Kako je parče raja turskog investitora, koji je bežao u Podgoricu, postalo pakao za 40 sekundi?

Jednog vrelog letnjeg dana 2011. godine, na polaganju kamena temeljca za izgradnju luksuznog stambenog kompleksa "Renesansa" u Hataju, koji je najavljivan kao kutak raja, okupili su se brojni zvaničnici.

Na temeljima starog maslinjaka gradio se moderan stambeni kompleks koji je trebalo da periferiju drevne Antiohije pretvoriti u blještavu metropolu.

Nazdravljali su tadašnji ministar pravosuđa Turske, guverner pokrajine Hataj, gradonačelnik, načelnik policije... Jedan od građevinara uključeni u projekt hvalio se da je reč o "nečemu potpuno drugačijem", zgradi koja postaje merilo za luksuzan život i kvalitetnu gradnju u tom delu južne Turske, piše Financial Times u velikoj reportaži.

Ipak, 12 godina kasnije "Renesansa", zgrada u obliku iPhonea sa 249 stanova i velikim bazenom, srušila se kao kula od karata. Pretvorila se u zloglasni spomenik i opomena da je "nešto pošlo po zlu" kada je razorni potres pogodio južnu Tursku 6. februara pred zoru.

Renesana je tada postala simbol truleži u turskom građevinskom sistemu.

Biće potrebno forenzičko istraživanje kako bi se utvrdilo šta je točno pošlo po zlu kada se zgrada od 12 spratova srušila na stranu.

Četiri stručnjaka, inženjera za potrese i konstrukciju, koji su pregledali dostupne dokaze koje je prikupio Financial Times, a koji uključuju arhitektonske planove, fotografije izgradnje i fotografije urušavanja, ukazali su na potencijalne razloge urušavanja.

Turska vlast već je započela obračun s građevinskim sektorom zbog urušavanja novogradnje.

Renesansa odnela više od 700 života, stradao i Kristijan Atsu

U zoni potresa broj poginulih premašio je 44.000 ljudi, u susednoj Siriji stradalo je više od 6.000. Hiljade ljudi ostalo je zarobljeno u modernim zgradama koje nisu starije od 20 godina, izgrađenih prema propisima, koje nisu smele da se uruše.

Kompleks Renesansa sastojao se od tri bloka zgrada na 12 spratova međusobno povezanih, koje su imale zajednički bazen, prodavnice, teretanu i hotel sa pet zvezdica.

Kupcima stanova nudio se "novi životni stil". Među njima je bio i Kristijan Atsu, 31-godišnji fudbaler, bivša zvezda Čelsija, koji je pronađen mrtav nakon potresa.

Među poginulima su rukometaš, bankar, psihijatar, advokat, policajac, stomatolog i više od desetoro dece. Osoba koja je imala uvid u popis stanara luksuznog kompleksa rekla je da se procenjuje da je 750 ljudi poginulo kada se zgrada urušila.

Ogorčenje zbog urušavanja, turske vlasti usmerile su na investitore, arhitekte i građevince zaslužne za nastanak kompleksa koji se za mnoge pretvorio u grobnicu.

Policija je uhapsila 180 ljudi, a pokrenuta je istraga o stotinama drugih. Jedan je građevinski preduzetnik koji je uhapšen u pokušaju bekstva brodom, a još trojica na aerodromima.

Među njima je i Mehmet Jasar Coskun, osnivač grupe Antis Yapi koja je učestvoala u razvoju projekta "Rönezans Rezidans".

On je negirao bekstvo iz zemlje i tvrdio da je samo na putu za Crnu Goru gde ima druge projekte.

Navodi se da je tokom svedočenja izjavio i da ne zna zašto zgrada nije uspela da izdrži dva potresa. Rekao je da se prilikom izgradnje koristio armirani beton i da je ispitivanje terena pokazalo da je tlo čvrsto, a da je struktura izgrađena u skladu s propisima struke.

Zabrinutosti oko konstrukcije velelepnog zdanja bilo je i pre potresa. Ferit Sahin, čiji su brat i nećak poginuli u Renesansi, rekao je da je njegova porodica podnela tužbu protiv grupe Antis Yapi 2016. kao razlog navodeći kršenje sigurnosti navodeći da zgrada nema sklonište niti odgovarajući pristup za vozila hitne pomoći.

