Da li se Evropa sprema za rat? Procurio plan koji treba sve da zabrine

Evropska komisija, kako se čini, ozbiljno radi na planu koji bi Evropi dozvolio da se iz mirnodopskih uslova prebaci u ratne uslove.

Naime, kako piše Spiegel, pozivajući se na izvore, postoji plan koji predviđa da se krene u masovnu proizvodnju municije, i to u čitavoj Evropi.

Plan Evropske komisije jeste drastičan rast proizvodnje municije na kontinentu. U planu koji navodno postoji, članice EU treba da obezbede ne samo dovoljne zalihe za Ukrajinu koja se bori sa ruskom invazijom, već i da popune skladišta sa municijom u svim zemljama članicama EU.

Prema dokumentu, koji će komisija navodno uskoro predstaviti ambasadorima zemalja članica, i u koji je Spiegel imao uvid, postoje tri segmenta.

Prvi predviđa trenutno povećanje isporuke municije, posebno artiljerijskih granata od 155 mm, Ukrajini. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj uskoro će predložiti dodatni paket podrške u vrednosti od milijardu evra za nabavku municije, pre svega granata od 155 mm.

Drugi predviđa zajedničku kupovinu municije kalibra 155 mm od strane Evropske odbrambene agencije EDA kako bi se popunile rupe u zalihama članica EU i obezbedilo snabdevanje Ukrajine na duži rok.

Treći ima za cilj da obezbedi dugoročno povećanje evropskih kapaciteta za proizvodnju municije kako bi se uzela u obzir promenjena bezbednosna situacija.

Hitna pomoć za prvi segment treba da sledi već uspostavljeni obrazac: države EU snabdevaju Ukrajinu i zauzvrat dobijaju novac od Evropskog mirovnog fonda (EPF). Njeno finansijsko pokriće je već tri puta povećano za po 500 miliona evra, a u decembru je odlučeno da se poveća na dve milijarde evra. Čim bude sprovedena, stići će dodatnih milijardu evra koje Borelj treba da predloži.

Vreme mira je završeno

Drugi segment plana sadrži veoma jasnu poruku - prošlo je vreme kada se verovalo da je mir u Evropi obezbeđen. Situacija se iz temelja promenila napadom Rusije na Ukrajinu, o čemu bi države EU trebalo da vode računa – nabavljanjem većih količina municije na duži rok.

Ovo bi trebalo da uspe uz pomoć projekta EDA. Zemlje članice i Ukrajina treba da stave svoje prikupljene potrebe u ravnotežu kako bi "postavile masivnu narudžbinu i dale industriji jasan signal potražnje“, piše list.

Prema mišljenju Komisije, samo ako je industrija sigurna da postoji takva potražnja, biće spremna da dugoročno poveća svoje proizvodne kapacitete.

Nabavka bi mogla biti modelirana po uzoru na agenciju za nabavku Occar, koja se već bavila zajedničkim projektima naoružanja kao što je vojni transportni avion A400M.

Države bi tamo mogle da registruju svoje potrebe, a agencija bi potom pregovarala o ugovorima.

Alternativno, "vodeća nacija" bi mogla da preuzme ovu ulogu i kupi municiju za druge uključene zemlje, navodi list. Za deo koji se isporučuje Ukrajini, onda bi trebalo da bude nadoknada od EPF-a.

Komisija se nada i da će združena porudžbina dovesti do znatno smanjenja cena. Čak 25 od 27 članica EU i Norveške već su izrazile interesovanje za učešće u ovom projektu, koji bi trebalo da traje sedam godina.

U trećem segmentu, osnovni problem tek treba rešiti - zalihe municije u državama EU koje se "brzo smanjuju“ i njihovi neadekvatni kapaciteti za proizvodnju zaliha, koje sada treba „brzo povećati“.

Međutim, Komisija ne ostavlja nikakvu sumnju da sebe vidi više u ulozi posrednika i organizatora, na primer tako što identifikuje nedostatke u proizvodnim kapacitetima i pomaže u nabavci. Autoritet Ursule von der Lajen vidi stvarnu odgovornost u industriji i vladama država EU.

Ministri odbrane bi trebalo da o ovome razgovaraju na neformalnom sastanku u Stokholmu, koji bi trebalo da bude održan sledeće sedmice.

Odluke bi mogle da bude donesene na sledećem samitu vlada i predsednika, i to krajem marta.

Rusi ispaljuju deset puta više od Ukrajinaca

Takvi planovi nisu sasvim novi. Još prošlog novembra Borelj i evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton predložili su zajedničku kupovinu municije po modelu nabavke vakcina protiv korona virusa. Međutim, pismo ministrima odbrane EU ostalo je uglavnom bez posledica.

Tek kada je šefica estonske vlade Kaja Kalas ponovo iznela tu ideju na samitu početkom februara, stvari su krenule. Komisija se ovoga puta ne plaši problema sličnih onima pri nabavci vakcina jer, za razliku od kovid vakcina, municija 155 milimetara nije proizvod koji tek treba da se razvije. Zato je glavna stvar signalizirati industriji da postoji sigurna potreba.

Dodatno, snabdevanju Ukrajine municijom je sada nesigurnije nego što je to bio slučaj jesenas. Ne samo da Komisija to više puta naglašava u svom planu nabavke, već je to i u poverljivom dokumentu za diskusiju Ministarstva odbrane Estonije, u koji je Spiegel imao uvid.

Shodno tome, Rusija ispaljuje 20.000 do 60.000 artiljerijskih granata dnevno, oko deset puta više od Ukrajine. Međutim, evropska odbrambena industrija može da proizvede samo 20.000 do 25.000 granata mesečno.

Estonci, međutim, procenjuju, na osnovu informacija iz industrije naoružanja, da bi taj broj mogao da se poveća sedam puta. Već ove godine moguća je proizvodnja milion granata 155 milimetara, troškovi bi bili oko četiri milijarde evra.

Komisija ne želi da potvrdi da li je to realno. S druge strane, Estonci u svom dokumentu pozivaju na veću brzinu. Biće potrebni "izuzetni napori" i "brze odluke" da se ove godine poveća nabavka municije – "to zahteva ozbiljnost situacije u Ukrajini", piše Spiegel.

(Telegraf.rs)