Pre 10 godina eksplodirao je meteor iznad Čeljabinska: Koliko smo sada spremni za neki katastrofalni udar?

Deset godina od eksplozije meteora iznad Čeljabinska, naša planeta je prešla dug put u otkrivanju pretnje svemirskih objekata koji bi mogli da uđu u atmosferu. Ali da li je rizik potpuno eliminisan i koliko smo tačno spremni za neki novi dramatičan udar?

Iznad Čeljabinska je 15. februara 2013. preleteo najveći meteorit koji je pogodio Zemlju za više od 100 godina. Eksplodirao je nekoliko puta, a eksplozije su se desile na tridesetak kilometara iznad ovog ruskog grada.

Preporučujemo

Nije to baš bio dan kada je Zemlja stala, ali očevici vatrenog aseteroida koji je na kratko zasenio sunce iznad ruskog grada Čeljabinska, sigurno nikad neće zaboraviti taj trenutak, piše Sky News.

Meteor veličine kuće, koji je putovao brzinom od 17,7 kilometara u sekundi, došao je nenajavljeno i to na način koji je podsećao na naučno-fantastičan katastrofičan film. Bio je to uznemirujući spektakl.

Snimak od 15. februara 2013. godine u gradu u centralnoj Rusiji u blizini Urala, pokazuje kako mali asteroid ulazi u Zemljinu atfmosferu pre nego što eksplodira 30 puta jačom snagom nego bomba u Hirošimi.

Prozori su se zatresli, zgrade su oštećene, a povređeno je na stotine ljudi, ali Čeljabinsk je imao sreće.

"Da je pao direktno na grad, šteta bi bila veća. Bio je to poziv za buđenje", upozorava stručnjak u odeljenju za planetarnu odbranu pri Američkoj svemirskoj agenciji NASA Lindli Džonson.

Tako nešto od 2016. godine, od kada postoji njegovo odeljenje, kako kaže, nikad nije viđeno.

Kakve su šanse za novi Čeljabinsk?

Profesor Alen Ficsimons sa Kraljevskog univerziteta u Belfastu je stručnjak za takozvane objekte blizu Zemlje kaže da je tehnologija napredovala kada je reč o tome kako mogu da se detektuju asteroidi, čak i mali kao onaj u Čeljabinsku, ali da bi još uvek neki mogao da se probije.

"I vrlo je verovatno da bi sledeći značajan asteroid mogao da bude nenajavljen", rekao je on.

Meteor iz Čeljabinska se smatrao malim. Zbog toga, kao i dnevnog svetla, nismo mogli da ga primetimo.

"I dalje smo ranjivi za one koji dolazi od Sunca", priznaje Džonson.

Većina ovih objekata stiže sa glavnog pojasa asteroida između Marsa i Jupitera koje kada uđu u unutrašnji solarni sistem, možemo videti na noćnom nebu. Ali kada obiđu Sunce i izađu onda smo ranjivi, kaže on.

NASA radi na pokretanju praćenja objekata bliskih Zemlji 2028. godine, a projekat vredan 1,2 milijarde dolara biće prvi svemirski teleskop specijalizovan za "hvatanje" asteroida i kometa koji mogu biti opasni za Zemlju. Ali, asteroid kod Čeljabinska je bio manji od onih na koji će se NASA fokusirati.

Stručnjaci kažu da će se fokusirati na asteroide koji bi mogli da budu pogubni za mnogo ljudi.

Šta ako udari još jedan asteroid?

Meteor iz Čeljabinska pokazuje značaj brze i efikasne komunikacije, njegov dolazak brzo je prikazan širom sveta. Ruski naučnici su podelili svoja saznanja, fragmenti su prikupljeni, proučeni i o događaju je obaveštena međunarodna zajednica.

Takva transparentnost bi, po mišljenju profesora Ficsimonsa, bila ponovo od ključnog značaja, možda još i važnija u eri kada se dezinformacije brzo šire.

Printskrin: Youtube

Ako takav aseroid uđe u atmosferu danas, iznad neke naseljene oblasti, to bi se dogodilo u mnogo krhkijoj geopolitičkoj klimi nego što je to bilo 2013. godine, s obzirom na rat u Ukrajini i eskalaciju tenzija između Kine i SAD zbog letećih objekata.

"Ulazak i eksplozija takvih objekata pod pritiskom u atmosferi, ljudskom oku može izgledati kao napad, iako sofisticirani instrumenti brzo mogu da otkriju razliku", kaže Džonson.

U ovom trenutku se prati oko 31.000 meteora, što je mnogo više nego 9.500 2013. godine.

To pokazuje koliko se ozbiljnije shvata verovatnoća opasnog udara nekog meteora posle Čeljabinskog, što je najveći i najbolje zabeležen udar asteroida na Zemlju od 1908. godine kada je jedan asteroid eksplodirao iznad Sibira. Tada je sravnjeno sa zemljom 80 miliona stabala od eksplozije ekvivalentne 15 milona tone dinamita.

Velika je sreća i što on nije eksplodirao u urbanoj sredini.

Ne predviđa se da će ijedan od 31.000 asteroida za koje znamo pogoditi Zemlju u narednih 100 godina, kaže profesor Ficsimons, ali "pred nama je još dug put da ih sve lociramo".

(Telegraf.rs)