Kako je Putinov konvoj dugačak 56 km doživeo poraz: Ovako je glasio plan neuspelog pokušaja zauzimanja Kijeva

Tri dana nakon početka ruske invazije u Ukrajini, ogromna kolona oklopnih vozila dugačka 15,5 kilometara primećena je satelitom na severu zemlje. Istog jutra u Buči, malo izvan Kijeva, Volodimir Ščerbinin stajao je ispred svog lokalnog supermarketa kada je više od 100 ruskih vojnih vozila ušlo u grad. I satelit i Volodimir prisustvovali su ključnom delu plana ruskog predsednika Vladimira Putina za brzu i sveobuhvatnu pobedu. Takođe su svedočili i njegovom neuspehu.

Zapadni mediji nazvali su to konvojem. U stvarnosti, to je bio zastoj u saobraćaju i velika taktička greška. 48 sati nakon prve fotografije satelita, 28. februara 2022. godine, kolona vozila je porasla na 56 kilometara. Vozila su bila u zastoju nedeljama. Onda su se konačno povukli i naizgled nestali preko noći.

Šta se dogodilo? Zašto tako velika sila nije stigla do Kijeva?

BBC tim je razgovarao sa desetinama svedoka, uključujući vojno osoblje, nacionalne i međunarodne obaveštajne službe, civile, veterane i teritorijalnu odbranu, sa svima koji su došli u kontakt sa konvojem. Tim je takođe dobio pristup ruskim mapama i dokumentima koji bacaju svetlo na to šta je plan zapravo bio i zašto je tako spektakularno pogrešio.

Prvi sati

Priča počinje prvog dana rata, na severu Ukrajine na njenoj granici sa Belorusijom.

Izašavši napolje na prvu cigaretu tog dana, Vladislav (23) iz ukrajinske 80. vazdušno-jurišne brigade video je nalet jarkih svetala na noćnom nebu.

"Sećam se da sam gledao svetla koja su dopirala iz cele šume. Prvo sam mislio da su u pitanju svetla automobila. Ali onda sam shvatio da su Grads (samohodni višestruki lanseri projektila). Pucali su na nas", rekao je on.

Duboko u šumi černobiljske zone isključenja, njegova jedinica bila je u patroli kada su prva ruska vozila ušla u Ukrajinu.

"Cela zemlja se tresla. Da li ste ikad bili u tenku? Niko ne zvuči kao on. To je moćna stvar", rekao je on.

Kao što je planirano u slučaju bilo kojeg napada, njegova jedinica je digla u vazduh most koji povezuje Černobilj sa sledećim velikim gradom, Ivankivom.

Rusi bi izgubili vreme gradeći zamenski pontonski most, što bi Vladislavu i njegovoj jedinici dalo vreme da se povuku u Kijev.

"U početku sam bio iznenađen, zašto ih nismo zaustavili kod Černobilja? Ali morali smo da saznamo nešto o neprijatelju. To smo i uradili", rekao je on.

Ovako blizu beloruskoj granici, ukrajinske snage nisu smele da otvore vatru i rizikuju počinjanje novog konflikta. Njihov prioritet je bio da prvo shvate ruski borbeni plan, pre nego što pošalju svoje trupe na liniju vatre.

Putinov master plan

Ono što je Vladislav video bila su prva vozila onoga što će postati konvoj.

Suprotno mnogim medijskim izveštajima u to vreme, 56 km dugačka kolona je zapravo bilo 10 odvojenih ruskih taktičkih bataljonskih jedinica, prema oružanim snagama Ukrajine.

Ruska vojska vojska je takođe napala Ukrajinu na istoku i jugu, ali je misija za ovih 10 jedinica bila specifična - ući u Ukrajinu iz Belorusije, "pregaziti" glavni grad Kijev i zbaciti vladu.

U vojnom smislu: napad odrubljivanja glave.

