Rusija suspendovala učešće u Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja: Šta to tačno znači za svet?

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je juče u svom obraćanju da će Moskva suspendovati učešće svoje zemlje u novom START sporazumu o smanjenju nuklearnog naoružanja sa SAD, ugrožavajući na taj način poslednji pakt koji reguliše dva najveća nuklearna arsenala na svetu.

Putin je tu izjavu dao u svom mnogo odlaganom godišnjem obraćanju ruskoj Narodnoj skupštini u utorak.

Preporučujemo

Nekoliko sati nakon Putinovog govora, rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je odluka o suspenziji učešća u sporazumu "reverzibilna".

Ugovor postavlja ograničenja na broj raspoređenog nuklearnog oružja interkontinentalnog dometa koje mogu da imaju SAD i Rusija. Poslednji put je produžen početkom 2021. na pet godina, što znači da će dve strane uskoro morati da započnu pregovore o novom sporazumu o kontroli naoružanja.

Prema ključnom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja, i SAD i Rusiji je dozvoljeno da sprovode kontrole međusobnog naoružanja, iako su te aktivnosti obustavljene 2020. zbog pandemije korona virusa.

Iako se Rusija ne povlači u potpunosti iz pakta, čini se da Putinovom najavom želi da formalizuje svoju trenutnu poziciju. Mesecima su američki zvaničnici bili frustrirani zbog nedostatka saradnje Rusije.

Nakon Putinovog govora oglasio se i američki državni sekretar Antoni Blinken koji je njegovu odluku nazvao "vrlo nesrećnom i neodgovornom".

Blinken je rekao da je administracija predsednika Džoa Bajdena i dalje spremna da razgovara o sporazumu o nuklearnom oružju u bilo kom trenutku sa Rusijom, bez obzira na bilo šta drugo što se dešava u svetu.

Njemu su se pridružili i drugi zapadni saveznici, poput Francuske i Velike Britanije, koje su pozvale Putina da poništi suspenziju.

Portparol britanskog premijera Rišija Sunaka rekao je za CNN da se Britanija nada da će Putin "preispitati svoju nepromišljenu odluku".

Putin je u jučerašnjem govoru najavio povlačenje iz nuklearnog sporazuma Foto: Tanjug/AP

"Odluka o suspenziji je reverzibilna"

U dugačkom saopštenju objavljenom na svom sajtu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da je odluka o suspenziji učešća u sporazumu "reverzibilna", rekavši da "Vašington mora da pokaže političku volju, da uloži savesne napore za opštu deeskalaciju i stvori uslove za nastavak punog funkcionisanja Ugovora i shodno tome, sveobuhvatnog obezbeđivanja njegove održivosti".

Ministarstvo je takođe pozvalo američku stranu da uradi upravo to.

"Do tada, bilo koji naš korak ka Vašingtonu u kontekstu START-a apsolutno ne dolazi u obzir", navodi se u soapštenju.

Rusko ministarstvo dalje navodi da Moskva poziva SAD da se uzdrže od koraka koji bi mogli da spreče nastavak novog START-a u slučaju da se stvore neophodni uslovi za to.

Takođe je rečeno da će poštovati ograničenja nuklearnog oružja utvrđena sporazumom.

Prema američkim zvaničnicima, Rusija je već u više navrata odbijala da dozvoli kontrolu svojih nuklearnih objekata.

"Rusija ne poštuje svoju obavezu prema novom START ugovoru kojim treba da olakša kontrolne aktivnosti na svojoj teritoriji. Odbijanje Rusije da omogući inspekcijske aktivnosti sprečava SAD da ostvare važna prava po ugovoru i ugrožava održivost američko-ruske kontrole nuklearnog naoružanja", rekao je portparol američkog Stejt departmenta u januaru ove godine.

Sednica Bilateralne konsultativne komisije o sporazumu trebalo je da se sastane u Egiptu krajem novembra prošle godine, ali je iznenada prekinuta.

SAD su okrivile Rusiju za ovo odlaganje, a portparol Stejt departmenta je rekao da je tu odluku jednostrano donela Rusija.

"Najnoviji razvoj događaja koji je najavio Putin postavlja sporazum o održavanju života", napisao je na Tviteru Hans Kristensen, direktor projekta za nuklearne informacije, postavljajući pitanje da li će Rusija sada prestati da razmenjuje podatke sa američkim kolegama.

Putinovo zveckanje nuklearnom sabljom tokom rata uznemirilo je SAD i njihove saveznike, iako su zvaničnici više puta odbacivali te poteze navodeći da se radi o praznim pretnjama.

U decembru, Putin je svom obraćanju upozorio na sve veću pretnju nuklearnog rata, a ranije ovog meseca je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, zapretio da bi gubitak Rusije u ratu "mogao da dovede do izbijanja nuklearnog rata".

"Nuklearne sile ne gube velike sukobe od kojih zavisi njihova sudbina. Ovo bi svima trebalo da bude očigledno. Čak i zapadnom političaru koji je zadržao bar malo inteligencije", napisao je Medvedev na Telegramu.

I iako je procena američkih obaveštajnih službi u novembru sugerisala da su ruski vojni zvaničnici razgovarali pod kojim okolnostima bi Rusija koristila taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, SAD nisu videle nikakve dokaze da je Putin odlučio da preduzme drastičan korak da ga upotrebi, rekli su zvaničnici za CNN.

(Telegraf.rs)