Ipak, Coskunova firma je poricala krivicu i odugovlačila tužbu po sudovima. Ferit Sahin, čija porodica je bila vlasnik zemljišta na kojem je izgrađen kompleks, rekao je da je niz stručnjaka koje je pozvao Coskun posvedočio da u Renesansi nije bilo većih problema. Međutim, čak ni porodica Sahin nije posumnjala u to koliko je zapravo zgrada ranjiva.

"Kada sam se probudio i čuo za vest o potresu, nisam bio zabrinut za Sahina. Pomislio sam, ako je iko siguran, onda je to on u Renesansi", ispričao je Gohan Sahin, Feritov i Sahin brat.

On kaže da je Renesansa bila najluksuzniji kompleks u Antiohiji.

"Niko nije očekivao da bi ovako nešto moglo da se dogodi", priča Gohan.

Kada su Sahinovi odlučili da deo maslinjaka, koji su nasledili od pokojne majke, prodaju investitorima odlučili su se za Coskuna, cenjenog preduzetnika, koji je vršio dužnost šefa komore arhitekata u Antiohiji.

"Mislili smo da smo pronašli najbolje ljude za projekat. Impresionirala me je njihova profesionalnost. Verovao sam im, ali bio sam slep", kaže Gohan.

Gledajući sada unazad, i najmanje sitnice posmatra u drugačijem svetlu.

"Coksunovi nikad nisu živeli u Renesansi, to me je stvarno iznenadilo", priča danas Gohan.

Uzrok rušenja još nepoznat

Građevinski stručnjaci tvrde da je prerano reći zašto se zgrada prevrnula na bok, ali svi se slažu oko jedne stvari. Takve moderne zgrade ne bi trebalo da se sruše kao posledica potresa magnitude 7,8, niti nakon drugog udara jačine 7,6 koji je usledio nekoliko sati kasnije.

"Naše zgrade trebalo je da izrže takve seizmičke udare", rekao je za Financial Times Oguz Cem Celik, profesor konstrukcijskog i potresnog inženjerstva na Tehničkom univerzitetu u Istanbulu.

"Teška oštećenja su moguća, ali urušavanje je nešto drugo. Nikada ne možemo prihvatiti urušavanje zgrade, koliko god da je u pitanju snažan potres", dodaje on.

Mevlut Kahraman, direktor građevinskih i tehničkih radova na Univerzitetu Bilkent u Ankari, rekao je da lokalna merenja pokazuju da su sile koje su tresle Renesansu verovatno nadmašile scenario za potres koji se dogodi jednom u 2.500 godina, maksimum definisan u građevinskim propisima.

Međutim, čak i ako se očekuju teška oštećenja zbog intenziteta podrhtavanja, konstrukcija je trebalo da bude takva da ljudima omogući da barem uspešno napuste zgrade.

Celik je komentarisao da je zaista retkost da se velika, nova zgrada sruši na način na koji se urušila Renesansa, sugerišući da je bilo nedostataka u arhitektonskim radovima, strukturnom inženjerstvu ili u procesu izgradnje.

Jalcin Coskun iz grupe Antis Yapi, građevinski inženjer i brat Mehmeta Yasara, rekao je da su prema njegovom dizajnu spojena tri stambena bloka kako bi se povećala kvadratura stanova okrenutih prema jugu.

Međutim, tanak, pravougaoni oblik zgrade nosio je svoje rizike.

Džejn Vernik, inženjer građevine iz Velike Britanije i konsultant u EngineersHRW-a, rekla je da je zgrada bila dugačka 134 metra, a 17 metara široka.

Mevlut Kahraman je rekao da je simetrija važna inženjerima koji projektuju protivpotresne zgrade i da bi zgrada u obliku kvadrata bila otpornija. Ukazao je na potencijalni uzrok urušavanja: dugačka zgrada možda je ranjivija na sile prevrtanja. Manji deo kompleksa nije se srušio.

Drugi faktor je tlo ispod Renesanse. Vrsta tla u potresnom području igra veliku ulogu u stabilnosti konstrukcije jer određuje kako će se prenositi snaga potresa.

Inženjeri simuliraju kako se seizmičke sile tokom potresa šire zemljom, kada projektuju novu zgradu, a zatim te informacije koriste prilikom crtanja dizajna temelja zgrade. Meko tlo, koje može pojačati seizmičke talase, uobičajeno je u pokrajini Hataj.

