Mala Mia danas slavi 1. rođendan i ceo svet to zna: Zašto je ova malena tako poznata?

Mia Miškević došla je na svet u trenutku kada su se prve eksplozije čule u Ukrajini. Da, Mia je rođena 24. februara 2022. godine u Kijevu, nekoliko sati nakon što je Rusija otpočela invaziju.

Kada je otvorila okice u bolnici, neki analitičari su predviđali da će Putinovi tenkovi pregaziti Kijev za samo nekoliko dana.

Preporučujemo

Mia je prvi dan svog života provela u skloništu, u kom su medicinari neprekidno radili, iako su bombe oko njih padale.

Godinu dana kasnije njeni roditelji, mama Svetlana (38) i Igor (47) proslavljaju ćerkin 1. rođendan sa samo jednom željom - da im je nad glavom mirno nebo.

Svetlana, koja je advokat, prisetila se kako je izgledao njihov život pre nego što su postali glavna svetska vest zbog ruske invazije.

"Bili smo srećniji nego ikad. Kupovali smo stvari, sređivali sobu. Igor mi nije dozvoljavao da čitam vesti koje su najavljivale početak rata. Zato je za mene to i bio toliki šok", priča danas Svetlana za Metro.

U ranim jutarnjim časovima Svetlanu, Igora i njihovog sina Maksima, koji je imao tad osam godina, probudili su zvuci eksplozija u Kijevu. Bili su u svom stanu, na 15. spratu zgrade u prestonici Ukrajine.

"Počela sam da vrištim i iskočila sam iz kreveta. Otrčala sam kod sina u sobu. Eksplozija je bila tako snažna, znala sam da nas bombarduju", priseća se Svetlana.

Svi su se brzo obukli, uzeli su nešto hrane i vode i otrčali su u obližnju podzemnu garažu, koja je poslužila kao sklonište.

Svetlana je tada osetila kako joj kreću kontrakcije.

Mogla je da je porodi prva komšinica, koja je lekar, ali ne zna ništa o akušerstvu, ili da požure do GAK u Kijevu.

Nikako nisu mogli da pronađu mrežu na mobilnom, pa je Igor otrčao natrag do stana, da bi pokušao da dobije lekara koji je vodio Svetlaninu trudnoću. Doktor je Igoru rekao da mora da je dovede u bolnicu što pre.

Dok su sirene za vazdušnu opasnost odzvanjale gradom, oni su automobilom odjurili u bolnicu, gde je Svetlana na svet donela Miju, dok su bombe padale okolo.

Mia je rođena u 6.55 časova. Odmah nakon porođaja, nju, Svetlanu i Igora su spustili sedam spratova niže u sklonište, dok je Maksim ostao sa bakom i dekom.

Uprkos nestancima struje i neprekidnom bombardovanju, bolnica je nastavila da radi 24/7. Osam dana pre invazije, osoblje se okupilo da peva himnu u znak solidarnosti za svoju domovinu.

"Doktori su heroji, i za njih ću se moliti čitavog života. Ostavili su svoje najmilije da bi došli u bolnicu da spasavaju života", kaže Svetlana.

Sledećeg dana Mia se po prvi put provozala automobilom, i upoznala je svog brata Maksima, koji će u ponedeljak proslaviti 10. rođendan.

Porodica je provela u Kijevu nedelju dana, ali su se plašili da priđu prozorima, jer su rakete stalno hučale oko zgrada.

Igor je 3. marta Svetlanu i decu odveo u region Zakarpata na zapadu Ukrajine kod rođaka. Nakon mesec dana on se vratio u Kijev da radi.

Svetlana je boravila kod rođaka sve do leta, a onda je odlučila da se vrati suprugu i da svi opet žive skupa.

"Bilo mi je važno da sačuvam integritet naše porodice", rekla je Svetlana.

Ona kaže da ju je Igor ubedio da se u septembru vrati u Kijev, iako nije bila sigurna da će moći da živi u gradu koji se često našao na meti ruskih napada.

U oktobru, Rusi su počeli da gađaju civilnu infrastrukturu, zbog čega je gotovo cela zemlja ostala bez struje.

"Nismo bili spremni na restrikcije, ali čovek se na sve navikne", kaže Svetlana.

Kaže da su naučili da žive bez struje. Kupili su agregat, akumulatore i šporet na plin kako bi mogli da spremaju hranu za malu Miju. Bilo je teško, ali su izgurali.

"To je cena koju smo morali da platimo da bi smo bili u svojoj kući", kaže hrabra mama.

Godinu dana od početka rata Igor i Svetlana osećaju da su hrabriji i jači, i nadaju se da će Mija imati lepu budućnost, u slobodnoj i nezavisnoj državi.

"Najgora stvar u februaru 2022. godine bila je ta nesigurnost. U to vreme mi nismo ni znali kako izgleda kada udari projektil", kaže Svetlana.

"Jači smo i hrabriji i ostajemo nezadrživi, jer osećamo podršku najjačih zemalja sveta. I mi smo im zahvalni", kaže Svetlana.

Ona dodaje da za svoju ćerku ima samo jednu želju.

"Želim mirno nebo za moju Miju, jer ga nikad nije videla. To je najvažnije, sve ostalo ćemo joj mi obezbediti", kaže mama.

Prvi rođendan njene ćerkice pada u vreme kada na istoku Ukrajine i dalje besne intenzivne borbe, a očekuje se da će obe strane pokrenuti velike napade kako se proleće približi.

"Ne možemo da slavimo kada je naša zemlja u ratu. Nećemo imati goste jer su daleko. Ali bićemo zajedno, doći će kuma i deda. Ja ću ispeći tortu", kaže Svetlana.

Sama godišnjica donosi pomešane emocije.

"Dan 24. februar je najstrašniji za nas kao i za sve Ukrajince. Ali to je u isto vreme jedan od najsrećnijih dana u našem životu. Ništa na svetu nije apsolutno crno ili apsolutno belo. To će zauvek ostati kombinacija suprotnih emocija koje smo doživeli tog dana. Ali Mijino rođenje za nas je tračak nade da život ide dalje i da ćemo pobediti", zaključuje Svetlana.

(Telegraf.rs)