, nastavlja da bude u prijateljskim odnosima sa Kremljom.

Smatra se da Ivanišvili vrši kontrolu nad strankom iz senke, a njegovi kritičari ga optužuju da pomera Gruziju ka orbiti Moskve. Najvažnije je da se Gruzijci plaše da bi uvođenje zakona naškodilo šansama zemlje da se pridruži EU.

Da li Gruzija želi da se pridruži EU?

Gruzija, mala država sa oko 3,7 miliona ljudi na jugu Kavkaza, podnela je zahtev za članstvo u NATO 3. marta 2022. godine, nedelju dana nakon ruske invazije u Ukrajini.

EU, međutim, odbila je njen zahvet, dok je prihvatila kandidature Ukrajine i Moldavije.

Odbijanje je široko viđeno kao posledica demokratskog nazadovanja pod vođstvom partije Gruzijski san. Prema nekim anketama, više od 80 odsto Gruzijaca podržava integraciju u EU, što je zapisano u ustavu Gruzije.

U Tbilisiju su demonstranti ove nedelje nosili gruzijske i zastave EU i puštali himnu bloka ispred parlamenta.

Uprkos odbijanju kandidature u junu, blok i dalje drži otvorena vrata za Gruziju, dodelivši toj zemlji status "evropske perspektive", a ne formalni status kandidata. Zvaničnici EU su ove nedelje rekli da bi usvajanje zakona o "stranom agentu" de fakto blokiralo izglede Gruzije za evropsku integraciju.

"Usvajanje ovog zakona o "stranom uticaju" nije kompatibilno sa EU putem, koji želi većina u Gruziji", napisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u tvitu u sredu.

Kako su Gruzijci reagovali na rusku invaziju u Ukrajini?

Podrška Ukrajini u Gruziji je ogromna i postoje paralele između istorije Gruzije i Ukrajine sa Rusijom.

Kremlj je 2008. godine poslao snage u Gruziju da podrže dva otcepljena regiona koje podržava Rusija, Južnu Osetiju i Abhaziju, koje je Moskva kasnije priznala kao nezavisne države.

Moskva i dalje tamo drži svoje trupe, dajući Kremlju de fakto komandu nad oko 20 posto teritorije Gruzije.

Od početka rata, Tbilisi je ispisan antiruskim grafitima, dok taksisti često imaju ukrajinske zastave u svojim vozilima.

Govoreći u sredu uveče, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na "demokratski uspeh" u Gruziji.

"Nema Ukrajinca koji ne bi poželeo uspeh našoj prijateljskoj Gruziji. Demokratski uspeh. Evropski uspeh", rekao je on.

Međutim, vladajuća partija Gruzije, Gruzijski san, nije se pridružila Zapadu u uvođenju sveobuhvatnih sankcija Rusiji, pozivajući se na ekonomske razloge. Gruzija je takođe služila kao vitalna tranzitna ruta za zapadnu robu koja je putovala u Rusiju, zaobilazeći sankcije.

Šta će dalje biti sa protestima?

Nakon što su poslanici rekli da su u četvrtak odustali od zakona, gruzijska opozicija je rekla da će se protesti nastaviti dok se vlada ne okupi da formalizuje povlačenje zakona i oslobodi svih 66 ljudi koje je policija pritvorila tokom skupova.

"Ovo je pobeda, ali posredna pobeda", rekao je Gigi Ugulava, jedan od lidera opozicione partije Evropska Gruzija.

Mnogi u Tbilisiju tvrde da je partija Gruzijski san i dalje previše bliska Rusiji, a neki posmatrači veruju da bi ovonedeljni događaji mogli da izazovu veće proteste zbog šire zabrinutosti da se Gruzija kreće u autoritarnom, proruskom pravcu.

(Telegraf.rs)