Bezbednjak, koji je lično svedočio urušavanju Renesanse rekao je ožalošćenim članovima porodice da je zgrada izdržala 40 sekundi podrhtavanja, od 65 koliko je potres potrajao.

Forenzička istraga rušenja zgrade takođe će se pozabaviti tlom, na kojem je izgrađen kompleks.

Alesandro Marneli, tehnički direktor u londonskoj građevinskoj firmi AKT II tvrdi da bi potencijalna slabost građevine mogli biti u stubovima, strukture izbušene 15 do 20 metara ispod zemlje kako bi se ojačala stabilnost zgrade.

Materijali su ključni

Beton koji se koristi u velikim zgradama obično sadrži čelične šipke za armiranje. Prema Kahramanu, armatura je posebno važna u područjima sklonima potresima, jer se zgrade mogu zaljuljati na svojim temeljima kao rezultat potresa. Pomno će se ispitati područje gde se temelji spajaju s glavnim delom zgrade.

Rizik kod potresa je takav da ako se vrh zgrade pomeri uz krutu podlogu, može se otkinuti i prouzrokovati gubitak stabilnosti.

Armatura je ključna da pomogne celoj zgradi da priguši sile koje dominiraju kada se zgrada zaljulja usled potresa.

Nakon potresa jedan svedok je ispričao da se zgrada maltene slomila pre nego što se srušila u stranu.

"Prema fotografijama se čini kao da su zidovi povukli temelje, verovatno kao rezultat snažnih sila", rekao je.

Kahraman je takođe bio fokusiran na donji deo zgrade.

Ulazni hol kompleksa viši je od ostalih spratova. On je primetio da ova neravnoteža može dovesti do problema poznatog kao ‘mekana etaža‘ gde je jedan sprat fleksibilniji ili manje sposoban da izdrži sile potresa, što ga čini slabom tačkom.

Ako istraga utvrdi da se koristio odgovarajući građevinski materijal, glavna odgovornost pašće na nadležna tela koja su dala urbanističku dozvolu i građevinske dozvole za projekat.

"Ako samo okrivimo izvođače radova, sledeći put kada se dogodi potres, ponoviće se iste greške", rekao je Cesim Parlak, advokat koji zastupa porodice poginulih.

Procenjuje se kako 6,7 miliona stambenih zgrada širom Turske mora biti naknadno opremljeno ili ponovno izgrađeno kako bi se zadovoljili svi standardi za slučaj zemljotresa, a to će koštati vrtoglavih 465 milijardi dolara, objavila je Svetska banka 2021. Utvrđeno je da samo 4 posto zgrada zadovoljava standarde.

Lutfu Savas, gradonačelnik Antiohije koji je bio na svečanosti postavljanja kamena temeljca za kompleks Renesansa, brani Coskuna.

Nedavno je na televiziji izjavio da je on bio idealista koji je "vrlo verovatno gradio po propisima". Kasnije je rekao da njegova kancelarija nije učestvovala u davanju dozvola.

"To nije jedina zgrada koja se srušila. Bilo bi pogrešno reći da se radi samo o Renesansi", rekao je on za Financial Times, prenosi Jutarnji.

Već sada je jasno da bi put do pravde mogao biti komplikovan. Naime, nekoliko dana nakon potresa, vlasti su počele sa rušenjem kancelarija u Hataju, gde su bile arhivirane građevinske dozvole i izveštaji inspekcije. U to vreme zgrada koja ima jedan sprat nije bila urušena niti je iko bio zarobljen unutra.

Advokati su uspeli da izdejstvuju sudski nalog da zaustave rušenje i spasu deo dokumentacije, ali prema rečima advokata Parlaka, značajan deo nepovratno je izgubljen.

Većina oštećenih zgrada podignuta je pre 2000. godine. Stroža pravila projektovanja i zahtevi za nadzorom uvedeni su između 1998. i 2001. zbog razornog potresa koji je pogodio severozapad Turske 1999. godine.

Uprkos tome, više od 1000 zgrada izgrađenih nakon 2000. srušilo se i oštećeno je širom Turske kao posledica poslednjeg velikog potresa.

(Telegraf.rs)