Poredili ga sa Staljingradom, opsada grada trajala skoro 3 meseca: Tužne priče preživelih u Mariupolju

Granate su eksplodirale u blizini, ali Tatjana Bušlanova (65) nije ni trepnula dok je govorila za Reuters ispred ruševina njenog doma u Mariupolju prošlog maja. Borbe u lučkom gradu su odavno završene, ali se penzionerka i dalje bori da shvati veličinu onoga što se dogodilo.

Strateška lokacija Mariupolja na Azovskom moru učinila ga je glavnom metom u ruskom ratu sa Ukrajinom koji je počeo 24. februara prošle godine.

Ruske snage su preuzele kontrolu nad gradom u maju nakon opsade koja je trajala skoro tri meseca. Tada je poslednji ukrajinski branilac izašao iz podzemnog tunela čeličane Azovstal i predao se.

Do tada je najveći deo Mariupolja ležao u ruševinama, a prema rečima Kijeva, desetine hiljada ljudi je ubijeno u gradu u kojem je pre rata živelo oko 450.000 ljudi. Procenjuje se da je više od polovine stanovništva pobeglo.

Tatjana, koja je i dalje u Mariupolju, rekla je da su smrti i razaranja u gradu okamenili srca ljudi.

"Ljudi su sve izgubili. Svi su sada nekako čudni, ljuti. Više ne viđam ljubaznost", rekla je Tatjana u intervjuu u blizini njenog starog doma, koji je sada u ruševinama i gde sada živi, uoči prve godišnjice rata.

Jedan od njenih starih komšija ubijen je kada su ruševine pale na njega nakon eksplozije, komšijinog sina je ubila granata kada je išao na posao, a drugom komšiji je u eksploziji razneta ruka, prisetila se Tatjana.

Prošle godine je Tatjana, sedeći na klupi u dvorištu razrušenog stambenog bloka, okružena crnim zidovima i srušenim terasama, kukala kako ona i njen suprug Nikolaj (63) nemaju gde da odu.

Držali su se još dva meseca, nerado napuštajući svoj dom u kojem su proveli 20 godina iako nije bilo struje, gasa ili tekuće vode. Njihov sin Jevgenij i njegova porodica pobegli su na Krim, crnomorsko poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine.

"Nismo želeli da odemo, ali smo morali da jedemo. Izašli smo napolje, stvari su letele oko nas, bilo je prestrašno izaći napolje i skuvati nešto", rekla je ona.

Oni su bili među poslednjih 10 porodica koje su napustile zgradu.

"Ljudi su otišli ​​gde god su mogli da stignu", rekla je ona.

Ona i njen suprug sada žive u stanu udaljenom oko kilometar, koji pripada Andreju i Marini, a koji su ubijeni u granatiranju dok se ruska vojska borila sa ukrajinskom da preuzme kontrolu nad gradom.

Nedeljama nakon što su poginuli, Andrej i Marina su ležali u grobovima ispred zgrade.

"Sve dok nisu premešteni i ponovo sahranjeni u avgustu, ležali su u grobu u dvorištu. To je za mene bilo jezivo", rekla je ona.

Njihova mačka Alisa i dalje živi u stanu.

Čekaju na mir

I dalje traumatizovani onim što su preživeli, Tatjana je rekla da je život u Mariupolju počeo pomalo da se menja sa gradskim vlastima koje su postavile ruske snage koje grade neke nove stambene blokove.

"Pojavila se neka vrsta nade", rekla je Tatjana, razmišljajući o kataklizmičnim promenama koje je videla u gradu čije je ime postalo poznato širom sveta kao sinonim za smrt i uništenje.

Ruske vlasti su objavile dugoročni plan rekonstrukcije grada, gde su uveli rublju i prebacili škole na standardni ruski nastavni plan i program, kao i nastavu na ruskom jeziku.

Nakon što se se preselili u julu, Tatjana i Nikolaj su pokušali da boravak u privremenom stanju učine udobnijim, pa su premestili oštećeni nameštaj i postavili porodične fotografije koje su uspeli da sačuvaju.

Njihov stari stambeni blok je demoliran, ali dobijanje kompenzacije je dugačak proces.

Par se prijavio za zakonsku isplatu od 100.000 rubalja (1.350 dolara).

"Rekli su da ćemo saznati za 70 dana (ako dobiju pomoć), a ako ne, verovatno će nas staviti u red za stan", rekla je Tatjana.

U međuvremenu žive od njene skromne plate kao čistačice i dve penzije od po 10.000 rubalja mesečno. Tatjana kaže da je teško preživeti sa ovim primanjima, s obzirom na to koliko je hrana postala skupa.

Sa Mariupoljom, koji se i dalje nalazi pod ruskom kontrolom i bez kraja rata na vidiku, Tatjana je rekla da će ostati u gradu koji je decenijama njihov dom.

"Oprostite, ali gde da proživimo poslednje godine života? Ne, živećemo ih ovde", rekla je ona.

Tatjana je rekla da čekaju na mir i njihov sopstveni stan.

"To je sve što nam je sada potrebno u životu", zaključila je ona.

Bitka za Mariupolj je upoređivana sa Staljingradskom bitkom, koja je bila glavna prekretnica u Drugom svetskom ratu, i smatra se najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji. Trajala je od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine.

(Telegraf.rs)