Jedan ruski dokument, koji je video BBC, pokazuje raspored plana. Nakon što je prvi bataljon prešao u Ukrajinu u 4:00 ujutro 24. februara, njihova naređenja su bila da napreduju pravo u Kijev i stignu do 14:55. Nekoliko bataljona je trebalo da napreduje do Hostomela, severno od Kijeva, da pruže podršku trupama koje su helikopterima stigle da obezbede aerodrom.

Ostatak je išao pravo u centar Kijeva.

Napad se oslanjao na dva elementa: tajnost i brzinu.

Prema Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), držeći u tajnosti planove o napadu na prestonicu, ruski vojnici bi mogli da nadmaše ukrajinske snage za 12 prema jedan na severu Kijeva.

Međutim, Putinova tajnovitost je koštala. Njegova obmana je bila toliko uspešna, čak i većina njegovih komandanata nije dobila naređenja sve do 24 sata pre invazije.

Na taktičkom nivou, ovo ih je ostavilo ranjivim. Nisu imali dovoljno hrane, goriva i mapa. Nisu imali dobre komunikacione uređaje. Imali su nedovoljno municije. Čak nisu bili pripremljeni ni za zimsko vreme.

Sa pogrešnim gumama i okruženi snegom, Rusi su vozili pravo u blato. Civili blizu Ivankiva opisali su kako su ruski vojnici pitali ukrajinske farmere da im pomognu da izvuku tenkove iz mulja.

U nemogućnosti da napreduju, ruska vozila su morala da skrenu na asfaltirane puteve kako bi izbegla meko tlo, primoravajući hiljade da se grupišu u jednu kolonu. Ali sa ograničenom komunikacijom među bataljonima, oni su se skoro odmah udružili u jednu svemoćnu saobraćajnu gužvu.

"Nikada ne ideš na teritoriju neprijatelja u dugačkom konvoju. Nikad", rekao je jedan vojni stručnjak.

Na osnovu svedočenja očevidaca i obaveštajaca iz ukrajinske vojske, BBC je mapirao teren koji je konvoj pokrivao u periodu između izbijanja rata i kraja marta. Izbegavajući putovanja preko polja, vozila su završila na većini glavnih puteva severno od Kijeva.

Kada je kolona narasla na 56 kilometara, uključivala je do 1.000 tenkova, 2.400 mehanizovanih pešadijskih vozila i 10.000 osoblja, kao i desetine kamiona koji su prevozili zalihe, gorivo i municiju.

Zaustavljeni severno od Kijeva, bez hrane i goriva, Rusi su takođe potcenili svog protivnika.

Ujedinjeni otpor

Volodimir Ščerbinin i njegovi drugovi volonteri, od kojih su većina penzioneri, tri dana su se spremali za dolazak konvoja u njihov rodni grad Buču.

Naoružani jednim mitraljezom na njih 12, skinuli sve putokaze, izgradili kontrolne punktove i pripremili stotine benzinskih bombi.

A onda su u nedelju ujutru ruski tenkovi ušli u grad.

Skoro 30 minuta, Volodimir i njegova osnovna jedinica gađali su tenkove sa ono malo što su imali.

"Zapalili smo dva vozila i usporili ceo konvoj", rekao je Volodimir.

Ali onda je došla odmazda.

"Kada su videli da bacamo flaše, otvorili su vatru. Ja sam bio barmen, nisam imao nikakvu vojnu obuku", rekao je Maksim Škoropar (30).

Do isteka pola sata, svi sa Volodimirove strane bili su upucani i evakuisani u bolnicu. Ali čak i iz bolnice, Volodimir je nastavio da se bori - primao je i unakrsno proveravao viđenja konvoja od civila širom Kijevske oblasti i govorio ih ukrajinskim vlastima.

Sa druge strane linije bio je Roman Pohorili (23), zamenik guvernera Irpinja. Za BBC je rekao da nije spavao tri dana.

"Moj kolega i ja smo bili na telefonskoj liniji u kancelariji Saveta, primali pozive o koloni, kao i diverzantima - ljudima koji su crtali oznake na zemlji da bi ih konvoj pratio", rekao je on.

Roman je tokom noći bio stručnjak za obaveštajne službe otvorenog koda.

"Na putu za Kijev, Rusi su objavljivali snimke na društvenim mrežama. Mi smo uz pomoć njih otkrivali njihovo kretanje. Rusi su se samo hvalili, ali su tako bili provaljeni", rekao je on.

Još važnije tokom napada na Kijev je, prema rečima Romana, bio osećaj ujedinjene Ukrajine.

"Svi su nešto radili. Priznajem da je prvih dana bilo veoma haotično, ali postojali su veterani koji su pomagali civilima. Svako je želeo da brani svoj grad", ispričao je on.

U gradovima i selima širom regiona, došlo je do stotina napada na konvoj, od strane civila naoružanih oružjem koje su sami napravili do artiljerije.

Zastarela taktika

Za razliku od Ukrajinaca, ruske snage stalno su pokazivale svoju nesposobnost donošenja dinamičnih odluka na terenu.

Svi Rusi nosili su velike metalne kutije s oznakom "tajno", kaže Vladislav iz 80. brigade.

"Zaplenili smo jednu kutiju tokom zasede. Našli smo njihove karte na kojoj je bila označena cela njihova ruta. Nakon toga smo znali celu njihovu strategiju", rekao je on.

Njihovi navigacijski alati takođe su bili užasno zastareli. U godini nakon invazije, BBC je nastavio da pronalazi karte koje su ostavile ruske trupe i datiraju iz 60-ih i 70-ih godina.

Danas postoje celi gradovi koji uopšte nisu bili na kartama koje su koristili za navigaciju. Takođe su pronađene semaforske zastavice, uveliko zastareli način komunikacije između jedinica.

Jedna od uspešnih taktika ukrajinskog otpora bila je dizanje u vazduh mostova i brana ispred konvoja, što je Ruse prisiljavalo na promenu rute. Oslanjajući se na stare mape i s ograničenom komunikacijom sa svojim visokim zapovedništvom, ruske jedinice često su bile paralizovane neodlučnošću.

Nekoliko satelitskih snimaka pokazuje kako se ruska vozila bukvalno voze u krug.

Okupacija

Pod pritiskom ukrajinskih vazdušnih napada i artiljerije, ruski konvoj je konačno zaustavljen malo izvan granica grada Kijeva. Za hiljade civila koji su živeli u blizini zaustavljenih trupa, iskustvo je bilo užasno.

"Pljačkali su sve i svuda. Ispraznili su prodavnice. Koristili su civile kao živi štit", kaže Vladislav.

Ono što se dogodilo u mnogim selima i gradovima severno i zapadno od Kijeva još uvek istražuju brojne institucije, uključujući i Međunarodni krivični sud.

Nakon četiri duge nedelje, Rusi su konačno počeli da se povlače. Dva najveća preostala bataljona poražena su u blizini aerodroma Hostomel. Još 370 vojnih kamiona, naizgled napuštenih u selu Zdviživka, uništeno je artiljerijom.

Ukrajinska vojska ih je potiskivala do 19. marta, nakon čega su Rusi počeli da se povlače iz Kijevske oblasti.

Rusija nastavlja da se probija u istočno industrijsko srce Donbasa i napada na jugu, u smeru regija Herson i Zaporožje.

Uprkos spekulacijama o ponovnom napadu na Kijev, većina stručnjaka slaže se da je to malo verovatno jer nema velikog raspoređivanje ruskih trupa na granici s beloruske strane.

Ukrajinski regruti i dalje posmatraju granicu preko izviđačkih dronova.

"Uvek ću pamtiti tu noć u Černobilju kada sam izašao da pušim sa svojim prijateljem. Dok sam popušio cigaretu, počeo je rat. Moj prijatelj i ja sanjamo da idemo u smenu, kao i tog dana, i dok popušimo još jednu cigaretu, čujemo da se rat završio. I da smo pobedili", zaključio je Vladislav za BBC.

(Telegraf.rs)